Kako se osjećate poslije svadbe na kojoj budete sa širom familijom? Stvarno svadba je bila top, vesela atmosfera, aliii dok sam se provodio, sestra mi je ispričala šta je tetkina kći pričala za mene, kako je ne obilazim Itd. A ni oni mene ne obilaze, ali oni sebi daju za pravo da se ljute na mene. Malo mi je to pokvarilo noć. A mene grli i ništa mi u lice ne govori. Ljudi samo tračaju. Ti misliš voli te familija, a ono sve zmija do zmije.
Pre nego što sam upoznala njega, nisam verovala da mogu biti voljena. Odrasla sam u porodici u kojoj su se stalno svađali, varali i bilo je mnogo nesigurnosti. Nikada nisam imala pravi osećaj šta znači bezuslovna ljubav, jer su svi oko mene živeli u tom haosu. To je ostavilo traga na mom samopouzdanju, pa nisam ni verovala da će neko moći da me voli.I onda, u njemu, pronašla sam sve što nisam ni znala da tražim. On je bio potpuna suprotnost od svega što sam odrasla. Nije bilo drame, nesigurnosti ni prevara. Bio je tu, iskren, pun ljubavi i staloženosti. Sa njim sam izgradila ljubav i dom, on mi je pokazao da porodica može biti nešto mnogo lepše, nešto stabilno i poverljivo. 🫶
Ljubav je kad zaljubljenost prođe a ti i dalje misliš na njega.. koju god pesmu slušaš podseća na njega, najježiš se svaki put. Pitam se dal' misli il oseća kao ja?!
Imam utisak da se uvek drugima ostvaruju moje želje i snovi...
Najjače su mi ove koje viču nije bitan čin veridbe, jednostavno smo se dogovorili kad je svadba. Tešite se...
Pre par meseci prijavio sam šefa za mobing zbog odvratnog ponašanja. Sada me obučava preko budže za svog zamenika, jedva išta ukapiram, stalno negativa neka i pričanje kako je teško sedeti u toj stolici, bla bla... Pa, makni se onda, mislim se! Pokušavam da promenim svoj život i ojačam samopouzdanje, zaradim malo više para, iako posao jeste stresan i mora se misliti na milion stvari. Ali daj malo vetar u leđa, ne mrači... Nemam pojma kuda plovi ovaj brod, što bi rekli Amerikanci.
Juče sam prespavala kod drugarice jer se nismo par meseci videle (ne živimo u istim državama). Priča ona meni šta se sve izdešavalo i između ostalog kako će joj baka uskoro umreti i kako je tužna zbog svega. I sad naravno da sam je saslušala i znam kako je kad si vezan za baku jer sam i sama
sve prošla što ona sada prolazi, ali ta tema je mene toliko opteretila ne znam ni sama zašto.. Bukvalno sam jedva čekala da nešto veselije pričamo iako znam da se život ne sastoji samo od smeha i zabave i skroz mi je u redu da pričamo o svemu. Kao da više nemam kapacitet da slušam neke tako "teže" teme, a pritom ne volim površne odnose. Vidim na sebi da hoću da promenim temu ili nekako da izbegnem, čak mislim da bi mi više i prijalo da pričam neke budalaštine sa nekom random drugaricom. Ili jednostavno nemam više teme sa tom drugaricom pa mi je sve dosadilo. To mi se ranije nije dešavalo i baš mi je krivo što je ona u pitanju jer se baš volimo i prošle smo sito i rešeto što bi naš narod rekao.
Verenica moja hoće da na dan svadbe skine naočare za vid, ja mislim da ne treba to da radi jer mi se i sama žali kada ih ne nosi duže vreme bole je oči.