Kad sam bila mala željela sam da naučim da sviram klavir. Budući da to nije bila opcija, jer je to koštalo, sjećam se da sam kako bih vježbala položaj ruku, isjekla komad papira na kome sam nacrtala klavir. Skupljala sam novac koji su mi davali za školu kako bih platila časove, a profesorica mi je dozvoljavala da ponekad vježbam u školi.
Sada sam odrasla i kupila sam sebi pravi klavir. Toliko sam bila sretna i ushićena da sam jedva dočekala da mi ga dovezu.
Rekla sam maloj sebi ‘Toliko si se trudila i radila da budemo ovdje gdje smo sada, ne zaslužuješ samo klavir, zaslužuješ cijeli orkestar’.
Vjerujte mi da odavno nisam bila toliko sretna za nešto što sam si priuštila.
Fakultetski sam obrazovana, pobožna i tradicionalna devojka. Oblačim se dro*ljasto da bih oterala sve površne muškarce. Samo onaj koji bude pokazao da ima mozga tako što će dobro da istraži sve moje prave kvalitete i shvati koliko sam odlična za brak, ima šanse da postane moj izabranik.
Bila sam single tetka godinama… tetka koja je uvek spremna da utrči, da ispuni sve želje, kupuje, izvodi, zabavlja… tetka za primer al nikako teču da nađe. Pre par meseci zove me sestra moli da pokupim sestričinu sa treninga. Naravno, nikakav problem. Odem tamo, zovem sestričinu, ona se ne javlja. Posle 15ak minuta krenem u salu jer mi je čudno što je nema. Ulazim, ona sedi sama sa nekim čovekom, i kad me je spazila uz osmeh od uva do uva izgovara “evo je konačno, treneru ovo je moja tetka”. Pocrvenim, pobesnim, malo je falilo da pobegnem… iskuliram nekako i upoznam se sa čovekom. Naljutim se najstrašnije, dva meseca sam sa sestričinom jedva progovarala… i evo sutra idem sa čovekom na kafu… ipak… tetka popustila...
Kada bi muškarci bili ti koji mogu da ostaju trudni i rađaju decu, porodilišta bi izgledala kao hoteli sa 5 zvezdica, imali bi XY povlastica u svim sverama života, a abortus se ne bi ni dovodio u pitanje “za ili protov”, već bi se obavljao na svakom ćošku. Ali s obzirom da je žena ta koja prolazi kroz sve to, odjednom se prema porođaju ljudi ophode kao da prema običnom vađenju zuba. Žena je “razmažena” ako želi da se porodi u normalnoj bolnici sa normalnim osobljem. Odjednom je jedan embrion bitniji od odrasle ženske jedinke, podvezivanje jajnika zabranjeno bez “dozvole muža”, a otkaz na poslu često zagarantovan u slučaju trudnoće. U 21. veku, a i dalje smo građani drugog reda.
Kad god mi svekrva dolazi u goste ja izmislim da moram raditi. Odem i radim u kanc, i stvarno radim, iako ne moram. Al rađe mi radit posao nego nju slušati. Nikad mi lepu reč nije rekla, nikad mi se osmehnula. Imamo blizanke od 5 godina, nikad pomogla oko njih nije. Ma ručak mi jedan nije skuhala. Ni na sat ih nije pričuvala. I sad je čujem kako je rekla "kakvi su ti ovi privatnici, rade vikendom umesto da je sela sa nama za sto danas", a ja jutros ostavila skuvan ručak, kolače i otišla. Ne mogu ju gledat.
Često se priča o muškarcima koji imaju loš odnos sa majkom ali nekako kao da se žene koje imaju "mother issues" uopšte ne spominju. Mene je moja majka ponižavala otkad znam za sebe. Kad sam bila mala, govorila mi je da sam debela mečka iako sam bila pomalo bucmasto dete ali u granicama normale. Pričala je da svi moji vršnjaci misle da sam ogavna. Posle sam imala zdravstvene probleme i naglo sam smršala, onda je krenula da vrti priču kako izgledam kao kostur. Kad sam imala oko 17 godina, jedan drug je bio zaljubljen u mene, ona je to nekako saznala i smejala mi se u lice, pričajući da je on sigurno neka rugoba čim mu se ja sviđam ili da je malouman. Prvog dečka sam našla sa 25 godina, vređala ga je zato što je siromašan a zapravo je momak radio okej posao i govorila da će me prevariti sa nekom lepšom. U 29oj sam konačno otišla od nje i prekinula kontakt. Već 3 godine sam u braku i mnogo sam mirnija otkad se ne čujem sa njom.
Ja ne shvatam svog dečka. Svakog meseca daje više od 200e za psa koji je na ivici života i pati se, a za moj prenatalni test nema se para. Mora se štedeti. I kažem da mi je dečko pošto mi stavio do znanja da se neće venčavati sa mnom jer je po njemu to glupost i da će samo pristati na to zbog deteta da bude lakše oko papira. A znam da neće i zbog svoje bivše devojke za kojom non stop pati. Ne mogu da verujem da sam zaglavila sa novomodernom budaletinom.
Otkako sam prije 5 godina počeo raditi od kuće, iskoristio sam taj benefit i odradio sam kompletan popravak zubi (genetski slabi zubi) ugradnje implantata i mostova di je trebalo što ovisno o preporuci stomatologa. Zadnje 3 godine osmijeh mi ne silazi sa lica, samopouzdanje ne pamtim da mi je ikad bilo veće. Iako je koštalo skoro kao pristojan polovni auto vrijedilo je svakog eura, ujedno i privatno i poslovno od tada svakim danom je sve bolje.
Imam jednu drugaricu koja je već 6 godina sama. Devojka je lepa kao lutka, zgodna, obrazovana, pritom i jako harizmatična i uvek puna zanimljivih priča. Ništa to nije napadno ili usiljeno a baš nekako zna da ljude u okolini opusti, da im bude prijatno u društvu. Malo mi je bilo čudno što je tako dugo sama jer realno je prilika i mnogi kvalitetni momci su zainteresovani za nju. Uvek je pričala da joj ne treba niko nakon raskida dugogodišnje veze. Pre par dana saznam da je zapravo već 4 godine u vezi sa nekim čičom starijim skoro 30 godina od nje. Čovek izgleda užas, kao da mu je 75 god, nije ni nešto bogat pa da je s njim zbog para a najgore je što je oženjen. Njen otac je varao njenu majku i uvek je pričala da nikad ne bi oženjenog. Srozala mi se u očima iskreno i ovo sam saznala provereno, nije nikakav rekla-kazala trač. Nisam joj rekla da znam ali baš se nekako bezveze osećam. Jeste da je to njen život ali opet mi je sve to fuj, ona je poslednja od koje bih ovo očekivala.
Pre par godina sam došao iz inostranstva imao sam nekih 40 000 dolara ušteđevine. Pored toga imao sam plac u Novom Sadu na kome nije ništa bilo podigao sam kuću na sprat tako da imaju 4 manje sobice, jedan veći dnevni boravak uz kuhinju i kupatilo isti takav raspored i na spratu. Video sam da je najveći problem studentima smeštaj i da su ograničeni do 300 evra po studentu da daju za kiriju. Dole sam primio 4 studentkinje a gore 4 studenta svaki mesec mi plćaju po 150 evra 3 godine su jedni te isti lepo se slažu pritom kad dođem po kiriju uvek me počaste. Pred kraj godine mi uvek bude žao da im uzmem pare za kiriju već ih častim čisto da im ostane više za doček Nove godine.