Toliko mi je lepo kad sam sama da me to već malo brine.
Želim samo reći da sam dostigla određeni nivo smirenosti u životu za kojim sam potajno cijeli život patila. Koštalo me veze, prijateljstava, i još tako nekih stvari, međutim sad kad znam kakav je ovo osjećaj, mislim da je vrijedilo. Sretna sam do te mjere da kad dođem kući isplešem se pred ogledalom. Pokojni djed je stalno govorio "ko ga j*be* i bio je u pravu. Stvarno ništa nije toliko bitno.
Moj dečko koji ima 26 godina ima problem sa potencijom i ne može da mu se digne. Kada sam pričala sa njim o tome priznao mi je da ga ja više ne uzbuđem zbog toga što imam jako izražene vene na nogama i salo oko stomaka. Zbog toga predlaže da prekinemo vezu ali ja i dalje hoću da ostanem sa njim jer je dobar i ne mogu da vjerujem da sve druge stvari padaju u vodu zbog vena i sala. Užas!
Naša priča počela je 17.09.2020. godine. Ljudi moji, moj prvi momak, moja prva ljubav. Nakon pola godine preselio se u drugu državu 500km od mene. Prvi put kad je došao kući, vjerio me je. Isplanirali smo vjenčanje, zakazali dobar dio svega ali ubrzo nakon toga i otkazali. Prekinuli smo jer me je lagao da je kući dok je bio u tuđim stanovima na "afterima" sa drugim djevojkama. Kroz sve ove godine viđali smo se, dala sam mu drugu šansu. Čak sam se preselila u njegov grad i živjeli smo zajedno 2 mjeseca. Prva svađa, on se pokupio i otišao iz stana u 23:00 i došao iduće popodne. Koliko tuge i bola sam osjetila to veče, mislim da nisam nikad u životu. Vratila sam se u svoj grad i naša priča je završila na isti datum kad je i počela.
Ne znam ko ovo treba da čuje ali nikad nikom ne pružajte drugu šansu. Kad to uradite znajte da ste im dali priliku da vas sledeći put povrijede još više.
Zatvorite jedna vrata da bi vam se otvorila druga.
Živite i volite ali samo prave ljude!
Ljudi moji pre skoro 5 meseci rodila sam preslatku devojcicu. Jako teška trudnoća, hitan carski sve je na kraju ispalo super Bogu hvala. Međutim, ja sam se toliko vezala za bebu da je to nenormalno, šaljem svima slike smaram bukvalno ljude, svesna sam toga. Ali nekako kao da želim da svi vide koliko je slatka, svaka novina svima odmah javljam, strašno sebi samoj kažem ALI (svakoj majci su svoja deca najlepša). Ne znam kako da prestanem, help me!? 😃
Ostavila me devojka posle 5 godina, tako da ako neka hoće da poseti Veneciju.. Čisto da ne propada rezervacija☺️
Imao sam devojku koju sam voleo beskrajno, bila je sa mnom godinu i dva meseca, ali zbog mojih naleta agresije, ostavila me je na kraju... I dan danas nakon 4 godine ne mogu da prestanem da mislim o njoj..i dalje je volim, pokušavao sam na sve načine da mi oprosti, ali mislim da sad zvanično nema ništa od toga, spavao sam sa drugom devojkom pre 13 meseci i ostala je trudna, terao sam je da abortira ali nije mogla jer je prošlo tri meseca, nisam mogao da budem sa njom jer i dalje volim ovu devojku, i pred porođaj rekao sam joj da ćemo biti zajedno, ali samo pod jednim uslovom ako dete nazove Isidora, baš kao po devojci koju volim, i uradila je to ali ja nisam bio sa njom, samo sam rekao to da bi nazvala dete tako, i poslao devojci koju volim da sam dete po njoj nazvao i rekao da je nikada neću zaboraviti, ona mi je samo odgovorila "kad sam te najviše volela ubijao si me" i dan danas prolazim gde znam da je ona u nadi da je sretnem, ali njenog traga nema. Znam da sam ispao loš..
Dobila sam vitiligo, zbog svih zivih trauma. Nisam nikoga upoznala tko ima veće traume od mene. Otac se krenuo nabacivati mojoj prijateljici i slati joj poruke, dečko me prevario, problemi na poslu, loše društvo... Promjenila sam život tako što sam dala otkaz, upisala faks, ostavila dečka i promjenila društo. Čekam još dvije godine da mogu završiti faks da se odselim iz disfunkcionalne obitelji. Roditelji mi nikad oko ničega nisu bili podrška i ne zasluzuju više znati moje životne planove. Niko na faksu ne zna iz kakve sam obitelji i da jedva krpam kraj s krajem. Nemam neke dobre ocjene, jer sam prislijena raditi za vrijeme studija. Često dobivam osude od kolegica, kako znam biti neodgovorna. Nisam nikome dužna objašnjavati svoje probleme i zašto radim za vrijeme studija.
Trudna sam i ne mogu da podnesem porodicu mog muža. Stalno pokušavaju da mi nametnu neka svoja mišljenja ili vrijednosti. Stvarno pokušavam da se prema svima ophodim sa poštovanjem ali oni vole da se u sve umiješaju i prave pametni iako im niko ne traži ni pomoć ni savjet. Jer eto njihova ćerka je to sa djecom tako, sestra od tetke je ovako. Pa eto “njeno” dijete je od godinu krenulo u vrtić. Pa eto “ona” kad se porodila bila je uvijek vesela i sve je postizala. “Ona” je odmah počela da radi. “Ona” je radila do 9. mjeseca trudnoće… Nisam se ni porodila već mi se nameću neka očekivanja kao da dijete rađam njima! Želim samo da ih sve otjeram tamo gdje ne treba, i uživam u trunoći i posle porođaja sa svojim djetetom na miru! Aman ljudi više, brinite o svojim životima! Ne znate vi šta je bolje za nekog niti za njegovo dijete, naročito ako vas niko ne pita!
Imam završena dva fakulteta, dobar posao i govorim dva strana jezika. Uskoro kupujem auto za koji sam sama zaradila. Nemam jedino svoj stan, ali živim u kući kod roditelja. Umesto da pronađem nekoga sličnog sebi, u svoj život sam pustila momka koji je jedva završio srednju školu, radi na pumpi i nikada nigde nije otputovao iz svoje varošice. Veri me nakon tri meseca i nakon godinu dana ostanem trudna. Znate li šta mi je rekao? "Znaš li ti ko sam ja, šta si ti postigla u svom životu?" On meni. Nismo se više ni čuli, a ni videli. Znam samo da je verio novu devojku dok sam ja čekala dete sa njim.