Rekla sam svojoj snahi da ako moj brat ikad digne ruku na nju ili joj uradi išta nažao, ima punu slobodu da mi kaže i da nikad, ali nikad neće ostati nezaštićena dok sam ja živa. Verujem svim srcem da joj dlaka s glave faliti neće pored njega, ali mi je bitno da zna da nije sama nikad jer bih volela da su moja majka i moje babe to znale... I da su imale nekog da ih zaštiti. Ne volimo se nas dve preterano mnogo, no ni ne moramo na kraju... Ali ne sme niko da je takne, pa makar to bio i moj brat za kog bih život dala.
Vegetarijanka sam 13 godina (imam 25) i nikada se ne bih udala za muškarca koji jede meso, zabavljanje da - brak i stvaranje porodice ne. Ni moja djeca neće jesti meso.
Roditelji su me samo tjerali da učim. Nisam smjela izlaziti dok ne završim faks. I sad se čude što sa 30 godina nemam dečka niti prijatelje...
Imam posao koji je i više nego dobar. Imam verenika koga bi svaka poželela. Imam ljubavnika kada mi je dosadno. Imam prijatelje koji su iskreni prema meni. Porodicu koja je ok. Izgledam odlučno. Idem 3-4 puta godišnje na fine odmore. Dobro sam obučena. Dobijam puno komplimenata. Užasno sam nesrećna. Ne depresivna. Samo nesrećna. Nikoga zapravo ne volim. Sve mi brzo dosadi. Ne znam šta da radim. Imam samo 30 godina. Nisam ovako zamišljala svoj život.
Celu noć ne spavam i razmišljam šta da radim. Imam predivnu ženu koju obožavam ali nema više one ljubavne iskrice između nas. Pričao mnogo puta o tom problemu ali nema napredka. Vidim da nije zainteresovana za moje dodire za sex pogotovo ne, već 6 godina trpim i mislim da smo došli do tačke kad moramo svako svojim putem. Ostaviću njoj i deci kuću a ja idem svojim putem, na žalost, nije da hoću ali ovako ne ide više.
Uvijek sam imala jaku intuiciju.
Kad je mama dovela očuha da živi sa nama, nije mi se svidio. Godinama je živio sa nama, nikad ništa nije kupio za stan niti je meni kao tinejdžerki dao marke, a i da je dao opet mi se ne bi svidio. Imao je ručak, opran veš, sve, ma uživao ko kralj. Onda je upoznao bogatu penzionerku i ostavio mamu koja je to jedva podnijela. Eto kakvih ima muškaraca sponzora ali o tome se ne priča kao o ženama, rekla bih čak da je i veći broj muških sponzi.
Pre nego što osudite mlade koji trče da uhvate mesto u autobusu i ne ustaju starijima, setite se nas koji se vraćamo kući, a na poslu stojimo 8 i više sati i jednostavno ne možemo više.
Smatram da se sva uska odeća za žene treba ZABRANITI. Helanke, dekoltei uske pantalone i slična odeća. Šetati golom gu*icom na ulici i pritom nemati srama je stvarno kritično, a kada te neko slučajno pogleda onda je problem u njemu jer on "treba da skrene pogled" a tvoje nevaspitanje i nemanje stida ne treba da se menja??? Nije problem u polugoloj ženi na ulici koja se obukla kao najveće dno ljudsko već u čoveku koji instiktivno baci pogled na osobu koja prolazi pored njega... Baš zbog toga muškarci nemaju samopouzdanja da priđu devojci i razgovaraju sa njom jer je sve na izvolte i mozak im je otrovan kako od slika na društvenim mrežama tako i od gledanja devojaka koje se tako oblače.
Ukratko od Anonimusa :D
Nikada nemojte zaboraviti društvo nakon što uđete u vezu. Prvi ko će vam uskočiti ako raskinete tu dugu vezu je društvo. Raskinuo sam vezu od 5 godina i čim se to pročulo, celo društvo je dolazilo da me obidje, da pijemo i radimo druge stvari kako ne bih razmišljao o tome. Zahvalan sam što ih imam u svom životu.
Roditelji konstantno vrše pritisak jer eto imam 30 i trenutno sam sama, nisam se udala i nemam djece. Po njihovom svi mojih godina su u braku već i imaju djecu. Danas kaže majka: "srela sam prijateljicu iz mladosti i nisam joj sto imala reci za tebe".
Nema veze što sam ja zadovoljna svojim životom, imam stalan posao, putujem, treniram i uživam i baš ništa mi ne fali. Nimalo se ne opterećujem, ako upoznam nekoga i poželim imati djecu jednog dana super, ako ne isto super... Ali taj njihov konstanti pritisak i komentari: "vidi i on se ženi, i ona će roditi, samo ti ćeš ostati sama" postaje toliko zamoran. Uopće ih više nemam volje ni vidjeti jer mi svaki put pokvare dan ti svojim zajedljivim komentarima. Ako ikada budem imala djecu barem znam kakav roditelj neću biti...