Imam 42.godine i nazalost nemam dece.u dvoristu imam veliku tresnju koja uvek prva rodi,kao i ove godine.Mnogo mi je tesko sto nemam za koga da je naberem,pa uvek zovem svu decu koja prolaze da dodju i ja im kazem da cu se praviti da nisam kod kuce,a oni neka se prave da kradu i tako i njima bude sladja tresnja i meni bar donekle ispunjeno srce
Nema mi ništa ljepše nego kada mi neko druge vjere čestita moj praznik. To se zovu ljudi!
Ja sam onaj lik što u Sutomoru viče krofnicee, ce, ce, ce, ooo...
400 ljudi na chatu, od toga nek je 200 djevojaka a ja se dopisujem sa najboljim jaranom koji živi iznad mene.
Bili smo zajedno 7 godina. Putovali smo puno, obišli mnoga lepa mesta, ali najjači utisak na mene ostavila je Moskva. Tamo smo otišli za 5. godišnjicu naše veze i od tada neprestano pričali kako ćemo za 10 godina veze na naš datum takođe u ponoć sedeti na istom zidiću i grliti se dok je hladno, baš kao onda. U međuvremenu je ljubav pukla, nismo se čuli 3 godine i pored svega ja ga nikada nisam prebolela. Otišla sam zimus u Moskvu i želela da odem na zidić i zamišljam da je pored mene. Stigla sam 5 minuta pre ponoći, a on je već bio tamo sav promrzao sa prstenom u ruci me dočekao uz reči "Čekao sam te da te pitam nešto". On je ljubav mog života.
Nakon proslave rođendana sa familijom izašla sam nešto pre 00:00 da bi se videla sa dečkom. Taman sam sela u auto kad je njemu zazvonio mobilni. Ispostavilo se da ga zove mlađi brat kako bi mu pomogao u tuči. Krenuo je, a da me nije pitao hoću li da idem sa njim. Sve vreme sam vrištala na njega kako bi me prvo vratio kući, a zatim da ide da pomogne bratu, međutim on je išao sve brže i brže plašeći se da ne skočim iz auta. Kad smo stigli na cilj, inače ruševine grada iz rismskog perioda, pored mraka i auta njegovog brata nismo zatekli ništa. Moj dečko je čuo neku galamu u daljini, uhvatio me za ruku i poveo tamo, ne obazirući se na moje histerisanje i činjenicu da hoću da ostanem u autu. Kad smo stigli do mesta odakle je dolazila galama u jednoj od prostorija ruševina ugledala sam upaljene sveće, latice ruža, postavljenu večeru, vino i vatromet. On se okrenuo i pogledao me, a ja onako izbezumljena mu opalim šamar da me i dan danas zove Rambo.
Zao mi je sto se moja mama toliko zrtvuje za mene. Mislim da me nikad niko nece voleti toliko koliko me ona voli... Sebi nikad ne kupi nista od odece, nosi stare stvari, da mi meni dala pare za neke gluposti. A kad joj ja kazem da mi ne treba, neka kupi sebi nesto, ona uvek kaze: Nema veze, sine, imam ja. Kupi ti sebi... Mama, volim te! ♥
Kad sam trebala da se upišem u osnovnu školu, išla sam na razgovor sa psihologom, kao i svi. Ona je rekla da nisam baš nešto pametna i da ću uvek da zaostajem za drugom decom. Bila sam vukovac i sad završavam pravni na budžetu. KO SAD KASNI GOSPOĐO?! :)
Mama viče na mene sat vremena i na kraju kaže '' Nemam reči stvarno ''.
Juče sam postao kum drugaru kojeg znam od detinjstva, kojem sam jednom prilikom spasao život, koji je skoro ostao bez oca...Uvek sam bio tu za njega, kad je bilo teško i pružao mu podršku...Sad čeka sina sa budućom ženom...Kada mi je rekao da će svog sina nazvati po meni, samo sam ga jako zagrlio i počeo da plačem kao kiša i rekao mu da ću uvek biti tu za njega i njegovu porodicu i u dobru i u zlu..Neka je sa srecom druže...i veruj mi, dolaze bolji dani ne može zauvek biti sve crno! Voli te tvoj kum!