Uspjela sam konačno skupiti dovoljno novaca da uplatim sebi i mužu toliko željeno putovanje na Kubu. Poželite nam sreću ♥️
Sutra mi je rođendan. Videla sam tetku, slučajno, kako mi priprema veliko iznenađenje sa tortom, buketa cveća itd. Ponašam se kao da ništa ne znam a toliko sam me je obradovala i samo sam htela da je zagrlim i da joj kažem da je volim najviše. Čuvajte svoje tetke. ❤️
Duša mi se raspada jer ne mogu da obezbedim deci sve što im treba. Ne sećam se kada sam legla da spavam a da nisam plakala.
Sa sinom sam se posvađao pre neko veče. Ne bi bio problem u tim godinama (17) da mi nije rekao "J**o te otac koji te nesposobnog napravi". Od siline šamara je pao sa stolice, evo drugi dan ne pričamo. Prvi put da sam ga stvarno udario. Godinama smo ko crnci radili žena i ja da i ovaj skroman životni prostor priuštimo i kako-tako sredimo i kupimo skoro 20 godina star auto, školujemo decu, šaljemo na ekskurzije, jezike. Oblačimo se skromno, ne idemo autom do škole/posla, letovanja su skromna i porodična; dočeci Nove godine, izleti, zimovanja nisu nešto što možemo. Neće me niko tako nazivati jer nije mogao na doček Nove s društvom u Beč. To i nisu pravi drugari ako ga po tome odmeravaju, al aj ti to fino objasni napaljenku od 17 godina koji sikće na tebe! Samo mi je žao što je godina ovako počela.
Prije 2 mjeseca sam se rastao nakon 16 godina braka. Od danas do sutra ona je željela razvod. Kaže da je nesretna jer se nije osjećala voljenom i da sam se posvetio previše poslu i parama, a manje njoj. Dvoje djece sad viđam jednom sedmično. Stekao sam lijepe imovine u braku. Stan od 200 000, kuća, auto od 60 000. Nisam znao da cijenim šta je žena sve dok nisam ostao bez nje. Sada bih sve to dao samo da mi se vrati. Najgore je čovjeku kad dođe s posla kući, a kuća prazna. Nema nikog u njoj da te dočeka. I dan-danas kad je vidim i čujem joj glas u stomaku mi zaigra nešto.
Nisam znao do prije 2 mjeseca da mogu zaplakati. Tuga, suze, depresija, neprespavane noći, samoća.
Zato savjetujem svim muževima da paze svoje žene. Ništa nije bitno toliko osim pažnje i ljubavi u braku. Čovjek ne može vratiti vrijeme ali zato može nekome reči i uputit savjet da poboljša odnos prema svojoj ženi.
Ne mogu sebe zamisliti u budućnosti sa nekom drugom ženom, a još gore kada zamislim nju sa nekim drugim.
Nerviraju me komentari pojedinih ljudi jer sam odlučila da ću da budem domaćica. Svako ima pravo da odlučuje da radi sa svojim životom šta želi pa tako i ja. Prvo sam radila i ja i kad smo imali i jedno pa kasnije i drugo dete, zatim sam rodila i treće dete i nisam mogla da balansiram posao i sve ostalo iako je muž radio sve što i ja teško je bilo sve postići. Moj muž ima dosta veću platu nego što sam ja imala i možemo živeti samo sa njegovom platom pa sam odlučila da neću raditi i da želim da se posvetim deci i on je podržao moju odluku. Kada malo porastu krenuću da radim, ali sad su mali, najstariji sin ima 5 godina znači ni školskog uzrasta nisu. Neki ljudi me gledaju ispod oka kad kažem da sam domaćica, pitaju šta ću sa karijerom. Preča su mi deca nego karijera, a i to je posao u kom ne možeš da napreduješ nego je samo okej plata tako da nisam izgubila neki napredak. Da sam htela mogla sam ja da radim, a da decu pošaljem većinu dana u vrtić što po mom mišljenju nije u redu.
Znam da zvuči seljački, ali meni je veliki plus kod moje žene to što ona odlično kuha. Nisam je naravno zbog toga ženio jer nisam prije ni znao da dobro kuha, ali mi sada baš znači.
U vrijeme kada brza i kupovna hrana preovladavaju, i kada se sve manje kuha, ja baš volim kad ona spremi nešto što me raznese ljudi. Bukvalno osjetim emociju kada jedem nešto što ona spremi.
Pogodilo me je što se dečko zablenuo u moju drugaricu. Ona jeste prelepa i prezgodna, baš dobra osoba, ali svejedno sam se osećala bedno. Ja sam prosek, baš kao i on. Prvi put ju je video i ne mogu da zaboravim kako su mu oči zasijale, kako mu se na celom licu videlo oduševljenje... Mene nikad tako nije pogledao i mislim da ću da raskinem.
Na online sastanku sam se zbunila i pred 10ak kolega iz Evrope pogrešno formulisala rečenicu da je ispalo bezveze skroz. Posle par minuta se završio sastanak i kolega iz Belgije je neisključivši call krenuo da me ismeva i da govori svašta pred još par kolega koji su ostali u pozivu. U roku od 10 minuta sam ga prijavila HR službi, pozvala sam se na sve moguće za šta mogu da ga teretim. Napravila sam dramu samo takvu. Jesam pogrešila ne bežim od toga ali nisam dužna da trpim ismevanje samo zato što on misli da je bogom dan a mi sa Balkana smo ljudi trećeg reda.
Svekar je moju bebu od 2 i po mjeseca poljubio usta. Ja koja sam je rodila to nisam uradila, ali on jeste.
Jesam li ja preosjetljiva osoba ili je ovo normalno? Gadi mi se, još je pušač, nema zube, došao šmrklja. Nisam dobro psihički nikako, poludiću sa ovim budalama 😠😫😞