Zanima me kakav je život ljudi koji rade u banci, razumeju se u ekonomiju, rade sa nekim novcem itd… Kako gledaju na svet, na novac. Meni matematika nikad nije išla od ruke, verovatno je problem bio lenjost ali isto tako ako uzmemo genetiku u obzir, jednostavno slabije ide. Ali svakako imam utisak da me život odvlači od tih kako da nazovem (finansijskih stvari) do duše znam dobro da uštedim. Da li vi koji se bavite time, da li je to bila vaša želja ili vas je život usmerio, da li mislite da ste talentovani za to? Takođe mi je želja da se bolje razumem u te stvari, ali ne znam odakle da počnem.
Koliko je svet samo otišao u nepovrat. Neke vrednosti su nestale i izgubile se totalno. Mladi ne cene ljubav, varaju se i ne cene prave veze i brakove. Ne razumeju da je istinska ljubav mnogo lepša i da će ih više ispuniti nego sex na jedno veče i tome slično. Gledaju se samo pare, ko će da ima bolje od koga. U situaciji sam da imam novca, veoma lepo živimo, ali i da nema tog novca bila bih srećna jer sam i bez njega pre bila zadovoljna. Samo nek su mi muž i deca srećni i zdravi i da se svi slažemo kao što i jeste i meni onda kraja nema. Ljubav, sreća, porodica to su stvari koje donose mir. Ne morate čak ni imati ljubav i porodicu, ali ako imate nešto što vas ispunjava i srećni ste to je prava stvar.
Muka mi je od toga koliki sam people pleaser, a nikako da se riješim te osobine.
Bila sam svega dva puta kuma svojim tada najboljim prijateljicama. Vremenom smo se mnogo udajile, sad se ja udajem - razmišljam da li ih uopšte pozvat na vjenčanje.
Vaspitana sam tako da se ne petljam ni u šta, sem ako treba nekome pomoć, ne komentarišem druge, ogovaram i slično. Došla sam u kolektiv gde su svi ljudi alapače, ogovaraju, podmeću jedni drugima i ne mogu da shvate da ja ne želim druženje sa njima, iskjučivo službeno. Ljudi moji, posao koji sam od malena volela pretvorio se u posao koji očima ne mogu videti, dajem otkaz, ne mogu raditi u takavom bednom kolektivu.
Niko ne zna da svaki dan plačem jer gledam kako je srećan sa drugom.
Mislim da majka više voli moju sestru i njeno dete nego mene.
Više se bojim prelazit zebru bez semafora od vožnje avionom. Većini će bit nerazumno, možda i smiješno, al to je moj nedostatak od kojeg mi pati kvaliteta života. Btw ne vozim.
Ja mog tatu trpim samo radi love jer nemam izlaza! A uvijek je bio 0 kao otac i čovjek!
Prije nekog vremena tražeći nešto na google da sebi olakšam, slučajno nađem jedan servis koji mi može pomoći. Tražio sam besplatne servise, ali kako nisam našao, odlučim da platim uslugu za koju je pisalo da košta nekih 2-3 dolara. Prihvatljiva cijena. Slučajno sam odlučio da uzmem trajnu pretplatu umjesto samo jedne usluge. Nekoliko mjeseci mi je skidalo oko 30 dolara. Najgore što mi taj trošak aplikacija od banke nije prikazivala dok nisam uključio da prikazuje sve troškove... Ne bih bio bogatiji, ali bih imao tih 150 dolara više. Od sad detaljno čitam uslove korištenja...