Moja sestra je 15 godina mlađa od mene. Svaki rođendan, pa i ovaj, majka i ja se koljemo šta ću da joj kupim za rođendan. Kad je bila mala, terali su me da joj kupujem odeću i školski pribor, a ja sam kupovala knjige i igračke jer je ona tako htela.
Sad su me pitali da učestvujem u plaćanju vozačkog ispita koji su joj obećali za odličan uspeh, ali celo leto izbegavaju temu. Pare imaju, ne moraju da traže od mene da platim trećinu, ali stalno imam osećaj kao da mama hoće da mi uvali da joj budem treći roditelj.
E pa neće da može! Ja sam sestra, moj posao je da budem zabavna i da pazim da ne pravi gluposti koje sam ja pravila, a njihovo je da joj obezbede normalan život.
Moja "najbolja drugarica" se verila i pitala me da joj budem kuma. Tačnije, nije me pitala ali kada je jedan drug pitao ko će ti biti kuma, rekla je da ću to biti ja. Naravno, bila sam oduševljena i pristala sam. Međutim, kako je vreme prolazilo, ona to više nije spominjala. Ja sam mislila, ok ima vremena, u gužvi je, neću ništa ja inicirati. Nekoliko nedelja pre svadbe je objavila sliku sa drugom drugaricom (nije zajednička, samo njena drugarica) i napisala je kume 💓. Naravno da sam je pitala sta se dešava, jel si mogla da mi bar kažeš da si se predomislila, sve bi bilo ok, samo ne da lažeš. Rekla mi je da je ova pitala da joj bude kuma i da ona nije mogla da odbije njen predlog. Na sve to, nju je ogovarala kod mene, njen suprug je isto ne gotivi, bile su bliske pre ali u poslednjih nekoliko godina su se dosta udaljile, itd. Pravdala se, plakala, molila me da joj oprostim, govorila kako je pogrešila... Ja sam nakon toga sam presekla sve veze sa njom. Da li sam preterala?
Zašto je muškarac koji spava sa 15 djevojaka frajer, a cura koja spava sa 5 momaka ku*va?
Odlepio sam za ženom mnogo starijom od sebe, može mama da mi bude.
Bila sam sa sestrom i bratom od tetke i drugaricom sestre od tetke u stranoj zemlji gde nema interneta na 10 dana ukupno. Slali smo samo sms poruke da smo dobro roditeljima. Super smo se proveli na putu, ali mene je zapanjilo da mi dečko s kojim živim 3 godine uopšte nije nedostajao niti sam se cimala da se čujemo. Inače pričamo svakodnevno. Ni roditelji, ni posao, ostali prijatelji ništa mi nije nedostajalo iz moje zemlje. Sad se pitam da li živim pravi život kad ni za šta nisam toliko vezana 😐
Položila mala rođaka završni ispit u srednjoj, svi oduševljeni vau bravo, svaka čast, a kad smo ja i sestra završile srednju niko ništa, pričam znači o mojim ukućanima. Koliko su im naši uspesi uvek bili mali i nebitni tačno me zaboli duša iako imam 29 godina.
Evo za ovog lika što kuka da nema sreće u životu jer je nizak, ružan itd. Evo druže ja imam 190 cm, srednjeg izgleda i opet nikada nisam ni imao devojku.
Moj dečko je prije mene spavao sa mojom najboljom prijateljicom, no ni on ni ona mi to nisu rekli.
Moj muž ima užasan odnos sa bratom što me jako boli, plus utiče na naš život. Kako-tako što njegovi roditelji očigledno nisu uradili nikakav posao potpirujući ljubomoru jednog deteta prema drugom a sada kada to dete trpi zbog toga i teško to podnosi oni se obraćaju meni kako treba da ga uputim kod psihoterapeuta ili ga "smirim". Dragi roditelji, ja sam supruga a naše dete je dobro, vaša nisu i za to ste isključivo vi krivi!
Prema njima sam se odnosila sa poštovanjem ali polako gubim živce. Nikada se nisam mešala u njihov odnos osim što sam podrška suprugu ali fali mi manje nego njemu da ih oteram gde sunce ne sija.
Pre par godina stupio sam u vezu sa devojkom koju sam poznavao iz grada. Ispostavilo se da u svom životu nisam bio sa kreativnijom, strastvenijom, posebnom, drugačijom od ostalih žena ikada. Svaki dan sa njom sam nešto naučio i nekako upoznao samog sebe. Voleo sam je više nego ikada ikoga ali to nisam osetio sa njene strane. Nije me zavolila i ostavila me. Molio sam je, plakao, mesecima sam je proganjao da se pomirimo, bio sam spreman da joj pređem preko svega samo da budem sa njom. Odbacila me kao da nikad postojao nisam i već mi se 5 godina nikada nije obratila. Nikada se više nisam zaljubio jer nijedna nije bila kao ona, sve su nekako mlake nasprem nje. Pomirila se sa prvim dečkom sa kojim je bila i sve ove godine je sa njim. Juče sam je video posle dužeg vremena, trudna je. Kao da je umro deo mene. Došao sam kući i polupao sve stvari iz sobe od nemoći i tuge. Izgubljena je i poslednja nada da će ikada više biti moja. Kako da zaboravim ovu neuzvraćenu ljubav?