Bila sam svega dva puta kuma svojim tada najboljim prijateljicama. Vremenom smo se mnogo udajile, sad se ja udajem - razmišljam da li ih uopšte pozvat na vjenčanje.
Vaspitana sam tako da se ne petljam ni u šta, sem ako treba nekome pomoć, ne komentarišem druge, ogovaram i slično. Došla sam u kolektiv gde su svi ljudi alapače, ogovaraju, podmeću jedni drugima i ne mogu da shvate da ja ne želim druženje sa njima, iskjučivo službeno. Ljudi moji, posao koji sam od malena volela pretvorio se u posao koji očima ne mogu videti, dajem otkaz, ne mogu raditi u takavom bednom kolektivu.
Niko ne zna da svaki dan plačem jer gledam kako je srećan sa drugom.
Mislim da majka više voli moju sestru i njeno dete nego mene.
Više se bojim prelazit zebru bez semafora od vožnje avionom. Većini će bit nerazumno, možda i smiješno, al to je moj nedostatak od kojeg mi pati kvaliteta života. Btw ne vozim.
Ja mog tatu trpim samo radi love jer nemam izlaza! A uvijek je bio 0 kao otac i čovjek!
Prije nekog vremena tražeći nešto na google da sebi olakšam, slučajno nađem jedan servis koji mi može pomoći. Tražio sam besplatne servise, ali kako nisam našao, odlučim da platim uslugu za koju je pisalo da košta nekih 2-3 dolara. Prihvatljiva cijena. Slučajno sam odlučio da uzmem trajnu pretplatu umjesto samo jedne usluge. Nekoliko mjeseci mi je skidalo oko 30 dolara. Najgore što mi taj trošak aplikacija od banke nije prikazivala dok nisam uključio da prikazuje sve troškove... Ne bih bio bogatiji, ali bih imao tih 150 dolara više. Od sad detaljno čitam uslove korištenja...
Brat mi radi kao sportski komentator. Već nekoliko godina ne sme nikome da kaže za koga navija zato što time odmah sebi pravi problem. Svako misli da na osnovu toga ili obožava jedne ili mrzi druge. Tada počinje da se odražava na posao. Neće da im daju pristup utakmicama ili sportistima za intervjue ako privatno ne navijaju za "koga treba". Ranije to nije bio slučaj. Možda sam ja preveliki idealista, bavim se skroz desetim poslom, ali smatram da navijačka pripadnost u komentatorskom poslu nije nikakav faktor do god je to tvoja privatna stvar i ne utiče na tvoj rad. Nego je cela ta industrija postala ostrašćena i valjda to očekuju od svih u tom poslu. Nejasno mi je zašto se sport kao pozitivna stvar kalja takvim glupostima. Poznajem fotografa kome su zabranili ulaz na utakmice jednog tima (i samim tim rad tu) zato što se u slobodno vreme slikao sa inostranim sportistom suparničkog tima. Ljudi načisto prsli.
Ne kontam jugo arhitekturu i to što su gradili wc bez prozora. Navodno, izvuče ventilacija, možeš misliti...
Stan iznad mog se od nedavno izdaje kao stan na dan. Neprestana buka i kotrljanje točkića od kofera. Razmišljam da tužim vlasnika stana.