Supruga je uspela da se posvađa sa svima iz bliže okoline, i sad nam na proslave dolaze samo njeni, i glavna tema takvih okupljanja je kako niko ne valja. Ja ću da tražim da u te dane radim 2 smene, samo da ne slušam (opet) te gluposti za stolom.
Odgovaram na poruke firmi na Facebook-u jer imamo online prodaju putem te platforme. Ljudi dragi, nemate pojma koliko je teško nekad se suzdržati i ostati profesionalan, ponekad mi se čini da se neki ljudi namjerno javljaju da nekom smetaju, ne mora svako ni kupiti nešto, ali toliko ljudi se javi i ispituje pitanja za koja je potrebno jako mnogo vremena da se odgovori, pritom u isto vrijeme radim u prodaji pa imam jako malo vremena, pitanja su npr: nabrojite mi sve proizvode koje imate na stanju. Također, ima ljudi koji misle da nam je sav posao da sjedimo i dopisujemo se isključivo s njima, nakon minute šalju "???????" i "haloooo, možel odgovor!?!?!?". Zbog ovakvih slučajeva sam iznimno zahvalna na ljudima koji su koncizni i odnose se s poštovanjem prema prodavaču, kao i mi prema njima.
Muško sam i pojede me blam kada u prevozu bude guzva i žensko bude pribijeno uz mene. Pogotovo kada je zadnjicom pribijena na moju zadnjicu ili prednji deo. Osećam se užasno neprijatno tad. Želim da se pomerim ali ponekad ne mogu od gužve.
Propala mi je firma za prodaju garderobe online i muž sada očekuje da nađem posao jer ne želi "parazita". Imamo dete od 1.5god, muž zarađuje 4-5000e mesečno i nije kod kuće od 8 ujutru do 22h uveče. Na meni je kompletna briga o detetu i kući, nemamo apsolutno ničiju pomoć i pomisao na traženje i započinjanje novog posla uz malo dete koje sama gajim mi deluje kao da sam samohrana majka i mrzim svog muža što uopšte traži ovako nešto od mene.
Da li da upišem i studiram psihologiju ili psihijatriju? Psihijatrija je zanimljivija, plaćenija i teža a psihologija je lagana i isto zanimljiva, s tim da psihologiju mogu sledeće godine upisati a za psihijatriju moram prekvalifikaciju na medicinsku školu pa tek onda faks, upomoć.
Drugarica iz djetinjstva mi se udaje i pozvala me je na svadbu, ali iako sam pristala, što bliže dolazi vrijeme sve manje mi se ide. Momka nemam i nikada nisam imala iako mi je 25, i u zadnje vrijeme sve gore se osjećam i razmišljam da li je problem u meni. Moja generacija se već ženi i udaje a ja nikad nisam imala sreće u ljubavi, iako nisam ružna ni naporna, i mislim da me niko ne bi prihvatio jer imam i mane.
Javila mi se 01.09.2023. na jednoj društvenoj mreži.
Od samog početka sve je išlo spontano slučajno, kao da je bio susret srodnih duša.
Ona živi u jednoj zemlji ja u drugoj.
Sticajem okolnosti dogovorili smo susret u Decembru negde na pola puta iste godine.
Tad smo započeli našu ljubavnu romansu.
Međutim ja sam nedavno pre toga raskinuo dugogodišnju vezu od par godina i nisam bio najsigurniji, da li mogu stupiti u novu vezu tek tako.
Hrabrost ove devojke me je oduševila i ako sam znao da će veza na daljinu pod takvim okolnostima biti mučenje i za mene za nju, oboje smo se trudili da se viđamo koliko je to bilo moguće.
Naišao je neki turbulentniji period u našoj vezi nakon letnjeg godišnjeg.
Svađali smo se oko gluposti i tu smo pukli.
Može se reći da sam je oterao na neki način podsvesno, to mi nije bila želja, niti namera, tako je ispalo.
Godinu dana kasnije sam pokušao da stupim sa njom u kontak, ne želi da mi odgovori.
Znam da i dalje nešto oseća prema meni, kao i ja prema njoj.
Zašto su mi neke kave s toplim mlijekom savršene, a neke bljuc? Nikad neću shvatit jel do konobara, vrste kave, kafića il je placebo? Stvarno su neke odvratne, a neke perfekcija. Možda mi može dat odgovor neki konobar.
Upoznala sam momka koji ima 30 godina, a nikad nije bio u vezi dužoj od 3-4 meseca. Idemo na sastanke već neko vreme, upoznajemo se lepo nam je nego mi je čudna ta stavka. Ja imam 23 godine pa sam imala ajde da kažem 2 duže veze jednu od 2 godine i drugu od godinu dana i onda mi nije jasno kako neko od 30 nije. Da li je on možda neozbiljan, ali to krije ili ne zna da se veze moje je samo da pretpostavljam dok ne pitam. Bojim se da pitam jer možda on dečko ni nije kriv za to nego nije nailazio na prave osobe pa neću da ga tim pitanjem možda uvredim. Eto volela bih da pitam za mišljenje i moguće razloge zašto nije imao nešto ozbiljnije.
Bili smo nekad kombinacija, u različitim gradovima smo, pa ponekad kad se vidimo budemo zajedno... bilo mi je zanimljivo tada...prošlo je mnogo godina, on oženjen ima decu i kreten koji mi sad piše jel oćemo na kafu... kako da ne, evo potrčala sam...