Imam mnogo mana. Tiha sam, povučena, sramežljiva, svega se plašim, a s druge strane sam nonstop živčana, lijena, za svaku sitnicu planem, mrzim samo postojanje nekih ljudi itd. Isto tako sam osoba koja nema svoj stav, ne znam se nikom suprostavit jer se bojim, a ne znam ni ja čega, nemam samopouzdanje nit samopoštovanje, kad me netko "napadne", ja se sva prepadnem i počnem se ulizivati: Pa nemoj tako draga, srićo, legendo itd, a kad ta osoba ode s mog vidika, nema kletve i psovke koju ne izgovorim. Ili npr kad mi je jednom frendica izvrijeđala dečka na račun izgleda i nacionalnosti, ja sam samo šutjela i pucala od bijesa, ali se nisam imala hrabrosti suprostaviti i reći joj kakva je ona ili njezin brat koji s 30 god nema dana radnog staža, al sam zato svima drugima spominjala nju i to što mi je izgovorila i usput sam je psovala, vrijeđala i proklinjala, jer nemam muda reći u lice ni njoj ni nikome što ga ide! Mrzim biti takva kukavica! 🤬 Tako ću nadrapati u životu! Svi će me zgaziti!
Definiciju da sve polazi iz kuće (od malena), sam shvatila tek u vezi. Naime u ozbiljnoj sam vezi, posle male rasprave sam povukla ručnu, sela i razmislila. Tek sad shvatam da odnos koji sam imala/imam sa roditeljima, sada imam i sa verenikom. Slično ponašanje, metodi, obrasci. Uvek sam ona koja sluša i može bolje. Gledam ga i vidim da je isti tip ličnosti, organizuje, odlučuje, naređuje, zna šta je najbolje za mene/nas. U vezi, kao i u detinjstvu ja sam poslušna dobra devojčica, odlikašica lepotica… Sada konačno i razumem zašto ga moji toliko vole, posmatraju kao svog sina (posebno majka). U svakom smislu je odličan muškarac/prilika za brak ali ne znam da li mi sve ovo treba.
Bila sam 3 godine u vezi s osobom koju ne volim. Imala sam mnogo svojih problema na dnevnoj bazi i odgovaralo mi je da samo imam s kim da progovorim. Obećavala sam zajednički život i lagala o ljubavi. I nije mi žao.
Već par puta čujem moju frizerku kako kaže "znam ja da sam mnogima ovdje trn u oku", zato jer se ljudi u kraju šišaju negdje drugo. Znači moj dojam je da je žena u tripu da je ona ko monika beluči u onom jednom filmu gdje se sva dešavanja u mjestu vrte oko nje, žene joj zavide, muškarci joj ne smiju doć na frizuru od žena. Kraljica ni da pomisli da je razlog možda taj što je zadnje dvije godine više nego uduplala cijenu, uz to konstantno melje i ispituje, klapnu ne zatvara. Konta da je fatalna monika beluci, ima preko 50 i izgleda ko frižider.
Moja mama ima 63 godine i našla je dečka. Otac mi je umro pre godinu ipo dana. Ja sam udata imam dete i živim svoj život ali ovo me je jako pogodilo. Tog čoveka poznajem od ranije i znam da je aloholičar. Mama neće ni da mi kaže ali sam ja saznala ali ne smem da odam od koga.
Sad se pravim kao da ništa ne znam. Promenila se dosta ponaša se kao tinejdžerka, to mi užasno smeta. Ona isto voli da popije ali sad se ne trezni. Užasava me cela situacija i ne znam šta da radim.
Nikad mi nije bilo jasno kako je dečku kuća od dva sprata uvek cakup pakum sređena, wc-i da ližeš i sve to. Znam da je vredan i spsoban muškarac ali me je šokiralo što su mu i prozori bolje obrisani od mojih. Kada bih se žalila kako sam umorna jer sam celu subotu ribala svoj stan, uvek se smejao i govorio da preterujem. Slučajno smo kroz neku priču s prijateljima shvatila da on ima kućnu pomoćnicu Slavicu, kako je nazvao domaćicom kuće. Ne nije mu “žena” nego je reč o prvoj komšinici, starijoj ženi koju niko ne želi zaposliti, a fali joj do penzija. U mladosti ga je čuvala i eto ovo je način da joj se oduži, a da joj ne poklanja jer bi odbila. Koji car, samo ću to reći, treba i meni jedna Caca u suštini!
Šefica je napravila veliku grešku, svoj deo posla nije uradila kako treba i zbog toga može da izgubi licencu za rad. Drugi deo posla (moj deo) uradila sam odlično. Na kraju, predmet je zatvoren, kompletiran i ona je uočila svoju grešku i počela da vrišti na mene jer je nisam proverila. To nije deo mog posla, ja se u taj deo ne razumem, moj deo je bez greške. Ona je vlasnica firme ali toliku količinu nekontrolisanosti i neodgovornosti nisam videla. Ja ovo neću da trpim, sutra dajem otkaz.
Imam 40 godina.
Moj najveći uspeh je moje dete.
Moj najveći neuspeh je samo jedno dete ! Žene, radjajte !!! Ako vam je Bog dao rađajte.
Biće para, biće svega, odhraniće se, iškolovati !!! Rađajte !!!!
Volela bih da mogu da isunim želju svom sinu i podarim mu brata ili sestru.
Živimo u nekom ludom vremenu za 80 000 dinara si šefov poltron, ulizica tajno mu referišeš ko šta radi, sediš sa 10-15 kolega u kancelariji čim okreneš leđa odmah te ogovaraju. Kad se na poslu nagomila posla nastanu svađe oko podele istog umesto da to mirno i kolegijalno podelitei i rešite očas posla. Ako neko dodatni posao ili prekovremeni odbije jer isti nije ni najavljen par dana ranije a neko ima posle posla isplanirano već odmah te šikaniraju kako nisi poslušan kako nikad nećeš da izađeš u susret. Odmah da kažem takve poslove odmah napuštajte nema tu leba da se najedeš. Da je barem za takve poslove plata 200 000 din pa i da trpiš budale i neorganizovanost nego te za neku bednu siću sa kojom ne možeš šreživeti ni 2 nedelje psihički i fizički ćeraju kako oni hoće.... Fuj.
Razmišljam da skinem verenički prsten. Zaručena sam godinu dana s tim da smo duže vremena u vezi. Došlo je nedavno do nekog zahlađenja sa njegove strane, te ne znam na čemu smo. Treba da se vidimo za sedmicu dana. Ne znam da li da nosim taj prsten na tom sastanku ili ne...