Stalno čitam o tome kako se ljudi bune u vezi sedenja u autobusu i slično. Ja sam rođena na selu, Beograd videla samo na ekskurziji. Dolazila sam jednom da nešto obavim, sela na slobodno mesto, divila se gradu, nisam 4 stanice prošla ukupno. Već na drugoj je žena stala pored mene i počela da urla kako nisam ustala nekoj babi. A ja toliko obuzeta pogledom da je nisam ni uočila. Lakše ljudi malo.
Što više gledam ljude oko sebe i slušam priče, sve više volim svoj život. Zajedno smo skoro 10 godina, i samo smo jednom otišli na spavanje posvađani i posle toga obećali da to više nikada nećemo uraditi. I stvarno je tako! Ako imamo nesuglasice rešimo za max 20min ali u tih 20min svako kaže šta mu je na duši i uvek nađemo zajednički jezik. Ljudi pričajte! Nikad ne znate šta drugog muči i zašto uradi nešto što se vama ne sviđa! Jbt koliko ga volim!
Imam veliki strah da ću se zaljubiti na svojoj svadbi ali ne u svoju ženu.
Devojci koju mnogo volim, sa kojoj sam već dugo u vezi i sa kojom odnedavno i živim sam konačno kupio prsten kako sam i obećao. Trenutno je sakriven i čekam pravi trenutak, ali svaki put kad ona negde izađe ja uzmem kutijicu pa gledam kako je lep. Jedva čekam da mi postane verenica.
Flertovanje je najbolji vid razmene energije. Bolje i od seksa.
Krajem prošle godine sam završila u hitnoj zbog povrede noge. Tokom rutinskih pretraga, otkriven mi je dijabetes i to me je potpuno slomilo. Istog momenta sam odlučila da promijenim život iz korijena, a iznad svega ishranu. Godinama sam bila jako debela, nisam vodila računa i to se odrazilo na zdravlje. Nije bilo lako, ali jučer kad mi je doktorka rekla da mi više ne trebaju lijekovi jer mi je šećer više nego normalan, kao i svi drugi nalazi, bila sam tako ponosna na svoj uspjeh! I izgledam i osjećam se mnogo bolje!
Radim na kasi i kad majka ostavi dijete da je sačeka i ode po nešto što je zaboravila, ja namjerno kucam najsporije moguće da dijete ne dobije nervozu što je sve prokucano prije nego se majka vrati.
Da li je po vama licemerno ići na svadbu para čiju ljubav ne podržavate i još pride jedno od njih ne volite kao osobu? Pozvana sam na tu svadbu, ali zaista mi se ne ide, jer em nisu jedno za drugo, em mi je glupost praviti svadbu a imati dete već pola godine.. Čemu da se radujem, šta slavimo? Papir su potpisali pred sam porođaj, dete uveliko imaju, ionako se nisu razdvajali i faktički živeli zajedno i ne razumem čemu neki cirkus sada? Pri tome, ona me strašno nervira jer sa svojim godinicama misli da je iznad mene jer je rodila dete, a ja neka jadnica sa 30 još nisam... Em to, em kao što rekoh - svadba je dan kad dvoje izgovore "DA" pred svim ljudima i obeleže taj svoj dan tog trenutka... A ne mesecima nakon sa sve detetom. Jako teško mogu da izbegnem odlazak, ali smatram da bi bilo licemerno da idem i tamo se kiselo smejem.
Znam da ću dobiti mnogo osuda, ali briga me. Supruga sam čoveku čija sam ljubavnica bila 4 godine. I ne, ne savetujem nikom da bude ljubavnica. Samo želim da kažem da ponekad može nastati zdrav odnos i na temeljima koji nisu zdravi ako OBOJE to žele.