Previše razmišljam… Stalno se opterećujem i mislim šta će biti u budućnosti. Takoreći patim prije vremena, teško mi padaju stvari koje se nisu ni desile niti znam da će se ikad desiti, npr; smrt nekih bliskih ljudi, kućnog ljubimca, prekida prijateljstva, izdaja, neuspijeh i slične stvari. Ne znam da uživam u trenutku jer samo razmišljam o tome kako ću se osjećati kad to prodje ili kad se to promjeni. Znam i razumijem da je to loša osobina ali nekako kroz život vidim da svemu dodje kraj i da se sve može vrlo lako srušiti.
Stalno razmišljam o tome kako li će mi pasti neke promjene u životu za koje uopšte ni ne znam da li će se desiti. Strah me velikih promjena, odrastanja, promjene mjesta, ljudi i nestajanje osjećaja kako je biti dijete. Ne mogu da prihvatim to da se takve stvari više nikada neće ponoviti i osjećati. Najgore mi je kad taj osjećaj i to razmišljanje dodje kad mi je lijepo, dok sam sa nekim koga volim ili negdje gdje sam sretna, dok još živim najljepši period života…
Sasvim slučajno sestra me je upoznala sa jednim njenim drugom koga poznaje ceo svoj život, on se pre dosta vremena raspitivao o meni i tako sam ja rešila da izađemo nas troje zajedno na neku kafu da se upoznamo. Dopisujemo se već sigurno 3 meseca, dečko je stvarno zgodan, voli da radi ima neke jasne ciljeve ali za žene je totalni promašaj. Ne ume da komunicira nikad ne znaš na čemu si sa njim i ubija me to što je zaljubljen u mene.
Ne znam kako drugi ljudi mogu tako ČESTO da troše pare na putovanja. Ja recimo uvijek imam strah da će mi zatrebati ako se ja ili neko u mojoj porodici razboli, ako bude trebalo za sahranu (živim s babom i dedom od malena), ako se nešto u kući ili na autu pokvari. Nekako ne bih mogao tako olako potrošiti novac na putovanja osim ako mi primanja nisu baš iznad prosjeka.
Trenutno sam u vezi i jako mi dobro ide, ali bivša cura sa kojom sam imao najgoru vezu me provocira i želi da joj se vratim. Šta da radim?
Imam problem.. Sve moje sestre imaju momke i porodica kao da njih više poštuje zbog toga.. Mnogo se jadno osećam jer sam sama i uvek sam im višak, ali imam problem jer nisam toliko zaljubljive prirode i sve mi brzo dosadi.. U srednjoj sam imala momke čisto da bih imala nekoga, a nisam osećala ništa i kada ih ostavim posle pate ili slično, bas iz tog razloga to više ne radim.. Skorije mi se baš sviđao jedan dečko (bivši kolega), ali je imao devojku a muvao je mene i smara tako devojke, ali nama su baš caklile oči kad smo se gledali... 🥹 svi su mi pričali da je loš za mene i da bi isto to meni radio, nisam ni imala hrabrosti da probam sa njim jer su verovatno u pravu.. Uskoro idem na svadbu kod sestre i našla bih nekog samo da mi glumi taj dan dečka jer će mi biti baš neprijatno, uvek kad me pitaju za dečka ja nemam, biće da ie u meni problem, a imam 20 godina...
U vezi sam skoro dve godine, volim svog dečka ali bivšeg koji mi je bio prvi ne mogu da zaboravim. Prvi kog sam volela i sa kojim sam izgubila nevinost. U prvih 6 meseci ja i moj bivši nismo bili u kontaktu, on nije želeo da čuje za mene niti ja za njega. Brat moje najbliže prijateljice se druži sa njim i prilikom proslave opet smo se sreli. Čuli smo se posle toga, razgovarali. Izgubimo kontakt na tri meseca ja ga ili blokiram, bežim od njega i od same sebe ali na kraju opet počnem da ga sanjam i odblokiram ga. Večeras smo se videli, moja prijateljica je bila tu, pričali smo nekih sat vremena, prijalo mi je. Nikada ne bih prevarila dečka sa njim volim ga ali na neki čudan način volim i bivšeg, i mislim da ću ga uvek voleti kao čoveka.
Када је нервозна или под стресом моја жена не може да једе. Каже као да јој се све затвори. Дешавало се да не узме ни један залогај читавог дана. Када је најстарија ћерка то схватила, престала је да на било који начин жалости мајку. Коријен свега овога су наравно њени родитељи. Да нису болесни, тачно бих јој забранио да иде код њих. Бесан сам на њих, јер сав мој труд и труд наше деце пропада сваким одласком код њих. Врати се као дух. Зато од сада и ја идем са њом, када сам ја ту не смију баш тако. Па нека пене до сутра.
Imam vrlo komplikovan odnos s ocem, koji je oduvijek bio vrlo nagle naravi i ne razumije moje potrebe i želje. Nažalost, bio je i nasilan, kako fizički, tako i psihički. Nedavno je na svoj rođendan pozvao komšiju koji me je u prošlosti često ponižavao i nije me poštovao. Komšija se sada ponaša primjerenije, ali me to poziv još uvijek jako pogađa.
Vjerovatno ću otići na taj događaj, jer želim zaštititi majku od mogućih ispada oca, pošto imam određeni uticaj na njega. Ipak, osjećam se veoma razočarano i izdano.
Hint za sve momke - ukratko ono što devojke loži kod momaka je moć tj uticaj (nazovi kako hoćeš). Da li je to vizuelni da lepo izgleda, da li je fizički da budeš spremniji i jači od većine, da li je to finansijski, da li je to socijalni da te mnogo ljudi poznaje, ali kako god okreneš bitna je neka doza moći. Ako imaš na svakom aspektu moć onda ti neće faliti pažnje devojaka. Znam to jer sam uvek bio dobar đak/student i bio među najboljima u sportu, kasnije u poslu ako se probiješ malo iznad proseka i vidi se u firmi da tebe svi pitaju za nešto odmah te devojke gledaju sa divljenjem - recimo bio sam u nekoj domaćoj IT firmi i znao sam više od devojaka koje su par godina duže tu i odmah sam im bio zanimljiv, još kad sam jedan dan došao sa home offica na sastanak u kanc (nakon treninga) u slim fit majici i kada su videle da vozim malo skuplji auto, odmah me drugačije gledaju. Ako bar na jednom aspektu imaš uticaja onda imaš izbor devojaka, ako ne onda čekaš da one tebe biraju.
Moja baba je često govorila da mi, njene unuke treba da se družimo i budemo u dobrim odnosima.
Evo sedim i razmišljam kako sam pored nekoliko njih potpuno usamljena. Oni nisu moja porodica. Sa sestrama od tetki se me čujem, javljale su se samo kada su trebale od mene nešto. Od kada ne trebaju, nema ih. Moja rođena sestra ne želi da prošeta sa mnom, ne želi da ode u bioskop, me želi nigde, jer svaki put kada je pozovem, ipak ide sa svojim društvom, iako je pozovem 3 nedelje pre njih. Odustajem. Porodica nisu ljudi koji su ti u krvnom srodstvu. Porodica su prijatelji koje si sam izabrao, partner kog si sam izabrao, deca ako ih imaš i kolege na poslu, sa kojima provodiš vreme i vreme.