Žena mi je u drugom stanju, a strastveni je pušač kao i ja. Dao sam joj savet da ostavi cigarete, a i ja sam uz nju. I sad tako ne duvanimo više nego grickamo slatkiše i čekamo bebu!
Pričao sam s jednom djevojkom na fejsu i rekla mi je da joj je želja naći jednog momka s ovih ispovijesti, jer su baš romantični zbog svih stvari koje rade za djevojke. Ako ovo čitaš, znaj, ako mi daš priliku bit ću bolji od njih svih zajedno bar 10 puta.
Potukla sam se sa nekim deckom zato sto je rekao mojoj starijoj sestri da se prodaje za pare.Ubila sam Boga u njemu.
p.s treniram boks :)
Kada sam bio mali, najveća želja mi je bilo "Kinder jaje". Bila su to neka druga vremena, početak '90tih, ratno vrijeme, obitelj u izbjeglištvu, otac na ratištu, kruh i brašno su tada bili luksuz. Sjećam se, Božića 1993. kada je otac došao sa ratišta i poklonio mi jedno Kinder jaje. Toliko sam bio sretan da sam ga čuvao 2 mjeseca i onda sam ga poklonio sestri za rođendan. Stojim danas tako u redu u dućanu na kasi, svratio po kruh, gledam nekog klinca kako se dere "neću to glupo jaje, oću mobitel!" Eh mali kada bi samo znao koliko je jedno "glupo jaje" znalo izazvat sreće, radosti i kako je samo bilo san ne samo mene nego mnogih iz moje generacije.
Najjače mi je kad me posle nečijeg rođendana mama pita ''kakva je bila torta'', a ja se ne sećam ni rođendana, a kamoli torte...
Pre 5 god sam se udala za jednog momka iz Austrije, samo zbog papira, dogovorili smo se ja njemu 300e i nakon god dana, kad dobijem papire, rastajemo se. Medjutim mi smo još uvek u braku jer smo se u medjuvremenu ludo zaljubili. Život je čudo.
Mrzim kad me drugovi kritikuju što dajem više od pola svoje plate roditeljima, pa ljudi moji nisu ni oni žalili na nas, ko nam je davao 12 j*benih godina, svaki j*beni dan za sendvič i sok u školi, pa i kad nismo radili nigde daju nam za cigare i kafu barem meni, i kako da im ne dajem platu svoju, ja da trošim u gluposti, i da dolazim doma uvek na gotovo jelo a da ne pridonesem, zato ne jedite gov*a ja više volim pomoći roditeljima da je njima lakše nego popit po kafanama pare.....takav je moj život i sve je dobro dok su starci živi.... Kajat ćete se kad tad....
U braku sam 8 godina (pre toga 3 god. veze) i obožavam svog supruga. Ne razumem kako ljudi mogu da kažu da ljubav vremenom pređe u naviku... Imamo decu, volimo ih, vaspitavamo, ali ono naše vreme kad deca legnu i kad nas dvoje ostanemo sami je neprocenjivo. Uvek nađemo vremena samo za nas i gradimo naš brak. Imam sve u njemu- ljubav, prijatelja, podršku i odličnog ljubavnika.
Moja devojka je prije par dana napisala da misli da stalno nosim jedne bokserice. Ovde joj poručujem da imam više pari istih bokserica!
Odrasla sam u jako siromašnoj porodici. Otac nikada nije imao posao a mama je čistila po kućama. Stan preko puta nas su prof.matematike sa svojom porodicom. Njegova kćer i ja smo se od malena igrale i družile, bila je jako odgojena i nikada mi nije ništa dobacila, čak se sećam dana kada bi svaki dan poslije škole svratila u trgovinu i meni i njoj kupila sladoled. Bila je jako kulturna i dobra devojčica. Kako smo odrastale bile smo nerazdvojne. Družila se ona i sa "uglednijim" ali na mene nikada nije zaboravila. Za večernje izlaske jedna haljina njoj jedna meni, delila je sve. Nije želela da ispaštam, bilo je i dana kada nisam imala šta da jedem, ali ona je bila tu da mi pomogne. Odselila se na studije u Beč a ja sam ostala u Beogradu. Taj period sam jako teško prebrodila. Vremenom smo izgubile kontakt... Udala sam se rodila 2 dece, zaposlena..živim u dobrim uslovima, pomažem svojim.. U žurbi danas slučajno udarim ženu ramenom okrenem se i pogledam je u oči sjećanja se vraćaju, suze idu, ostajemo nepomične.