Ja koja imam svoju porodicu i radim kao konj i gledam da pomognem i roditeljima koliko mogu, pa makar to bile osnovne namirnice za život da ne moraju od penzije i to da kupuju ne mogu da se zakrpim samo sa svih strana i moj brat koji se nije oženio i ne planira i ne radi ništa već mesecima a i kad radi ne može za sebe da zaradi jer mu nikad nije dosta i baš ga briga za druge...
Pa gde je tu pravda, kako terati ovako dalje???
Ne razumijem svoju doktoricu. Radim 10 godina odnosno od srednje škole i bila sam na bolovanju možda sveukupno mjesec dana, a uz rad sam završila i fakultet (hoću reći nisam neka lijenčina). Doduše, često moram ići kod nje zbog uputnica za kontrolu jer ima više kroničnih bolesti. Nikad ne tražim ništa posebno. Ali! To koliko se ona može načuditi i biti bezobrazna jer tražim 2 dana bolovanja zbog povraćanja, dijareje i temperature jer ne mogu raditi (a radim u zdravstvu s najosjetljivijim pacijentima) je van svake pameti. Njezinu medicinsku sestru neću ni komentirati. Jbt da ne kažem da u ta dva dana BO sam morala svaki dan dolaziti i sjediti u čekaonici po 3h i tko zna koliko sam ljudi zarazila.
Zašto je toliko teško nešto napraviti na vrijeme i doći na vrijeme u dogovoreno vrijeme? Ljudi, poštujte druge ljude i njihovo vrijeme! Vrijeme brzo proleti u životu! Vrijemeee!!!
Postala sam tehnološki višak na poslu, ugasili su ceo tim. Živim u Beogradu sama i plaćam stanarinu sa 28 godina... Nemam nikoga ko može da mi pomogne i na koga mogu da se oslonim. Prijavljujem se na oglase za posao već 2 meseca aktivno, nema odgovora... Trudim se da budem pozitivna i optimistična, volela bih da imam zaradu od koje sebi mogu da priuštim polaganje vožnje, automobil, mogućnost da upišem neki kurs i usavršavam svoja znanja. Da kupim stan i zasnujem porodicu...
Upoznao sam predivnu devojku i fizički i psihički ali mi je zasmetala činjenica da trenutno nema posao i da traži drugi. Dopada mi se ali ne želim da se dovedem u situaciju da je sutradan izdržavam. Zato sam se i udaljio od nje ali mislim da je shvatila pa mi se ne javlja više. Znam da mi je to bio cilj ali sam svejedno tužan.
Moja najveća želja jeste da moji roditelji prestanu da se nadaju da ću se ja jednog dana udati.. Ne kažem i ja sam se do pre 7 meseci nadala i bila mi je velika želja da nađem normalnog dečka i da imam bar dvoje dece, ali onda odlučim da izađem na prvi dejt sa jednim likom i sebi upropastim život... Dozvoljavala sam da manipuliše i da me vrti oko malog prsta, a ja sve to prećutala i trpela zarad malo njegove pažnje kao neka najveća jadnica.. Rezultat svega ovoga jeste što sam počela da se stidim same sebe, da izjedam samu sebe skoro svakog prokletog dana, slaba sam sa živcima..a tek da ne pričam o tome kako ne znam kako uspevam da gledam u oči svoje roditelje.. Sinoć dok sam pila kafu sa njima, otac se okrenuo prema meni i rekao 'zar ne vidiš da si se opustila, skroz na skroz si se predala'... Samo sam spustila glavu i progutala knedlu, a svesna sam da je otac u pravu... Nek nastave da me žale, al samo da prestanu da se nadaju.. A meni kako bude biće, apsolutno mi je svejedno za sve...
Preminula mi je koleginica, Nemica, koja me je u zadnjih 6 godina prihvatila kao svoje rođeno dete. Njena ćerka je umrla od raka. Muž se uvredio i naljutio što sam plakala i uzela slobodnu nedelju na poslu. Nije mu jasno kako me pogodila smrt “neke nepoznate babe”, zato što za njegovu majku tj. svekrvu nisam imala suza. Svekrvu sam videla 2 puta u životu i bila je stranac za mene. Razvela mu se od oca, udala u Crnu goru i pojavila se na svadbi sinu.
Koju tačno bolest imaju žene koje na društvenim mrežama postavljaju samo slike sebe? Usamljene su, a lepe, ili šta? Poznajem bar 5 tih žena koje svakog dana izbacuju sebe na insta, samo sebe u raznim pozama. Nisu čak ni Adriana Lima, pa da uživamo svi, nego neki prosek kao 80% ženskog sveta. Svaki dan, ljudi moji! Da sam ne znam kako lepa, bila bi me sramota da svaki dan smaram ljude fotkama gde se bečim, pućim, poziram...
Pre sam šetala s jednom osobom koja bi s vama bila dobra dok joj idete niz dlaku i klimate glavom. Čim se usprotivite ili kažete svoje mišljenje, ta osoba odmah kaže kako ona može i sama da šeta. Koliko je to bezobrazno, sveti se jer joj nije po volji što ne može da manipuliše.
Ljudi osuđuju mlade kada rano stupe u seksualne odnose, a prva je moja generacija rano stupala u njih. Većina nas je imalo prvi sex sa 14, 15 godina, ja lično sa 15. Jedina razlika tad i sad je sto smo tada imali veze i nismo često menjali partnere, imala sam svega 3 parnera pre braka. Sada mladi menjaju često partnere i imaju neobavezam sex. Ne osuđujem sve dok koriste zaštitu i odgovorno se ponašaju.