Hvala Srbija, hvala Hrvatska, hvala svim dobrim ljudima na pomoći, suosjećanju, podršci, molitvama i svakoj toploj riječi u ovoj tragediji i teškim trenucima s kojim se BiH suočava. Svi su uskočili da daju svoj doprinos koliko ko može, a neki i preko toga. Da ovo više niko nikad ne doživi i da svi mi budemo zaštićeni i na sigurnom. Čuvajmo jedni druge, i čuvajmo naše prelijepe zemlje kojima nas je Bog počastio, jer jedino svoja djela nosimo na drugi svijet. Hvala od srca još jednom.
Kako mi je život bio lepši dok neke stvari nisam znao. Evo zapamtite što sam sada napisao. Hoću da živim u svojoj nekoj bajkovitoj stvarnosti jer ljudi su teska go*na i bolje da neke stvari ne znam. Samo da imam sreće da ne oženim neku koja će da me vara i biću srećan. Familija mi je super, ja ne mogu da se požalim, društvo imam dobro, iz veoma profitabilne struke sam, čak sam imao i sreću da se družim sa čestitim ljudima još od osnovne i srednje, preko faksa i bivše firme (i sadašnje). Samo malo sreće da nađem neku dobru devojku i ništa mi više ne treba. Ae uzdravlje braćo i sestre ne dajte se!
Drugaricu iz osnovne škole nisam video skoro 10ak godina. Trebalo je da organizujemo susret generacije 2020 godine, ali zbog korone sve što smo isplanirali, se odložilo. Prošle godine javi se ona meni, došla kući, da se vidimo. Sretnemo se ispred njene zgrade, ona lepa lepota živa. Govori ona meni nešto, ja je ni 10 posto nisam razumeo, i odemo kod nje u stan. Njena sestra kad me videla, samo je rekla nekada si ulazio kroz prozor, veseo, a sada si ušao na vrata, gledajući u nju, kao nekada, i nadam se da ćeš je sledeći put preneti preko tog praga, kada budeš ulazio. Preneću je obećavam ti!
Imala sam farmerice koje sam 5 godina čuvala za dok ne smršam, i sada konačno mogu da uđem u njih, jer sam smršala tih 17 kila. Savršeno su mi udobne.
Nedostaješ mi, tata, najviše na svetu. Svi vi koji imate oba roditelja živa, znajte da ste najveći srećnici na svetu.
Nekada davno smo išli u srednju zajedno. Realno gledano, sve četri godine smo bili zaljubljeni, ali nismo znali kako da se suočimo sa time. Ona upisala medicinu zato što joj se majka u međuvremenu razbolela od neizlečive bolesti. Iskreno, smatrao sam da je loša motivacija i da će je zauvek podsećati na loš period života, ali sam se potajno nadao da će uspeti. Nakon što je otišla preko na usavršavanje, daljina nas je razdvojila. Međutim, slučajno se ponovo spojili jer su društvene mreže učinile svoje. Oboje u srećnim vezama, nema nikakvih varnica i to, ali mi je prosto drago bilo da se ponovo čujemo...dok mi nije rekla da se na kraju ipak obučavala za estetskog hirurga i sad radi plastične operacije u jednoj "elitnoj" ordinaciji. U životu nisam osetio veće razočarenje, ona naivna devojka sa plemenitim ciljem koju pamtim sada leči komplekse najvećem šljamu našeg društva.
Pre godinu dana menadžment firme u kojoj radim je odlučio da kolega zaslužuje poziciju tim lidera i ako to baš i nije dobar izbor. Bez lažne skromnosti očekivala sam da to budem ja jer sam se nekoliko godina u nazad trudila, radila mnogo više od očekivanog i rezultati su nam bili vrhunski. Jednostavno kada sam videla da ja od toga nemam ništa digla sam ruke. Za ovih godinu dana rezultati su pali 40%. Evo ih sad razmatraju šta im je činiti. Znam, mogu ali neću. Eto im tim lidera pa nek on osmisli kako da popravimo rezultate. Možda nije lepo al on ima svakog meseca nekoliko stotina eura više od mene... žao mi je :(
Dečko mi je rekao da je sa mnom u vezi, samo zato što ga nijedna druga cura neće, a zna da sam zaljubljena u njega, kaže koju god curu je pitao da bude s njim odbila ga je, pa je prihvatio bit sa mnom. Osjećam se jadno. Čak se jednom u društvu upucavao mojoj prijateljici koja ga je odbila.
Rodila sam dosta kasno jer sam se borila godinama da imam djete. I onda se desilo čudo. Danas mi je to čudo reklo da me se srami jer su sve mame njegovih prijatelja mlade i lijepe. Evo 4 ujutro plačem i ne prestajem. Kada se samo sjetim da sam se 15 godina borila da ga dobijem.
Kad sam bila u osnovnoj školi, nisam bila preterano zainteresovana za učenje. Svaki put pred neko odgovaranje ili kontrolni, mama me preispituje, dva-tri sata, nekad i više. Nije mi samo pomagala već je i učila sa mnom. Nije joj bio problem ponavljati istu rečenicu po 100 puta samo kako bih nešto zapamtila. Sećam se da smo ostajale i do 4 ujutro, a sutradan ustajemo u 7 i spremamo se za školu. Ispraćivala me i dočekivala svaki dan. Kako mene tako i moju stariju sestru. Imamo brata koji je dosta mlađi od nas i zaista je velika razlika u godinama. Sad on ide u osnovnu školu i onako ležim u svojoj sobi čujem ih kako ponavljaju gradivo, sve isto kao sa sestrom i sa mnom. Slušam je kako se trudi, kao što se trudila i oko nas, ponavlja rečenice po 100 puta, onako sva puna razumevanja. Ne odustaje i trudi se. Hvala ti majko, najdivnije si stvorenje koje postoji, volim te najviše.