Za svoj 18ti rođendan sam od tetke iz amerike dobila Iphone. Nisam imala mobitel, no nisam ni hipster. Nekorištenog, dva dana kasnije sam ga prodala, donijela novac starcima kući da kupe drva za zimu. Iskreno, obradovala sam se novom mobitelu ,ali me više raduje činjenica da moji imaju makar jednu brigu manje.
Poručujem ovim sto pišu horoskop da postoje i ljudi koji nisu u vezi ili braku i koji nemaju posao....
1961 godine, otac, majka (oboje po 4 razreda osnovne škole), ja (15 godina) i braća stižemo u Dansku, oktobar mesec, kiša pljušti. Mesto se zvalo Aarhus, oko mene vetrenjače, raznobojne kuće, čudno se osećao.. Pitam ja oca (inače Srbin iz Dalmacije, tepali smo mu): Pape, a gde si me ovo doveo? Kaže on meni, biće sve u redu Brane.. Mi krenemo polako, učimo jezik, roditelji dobili posao, krajem leta završili montažnu kuću, svetlo plava, i dalje se sećam. Došao septembar, a moja boljka stiže - nisam voleo školu.. U Danskoj već godinu dana, jezik sve bolji ali škola nikako.. Prvih mesec dana školski psiholog je pričao sa mnom, objašnjavao kako se sve temelji na trudu i radu, i nekim čudom ja sam se promenio. Od neukog Jugosa sa čudnim naglaskom danskog jezika, kojeg je jedino lopta zanimala, postao sam najbolji učenik u razredu. Posle je sve krenulo, fakultet, zaposlenje, porodica..Danas sam već deda, odmaram uz ženu i unuke i često se setim mog papeta, koji je već odavno na onom svetu.
Najboljem drugu su trebale pare a nije hteo da uzme od mene jer mi je već dugovao. Predložio sam mu da odigramo neki ludački zajednički tiket. Prihvatio je i svako je dao po 50 din. Nabacali smo 10tak utakmica i došli do dobitka oko 10000 din. Tiket je ostao kod mene jer sam ja kao srećnije ruke. Sutradan, kad sam pogledao rezultate, video sam da smo pogodili cele 2 utakmice. Njemu sam javio da smo pogodili sve, nije mogao da veruje. Nakon što sam "podigao" dobitak, otišao sam kod njega da mu dam novac. Iako mu je novac bio itekako potreban, nije hteo da prihvati moju polovinu "dobitka" , već je hteo da podelimo pola-pola. Bio sam uporan i na kraju je popustio jer sam mu objasnio da mu ja prakticno dajem 50 din koje sam uložio. Nikad nije saznao istinu i nikad neće. Jedan je najbolji drug.
Trudna sam i ne mogu dohvatiti stopala da bi nalakirala nokte. Muž (moj najbolji muž na svijetu) je preuzeo na sebe brigu o mojim stopalima. I lakirao mi je nokte u neke nježne nijanse da se ne vidi toliko kad pogriješi. Prošli vikend mi idemo na svadbu i govori muž, daj da ti sredim nokte u crveno (jer mi ide crveno na haljinu i sandale). Bila sam malo skeptična, ali ajde. Ako i fula, ja više ne vidim od trbuha. Vraćamo se mi sa svadbe, on se izuva, a njegovi nokti na nogama crveni da ne mogu biti crveniji. Gledam, smijem se.. A on kaže: "Malo sam vježbao da ti ne unakazim nokte, a onda smo ostali bez acetona. Kad sam kupio aceton, zaboravio sam skinuti". Ljubav moja brižna :)
Danas kad sam krenula na posao, zaustavio me je moj sin koji ima 2 godine i 9 meseci i rekao "mama ja mislim da si ti mnogo lepa".
Iz razgovora sa roditeljima shvatila sam da su oni za vreme studentskih dana živeli u igloima, knjige su im bile pisane na papirusu, putovali kroz Sibir pešaka da bi stigli do faxa i naravno njihov fax je bio najteži, a oni najbolji u generaciji. Bože daj mi strpljenja...
Ja i ortak se napili, i veli konobar nema više Staropramen piva koje smo pili. Kaže ortak: "ma ko vas je*e, znam ja gdje ima, ideš i ti (ja)", idemo mi prema kolima, sjedosmo i ortak ni manje ni više ukuca "Praha" u navigaciju, meni se u sekundi svidjela ta luda ideja, i po gasu (samo smo svratili kući po pasoše). To je bilo oko dva ujutro, nećete vjerovatno, ali sutra oko 3 popodne smo bili u centru Praga, i pili Staropramen. Sve je bilo super, do momenta dok nismo shvatili u Pragu da imamo još 30€ u džepu sve skupa i do momenta kad su nas nazvale supruge, na kraju smo ih jedva izmolili da nam uplate nešto novca da se možemo vratiti kući. Strašnu torturu smo prošli kada smo se vratili kući, ali bilo je zaista vrhunsko iskustvo.
Moj tata redovno je pratio onu sreiju Seherezada (mislim da se zvala 1001noć) kupila sam mu album sa sličicama, znači ne možete da zamislite to oduševljenje, čovek od 50godina sedi na podu i lepi sličice u album njegove omiljene serije i komentariše "ovu su duplikati njih čuvam da se menjam"