Završila sam fakultet, počela da radim i nikada se dosad nije, gluplje i razočarenije nisam osjećala. Mislila sam da su ljudi mnogo bolji, saosjećajniji, da hoće pomoći, da ću moći lijepo živjeti od plate, da se cijeni pamet, znanje, vrednoća, medjutim...oko mene sve neki 'snalažljivi' koji ne biraju sredstva da dođu do cilja. Voljela bih da se vratim na fax i da vrijeme stane.
Već dva puta mi se dešava ista situacija. Kolega se trudi oko mene, smeje, godi mu moje društvo, a onda odjednom distanca, kuliranje, jedva da i poslovno komuniciramo. O čemu se ovde radi?
Strašno sam neuredna. Kod nas je u kući uglavnom bio nered, svi su bili zauzeti, mene niko nije učio neke stvari.. Mislim, nije da se pravdam, ali stvarno mi niko nije usadio to da treba da odvojim vreme u toku dana i da vodim računa o svom prostoru. I sada sam užasno neuredna, nekad se gadim sama sebe. Odlučila sam to da promenim i radim na tome, i danas sam raspremala i opet ne mogu da verujem do kakvog je nereda došlo. Mislim, ja sam kriva, ali moram to da podelim sa nekim, lakše mi je ovako anonimno.. Bukvalno u kasnim dvadesetim razvijam važne navike. Sramota me je.
Čujem se sa 4 bivša i sva četvorica me vole, a ja ne znam kojeg da izaberem.
Otkako znam za sebe oduvjek sam bila drugi izbor, ona sa kojom niko neće, stalno sam u školi sjedila sama u zadnjoj klupi, najgore mi je bilo kad smo morali radit u skupini po 4, niko nije htio bit sa mnom, pa bi me učiteljica negdje ugurala u skupinu, nekad su me i vrjeđali pa sam se rasplakala, tokom 4 godine srednje trpila sam vršnjačko nasilje, nikad me nisu pozvali na kavu ili rođendan.
Imam jedan problem koji ne znam kako da rešim.. Imam 27 godina, nikada nisam imala dečka i bila sam nevina sve do pre nedelju dana... Smatrala sam da predugo vodim dosadan život, falilo mi je malo zabave i uzbuđenja.. Tako da sam odlučila da dam šansu liku sa kojim se dopisujem više od 2 meseca... Bio je 5 dana u mom gradu, a ja sam odlučila da to što sam malo popila da izgubim nevinost sa njim... Posle toga smo imali seks još par puta dok nije otišao u svoj grad.. E sad problem je što on želi neku ozbiljnu vezu jer me smatra iskrenom i koja ga razume, ali problem je što ja ne želim vezu već zabavu iako imam neke emocije prema njemu.. Možda bih i prihvatila da budemo u vezi da on nema dece.. On je uporan u vezi mene, govori kako neće tako lako odustati od mene, briga ga za sve i on to stvarno dokazuje...Ali ako moji roditelji saznaju za ovo i da sam izgubila nevinost sa čovekom koji je imao ženu i koji ima dece ja sam gotova u svakom smislu te reči.. On čak planira da kupi stan u mom gradu.. Bože..
Udata sam i imam deal sa mužem da on nema prijateljice niti da ja imam prijatelje međutim jako mi nedostaje jedan prijatelj s kojim sam se zezala baš jako i svojim forama mi je svaki dan popravljao, znala sam da je bio zaljubljen u mene jer mi je jednom prilikom pijan to priznao ali znao je i on da od te priče nema ništa. S njim sam bila nekako pozitivnija i drugačija i svaki dan sam se smejala, da mi je bar na kratko da se vratim u taj period gde ti se upale mišići na stomaku od prejakog smejanja. Bože kako je lik bio komičan i duhovit, gde li je i šta li sada radi...
Kad sam se porodila trebalo je da se prijavi dete, kod nas to rade u bolnici na 1 spratu, dogovorila sam se sa mužem da će se ćerka zvati Elena, pošto sam imala jako težak porođaj, rekla sam sestri da smo se sve dogovorili da ide on sam da to završi. Nakon sat vremena me zove i kaže - E ipak je došlo do promene plana, mi u kući (on i njegova mama) smo se dogovorili da je najbolje da se dete zove Stana, mama je predložila Stanica, ja sam rekao zvaće se Stana. Ja u šoku, na ivici nervnog sloma. Iz porodilišta su me pokupili moji roditelji, ne želim da ga vidim skoro.
Ovo je jedino mjesto gdje mogu napisati kako se zaista osjećam. Naime prije 2 mjeseca sam prekinula kontakt sa svojom mamom, mnogo me boli i mnogo mi fali a ne mogu ništa da uradim. Pokušavala sam pisati ali sam blokirana. Živimo udaljene preko 1000km. Rekla sam im za svoju vezu sa čovjekom druge vjeroispovjesti i tad je ona odlučila prekinuti kontakt jer me nije odgojila kako je ona zamišljala. Ne podnosim nacionalizam i podjele na osnovu imena ili vjere. Meni je predivno s njim ali s druge strane fali mi mnogo moja mama. Ima li tko kakav savjet šta da radim u ovoj situaciji. Kažu ljudi čekaj sve će doći na svoje al meni to tako ne izgleda a i čekanje me psihički iscrpljuje. Lijep pozdrav svima.