Ako išta mrzim, to su oni pozitivni citati na nečemu, tipa: "Be you", "Be positive", "Be free"🤢 Povraće mi se od tih citata.
Imam 23 godine i feministkinja sam. Pre 4-5 godina nisam tako razmišljala i bila sam više konzervativnog usmerenja. Sada, nakon završenog fakulteta, smatram da je moj način razmišljanja od tada bio glup i kritikujem sebe za to. Ujedno, baš zato što tako sada razmišljam i što gledam na život iz drugog ugla, dosta osuđujem muškarce za većinu stvari po pitanju teme braka, međuljudskih odnosa ili veza. Sama pomisao na muškarca mi se gadi, jer smatram da velika većina muškaraca želi ženu samo za seks i ništa više. Samim tim ne pridajem značaj nikome i smatram da to tako i treba da ostane jer imam izuzetno čvrst stav jer ne želim da proživljavam ono što su doživljavale moja baka i žene u prošlom veku. Žene nisu roba niti su sluškinje muškarcima. Uverite me da grešim.
Muškarac koji prekine vezu preko poruke je najveća pi*ka!
Zavlačio me, lagao mi da je zaljubljen, ponašao se prelijepo i samo me odjednom ostavio. Kad ga sad sretnem u gradu meni bude neugodno, stidim se i bježim kao da sam ja njega povrijedila i ne znam šta mi je. Znam da se ne bi trebala tako ponašati.
Imam jako bolesnu familiju. Imam tetku koja je, kad sam bila mala i odemo u šetnju, kine u ruku i istom tom rukom uhvati moju. Imam djeda koji je umeo kao maloj da mi gura jezik u uvo, nakon što nas pokrije ćebetom preko glave. Imala sam babu koja je umela da nakupi dlaka i kudje s poda, i da mi ostavi na vratima od sobe, kao znak da kuća treba da se sredi. Druga baba je znala da baci sve što kupi, od bele tehnike do garderobe i hrane, novo novcijato, jer joj je smrdelo ili imalo neki šmek. Knjigu bih mogla napisati šta su svi ti ljudi radili. Nekad me sramota kad se osvrnem na to s kim sam u srodstvu.
Mnogo mi prija da ujutru izađem sama u svoj omiljeni kafić, pijem kafu, slušam dobru džez muziku. Psihički se spremim za ostatak dana.
Moja supruga, koju volim najviše na svetu ima nešto jedinstveno, kako bi ga ja nazvao prdež sa AI-om, zašto sa AI-om, zato što sam ubeđen da samo moje nozdrve cillja kao da ima je**ni lokator.
Da li je neko imao slična iskustva ili mi ne gine sudbina kao u Terminatoru?
Imam 36 godina i tek sam sad shvatio da konačno moram da se oprostim sa onim stidljivim i uplašenim dečakom u sebi, a ne da ga puštam da mi ulazi u život svako malo.
Vraćam neke poruke sa nekim random likom sa kojim sam se dopisivala i kaže tad od meni: "prvi put dolazim da vidim ja tebe, sledeći put ti kod mene pa treći put dolazim ja po tebe i tvoju ruku" i ja mrtva 'ladna na to napišem dođeš po ruku i dobiješ nogu... Bože, preplakala sam sad 😂