Mama je mene i moje tri sestre učila da se nikada ne plače napolju.
Šta god da se desi, suza se pušta tek kad se stigne kući. Mama, hvala ti!
Moja porodica nikada nije bila imućna, pa mi je ekskurziju platio nastavnik. Niko to od mojih prijatelja ne zna, a ja mislim da se njemu nikada neću moći odužiti.To je bilo najljepše putovanje u mom životu.
Uvek su nas učili da je voda supstanca bez boje, ukusa i mirisa. Ova naša prkosi svim zakonima.
Uvijek mi je bila želja da upoznam sebe iz perspektive druge osobe..
Imam dvije IT firme i uspješan sam biznismen. Jednog kišnog popodneva prije 5 godina sam krenuo kući sa sastanka, međutim shvatio sam da sam izgubio ključeve od auta. Nesreća je bila što nigdje nikog u blizini nema, a kiša pljušti. Odjednom, pored mene zaustavlja se taksista (momčić od nekih 22 godine) svira i galami: "Ajde gospodine upadajte!" Na kraju vožnje nije htio da mi naplati, reče mi ionako je išao u mom smjeru i krenuo je kući svakako. Pitah ga kako mu se mogu odužiti, i on mi reče da je teška situacija, živi sa starcima koji ne rade i da je on jedini izvor doprinosa u kući i da ništa ne mogu za njeg učiniti osim da mu nađem neki posao. Rekoh mu nije frka malac. Uzeo sam ga pod svoje. Zaposlio sam ga prvo kao komercijalistu i upisao ga na ekonomski fakultet vanredno. Danas radi kao šef finansija u jednoj od mojih firmi. :)
Postoje još uvek dobre devojke.
Nakon saobraćajne nesreće, zbog koje sam ostao invalid, terao sam svoju devojku od sebe. Raskidao, bežao od nje... Nisam hteo da joj život bude otežan i zagorčan zbog mene, ma koliko je voleo, nisam mogao da joj na leđa stavim toliki teret. A ona je bila neverovatno uporna da ostane i činila je sve, da me čak i zaprosila.
A jutros mi je podarila i kćerku.
Za svu ljubav, pažnju, razumevanje i podršku koju sam od nje dobijao sve vreme, za sve njene osmehe čak i u najtežim danima naših života, zbog toga što joj ništa nije teško učiniti za mene, za sve što me naučila, za nadu, veru, upornost, i za neopisivu sreću koju mi je danas donela na svet hoću da se zahvalim. Jednoj jedinoj, mojoj Marjani. Marjana, kojoj je jedina mana, što je toliko ''proždrljiva'' da je čak pojela i svoje slovo '' I ''
Ti si moje noge koje me vode u bolje sutra.
Iz dubine srca želim da naša kćerka bude ista kao ti. Samo što slova baš i ne mora da pojede.
Volim te. Devojke, požurite kući!
Poslao sam potpuno nepoznatoj devojci na fb-u zahtev. Nijedan zajednički prijatelj, ali bilo je tu nešto u vezi nje. Posle dužeg vremena nekako je pristala da se upoznamo, jer je igrom slučaja živela u gradu u kom sam radio. Na prvi sastanak je kasnila više od sat vremena i ja sam je čekao. Na kraju se pojavila sa osmehom od uva do uva, sva zbunjena i iako sam planirao svašta da joj kažem, rekao sam samo:, ,Jel' uvek ovako kasniš?'' ,,Jel' ti uvek čekaš?'' odgovorila je nasmejana. I evo je sad pored mene, večiti buntovnik i inadžija. Uvek tera po svom i nikad nije kriva i uvek sve reši taj njen osmeh. Neverovatan i čudan početak, ali pored sebe imam moju bolju polovinu.
Mojoj devojci je rođendan 10 dana posle mog rođendana. Sve pare koje dobijem za svoj rođendan sačuvam, kako bih njoj za rođendan kupio nešto lepo.... :)
Sutra idem(o) na vantelesnu oplodnju. Držite nam fige :)