Mnogo sam slaba, kenjkava i stidljiva osoba. Nova sam na poslu i stidim se i da pitam sve šta me zanima i šta mi treba. Skoro nikad ne bih napuštala svoju zonu komfora da ne moram. Ne znam kako da očvrsnem. Stalno mi je potreban nečiji zagrljaj, lepa reč...
Živim u Americi i radim za privatnu kompaniji vezanu za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Kompaniju je nedavno tužio i izgubio tužbu zaposlenik zbog povrede vrata. Povredu je dobio u kući vlasnice kompanije kad se ona izvrnula sa stolice 😂 Drugi kažu da je stolica pukla, pošto je izuzetno krupna. Zaposlenik inače ima 21, a ona 60 godina i ispostavilo se da su bili u vezi godini dana, prije nego se i zaposlio, a tužbu je pokrenuo nakon što je morao iseliti iz njene kuće, navodno je našla drugog mladog ljubavnika. Žena je inače razvedena. I onda pričaju o ženama sponzorušama. Muškarci se hvale i lažu i šta jeste i nije, dok žene to rade diskretno iz više razloga. Ne zanimaju ih i ne žele miješanje drugih u njihove živote, naročito ako su u pitanju veze za zabavu jer društvo i danas ne prihvaća žene koje uživaju u seksu. Tako se mnoge muške sponzoruše provlače ispod radara.
Imam 29 godina i nisam radio ni jedan dan u životu. Ni volontirao niti bilo šta takvo. Šta da stavim u CV?
Ne volim da radim. Kratko i jednostavno.
Novac mi je jako potreban ali ne volim da radim i večito pronalazim izgovore da me ne zatrpaju na poslu.
Nerviraju me ova takmicenja, pogotovo kod žena, koja je veća žrtva. Da li ova što je rodila prirodno ili na carski. Ova kaže meni je teže, ova druga kaže meni je teže. Zašto je cilj da nam bude teže? Zar nije cilj da se pohvalimo kome je lakše u životu. Rodila si pa si rodila, nisi više majka ako si se više namučila. Isto tako ova što je odabrala da bude domaćica govori kako je njoj najteže kao da žene koje rade na poslu isto nisu majke i domaćice. Priznajte brate, živim ovaj život zato što mi je tako laše i tako volim.
Na novi posao sam dolazila mesecima bez šminke, u jednim farmericama, majcama sa kratkim rukavima sportskim u raznim bojama i pletenicom. Bila sam vredna, brzo učila, svi su me znali kao odličnog radnika. Vremenom sam počela da se sređujem, malo po malo, tako da sam pošteno dovela izgled do savršenog. Naravno, ljudi me i dalje posmatraju kroz prizmu mog rada, hvale kako sam napredovala... Zapravo sam i pre toga izgledala uvek doterano, ali želela sam da prvi utisak koji o meni steknu bude na osnovu mog rada, a ne moje lepote i doteranosti. Uspela sam.
Imala sam prijateljicu koja mi je bila ko sestra, čak su nas znali usporediti. Ona se zaljubila u jednog momka za kojeg ja nisam bila za jer je u vrjeme kad je htjeo sa njom bio u vezi sa bivšom, naravno nakon nekog vremna smo se udaljile i ne čujemo se. Ona danas ima djete i dalje je s njim, ja joj želim sve najbolje i najljepše.
U vezi sam 7 godina i poslednjih nekoliko godina se uopšte ne osećam voljeno i srećno. Moj dečko ne pokušava da me usreči i misli da je pokazivanje ljubav samo za tinejdžere. Iskreno razmišljam o raskidu jer ne verujem da će se promeniti.
Nervira me jedna koleginica na poslu i danas sam joj rekla da ako mi se još jednom obrati da ću biti sa dečkom iz firme koji joj se sviđa!
Ne znam da li iko ovo radi ali kad šetam kroz šumu pa naiđem na potočič koji je blokiran lišćem, ja MORAM skloniti to lišće kako bi voda normalno proticala. Ili ako u šumi vidim vodu kako se slijeva nizbrdo, moram štapom napraviti "put" kojim ta voda otiče. Ne znam zašto ali to me čini sretnom.