Kako mi bude drago kad u onim videima gde otkrivaju pol bebe ispadne ono što ne žele. Umesto da se raduju što će uopšte postati roditelji, oni prave scene i mrgode se tamo. E baš zato mi bude drago kad ispadne kontra.
Bili smo prijatelji dvadeset godina. Od osnovne škole. Bukvalno nerazdvojni. On se oženi, dobije decu. Ja ni kučeta ni mačeta. Ne mogu da nađem partnera, sve neke kratke veze, ružni raskidi, katastrofa. Nedavno se on razvede i kaže mi da gaji osećanja prema meni koja nisu samo prijateljska i da želi da probamo i da želi da istraži i tu stranu svoje ličnosti. Meni se to nije dopalo kao ideja, ali smo se ipak upustili u kombinaciju. Međutim, on neće da kaže nikome i insistira da budemo tajno zajedno "u naša 4 zida" jer mu ne pada napamet da se autuje. A ja sam već deset godina potpuno otvoren po pitanju svojih preferencija. Porodica zna i prihvatila je to. Ne znam šta da radim, jer nam je u 4 zida fenomenalno, ali ne želim da se ponovo krijem.
Koliko god posla da mi šef zada, ja ću uvek naći način da lelemudam. Naravno, posao se uvek završi, ali nema šanse da ne blejim usput.
Znam da moja djeca više vole oca. Jer ja sam ta koja je zločesta i koja sve brani, a on je dobar i popustljiv. To mi i sami kažu i vidi se, šta ću.
Meni je bilo glupo da kažem momku da mu svaki dan smrdi iz usta, a njemu nije bilo glupo da me ljubi neopranim zubima.
Ne izbijaš mi iz glave doslovno, već godinu dana. Javi se, ti znaš...
Mentalno se osjećam sve gore i gore jer mi porodica štiti ljude koji su me ogovarali i koji tračaju o meni. A ja ako kažem išta o njima uglavnom istinu kažu mi kako lažem. Znam da me ne vole, nije im bitno kako se osjećam. I kad se razbolim ja lažem a kad se razboli neko ko me ogovara trče da joj/mu titraju. Ne veruju da imam alergiju i pored nalaza od doktora pokušali da me nahrane sa voćem na koji sam alergičan i za koje znaju da sam alergičan na to voće.
Glupo mi je da kažem momku da mi je loš seks sa njim, jer ga volim. Kad mi dođe gore, legne na mene i pritisne me, ne prija mi to...
Umjesto stalnih priča o zaštiti osobnih podataka (koji će ionako kad tad negdje isplivati jer živimo u takvom vremenu), znatno bi mi draže bilo da postoji neka zakonska obveza ispisa imena i prezimena osobe ili naziva tvrtke uz broj koji me zove. A ne da moram razmišljati trebam li se javiti ili ne i hoće li me netko tim pozivom probati prevariti.
Nikad nisam mogla da budem u polovičnom odnosu i to mi stvara problem. Ne mogu da budem s nekim ako je sve mlako, ne sviđa mi se puno. Sa mnom su neki bili čisto da ne budu sami i to me je povredilo. Volela bih da dobijam šta pružam...