Posvađala sam se sa mamom i ona me izbrisala iz prijatelja na facebook-u.
Jedno veče, razmenjivali smo dečko i ja porukice. Taman sam se uživela i odlučim da mu napišem jednu zanimljiviju i tako uđem u poslednje kontakte i mahinalno pošaljem poruku kevi... A poruka je glasila "volim kad se spustiš dole", na šta se keva prodere sa sprata "šta ti sad opet treba, legla sam."
Juče, dok sam šetala sa momkom, pertla mi se odvezala. Momak to lepo primeti i sagne se da zaveže. Poslednji put je za mene to uradio otac koga odavno više nema. Izgledalo je nekako isto. Suza je sama potekla. Nisam mu rekla zašto. Osjetila sam se opet kao dijete. Taj osjećaj mi je ukraden prerano.
Čekao sam devojku 40 minuta iako živi na 5 minuta hoda od tog mesta i kada je konačno stigla rekao sam "ok pošto si ti stigla ja odoh".
Pitam ja malog od komšije kako uči u školi, imal petica. Kaže on: Ma ima, dobijaju djeca...
Ostavio sam devojku zbog toga što je udarila mog psa, koji je samo hteo da se mazi i da se igra.
Od roditelja sam nasledio kuću u jednom gradu u Austriji. Ja sam jedinac. Kuća ima dva sprata. Sa posebnim ulazima. Ja imam 25godina. I živim sam. Nemam devojku. Kroz ulicu su prolazili dvoje koje studiraju ovde, pričaju srpski, ja sam bosanac. Vani sam tad nešto bio i oni prolaze, i čujem da pričaju da nisu našli stan za sebe. Odma sam ih zvao i rekao da imam sprat jedan slobodan. I rekao platite samo struju za celu kuću. Bude negdje oko 120€. Kiriju ne morate. Oni su pristali. Mesečno samo struju plate. Oni su brat i sestra. Uvjek kad se vraćam s posla, kupim sebi kebap ili pizu, i svaki put i njima ponesem. Znam da ovde student nema baš neku paru. Kad kupujem sebi stvari za kuću uvek povedem nju. Da sebi i bratu izabere isto neke stvari. Sok, hranu i tako. A oni i mene zovu kad nešto skuhaju Grah ili sl. Postali su mi s vremenom ko moji brat i sestra. I jako ih postujem a i oni mene.
Juče ujutru mi je u devet sati zazvonio alarm na telefonu. Bio je to podsetnik za rođendane. Pisalo je: Mama 52. Samo što ona više nije tu, već godinu dana. Na trenutak mi je srce stalo...
Upoznao sam curu koja se zove,verovali ili ne,Dvorana.Bio sam idiot,mislio sam da se šali,pa sam rekao,drago mi je,Stadion...
Kada vam je teško u životu setite se da se moja baba zove Punimirka.