Muž mi je prokockao sve što smo imali. Njegova majka i on su me naterali da napustim posao. Naravno majka ga je podržavala u svemu jer se i sama kocka. Imamo dete koje ne želi da vidi jer mu majka ne dozvoljava, jer je devojčica. Nas dve smo se vratile kod mojih roditelja koji mi pomažu oko čuvanja nje. Krijući od muža i svekrve sam našla posao. Muž ne daje ni dinara za dete, a ona mnogo pati za njim. Ja se raspadam, trudim se da joj budem i otac i majka, ali njena patnja se baš vidi. Ona me stalno pita zašto je tata ne voli. I plaši se da ću je ja ostaviti.Ja ne idem nigde sem na posao. Nemam društveni život, nju volim najviše na svetu i ne znam kako da joj objasnim da će njena mama biti uz nju uvek i da samo zbog nje postojim. Samo što želim od života je zdravlje, da stvorim kutak za nas dve i da je izvedem na pravi životni put.
Radim već skoro pola godine u jednoj inostranoj bolnici. Trudim se da se uklopim i čini mi se da sam se zasad dobro uklopila. Međutim, do mene dolaze priče a i vidim da se jednom kolegi dopadam. On mene ne zanima, zaista, nisam u vezi ali nikada ne bih imala ništa sa nekim sa kim radim. Ali, jedna koleginica sa kojom sam u super odnosima je zaljubljena u njega i sad se distancirala kao da sam ja kriva za njegova osećanja. Povoda mu nikad nisam dala. Ja na poslu radim, ne zavodim nikoga. Krivo mi je zbog nje, nzm kako da popravim odnose. Mlađa je od mene, lepa je, zanimljiva je i stvarno bih volela da pogleda nju a ne mene.
Moj dečko ima najbolju drugaricu. U početku je bila fina prema meni, zbog čega nisam imala ništa protiv da se moj dečko druži sa njom. Onda je počela da pokazuje nepoštovanje prema meni i da otvoreno pokazuje da me ne voli. Skoro se desilo da ga je pozvala da dođe kod njega kući i kad je on rekao da sam ja tu ona je razočarano rekla: ,,A ona je tu, ništa onda, neću da dođem." Pošto je on insistirao ona je ipak došla i ponašala se prema meni kao da se ništa nije desilo. Iskreno, mislim da bi moj dečko trebao da postavi neke granice, jer da je moj najbolji drug to uradio njemu više nikad ga u kuću ne bih primila, iako se družimo od kad znamo za sebe.
Razveo sam se jer sam oboleo od raka. Želim joj da nađe nekoga, ima decu i ima opušten život. Sa mnom bi joj život bio pakao.
Primećujem da ljudi razviju neke navike sa bivšim partnerom i misle da će to preneti na novu osobu. Ako je vaš bivši bio sportski tip, koji voli da trenira i planinari, ne znači da je i novi partner u tom fazonu. Ili ako vam je bivša imala neke aljkave navike koje ste uz nju usvojili pa ako novoj curi to smeta, ona ispada čudna. Ili ste se puno svađali u prošloj vezi i prenosite te toksične navike i zvocanja. Oslobodite se prošlih veza pa uđite u nešto novo.
Evo da i ja nešto priznam. U vezi sam, ali i dalje volim bivšeg koji me jako povrijedio. Iskreno jako je teško, ali samu sebe guram da nekako nastavim dalje..
Ne znam da li sam normalna. Ali večeras sam shvatila da su mi zanimljivi muškarci samo dok ja njima nisam ili dok nisam sigurna. I tako je od osnovne škole. Sjećam se da sam se jednom momku koji je radio sa mnom na projektu nekom i pritom bio stariji par godina stalno smješkala i bio mi je simpatičan. Kada se on meni javio i počeo da piše ja to nisam želela i prekinula sam kontakt i više mi nije bio ni najmanje interesantan. Tako je i danas, zanimljivo mi je samo ono nedostižno. Nisam ja ostala sama da ne bude zabune, imam divnog muža koji je bio dovoljno uporan da ne odustane od moje nezainteresovanosti i hladnoće. I nisam neka lujka koja kao udata žena flertuje sa svakim muškarcem ali iskreno volim da vidim da im se dopadam. Sada će biti milion osuda znam..
U tridesetim sam i solo poslednjih par god. Ne mogu da se setim kako izgleda više kad ti se neko zaista sviđa. Kad izađem tu i tamo na neki dejt i čujem šta sve muškarci govore nije ni čudo što su sami. Toliko nezrelih ljudi da više nije normalno. Momci koji se ne skidaju s tindera ili vise na tinderu iako su u vezi. Prosto je teško imati poverenje danas.
Žensko sam i jako volim da kuvam i spremam razna jela i novitete, ali ne volim kada to muškarac sa kojim sam ne ume da ceni. Jedan je smatrao da se to podrazumeva i da nije ništa posebno. Kasnio bi uvek na ručak po par sati, ne bi nikada hteo da pojede od juče. Drugi je tvrdio kako sve voli da jede i onda kada nešto spremim, on ne bi bio gladan i bacio bi celu porciju u smeće. Nezahvalno pa nezahvalno.
Koliko uspijete uštedjeti mjesečno? Kod mene mrka kapa..