Otkako sam se porodila, moja svekrva se non stop poredi sa mnom. Ona je svoju decu odgojila ovako, odgojila onako. Po njoj, ja sve radim naopako. Nije mi jasno zašto ima potrebu da poredi mene sad i sebe prije 36 godina. Izludi me žena, a ne živimo zajedno, čak štaviše, jednom sedmično je vidim.
Koliko sam puta u školi bila gladna, ne zato što nisam imala novac da kupim, nego niko nije hteo da se druži sa mnom a bilo mi glupo da sama odem do pekare, najveća trauma iz detinjstva.
Mrzim svoj posao, mrzim što se vraćam sa godišnjeg i ako je trajao ceo mesec. Ogađeno mi je sve zbog ograničenih i bezobraznih ljudi...
Svakog jutra se srećem sa jednom simpatičnom komšinicom na stanici, ali me apsolutno ne primećuje...
U vezi sam i vjerna sam. Ne razmišljam o drugim muškarcima, u poslednjih mjesec dana imam makar 2 udvaranja dnevno. Nešto preko mreža, a nešto uživo. Čudno mi je jer prije ove veze to mi se nije dešavalo. Otkako sam zauzeta saleću me. Nikada nisam koketirala ili odgovorila na poruku. Samo razmišljam zašto je ovo ovako najednom.
Reč "Gastronomija" me najmanje asocira na hranu. Više me asocira na neku benzinsku pumpu, ili na protivpožarni aparat🙄🤣🤣
Već duže vreme u vezi od tri godine doživljavam trzavice, od toga da ne činim dovoljno i ne želim da promenim ništa i kako ja nju vidim kao kombinaciju. Sednem i čak napišem kako vidim našu budućnost i da želim da živimo zajedno. Nismo tako mladi i imamo po brak iza sebe. Od te moje izjave je prošlo preko god dana uz priču da ne može preko noći da promeni sredinu tek tako, mora da se adaptira u prihvatljivom tempu da bi mi pre par dana rekla da ne vidi i ne oseća neohodnu kohezivnost među nama, strah je da će da živi moj zivot i kuku- šta će ako je ja ostavim. Zimus sam joj rekao da bih želeo i dete da imamo.
Od te izjave o nekohezivnosti koju tumačim kao nedostatak vere u nas/mene. I pored silnih izjava ljubavi, ne verujem u istu. Od tada ćutim, ignorišem SVE, pozive, poruke. Posle te izjave, imam osećaj ko' da mi je ubrizgan neki anestetik u venu. Ništa me ne veseli niti šta boli. Nisam srećan ali nisam ni tužan. Ništa više ne želim niti za čim žudim.
Ravna linija.
Muž i ja već tri godine pokušavamo dobiti dete. Nažalost, izgubili smo tri trudnoće.
U međuvremenu naši prijatelji postaju roditelji, slave rođenja, prve rođendane. A mi? Odjednom na niti jednu proslavu nismo pozvani. Srce mi se raspada.