Pozdrav svima. Trudnica sam, skoro pred porođajem. Bebac ima srčanu manu, genetski je zdrava beba, baš prolazimo agoniju celu trudnoću, trebaće operativni zahvat oko 5,6 meseca života. Jako se radujem detetu ali sam i jako uplašena. Molim se Bogu i verujem da će sve proći kako treba ali nekad mi to sve teško pada... 🫠
Pošto često čitam pred spavanje, onda volim i da podelim ovo sa vama, držite nam fige da sve prođe u najboljem mogućem redu.
Nije bila važan lik u mom životu. Prodavačica u susednoj prodavnici. Pitala je uvek kako sam, šta radim, dok mi otkucava robu. Pitala za ukućane. I njih je uvek pitala za mene. Pre par godina požalila mi se da se ne oseća baš najbolje, da ima modrice po nogama. Rekla da se boji da ode do doktora. Rekla sam joj ma idi, sigurno nije ništa strašno. Nakon toga često sam se selila i prošle su dve godine. Danas sam videla njenu umrlicu kraj prodavnice u kojoj je vredno radila. Nije doživela ni 50 godina, prerano je otišla draga Danijela. Shvatila sam kasno koliko je ona zapravo bila važna. Naučila sam da svi dobri ljudi zaslužuju bar deset puta više naše pažnje od onih drugih, onih zlih, kojih ima previše.
Iz Crne Gore sam, moji roditelji ostavljaju kuću mom bratu iako imaju mene i moju sestru.
Moja sestra se razvela i ima dvoje djece, živi u podstanare.
Imali smo i stan koji su prodali i podigli još jedan sprat na kuću isto za brata.
Čitavi život slušam da sve ostaje bratu ali nama će vrata od kuće uvijek biti otvorena “dok su oni živi”.
Koliko je to pogrešno razmišljanje od strane roditelja jako boli. Kad dođe trenutak ja ću se odreći u korist brata jer ne želim gaziti njihove zadnje želje.
Dobila sam ćerkicu prije pola godine, nikad joj to ne bih priredila, biće jednako za nju i za koje god dijete dobijemo posle nje (nebitno muško ili žensko) sve će ici na jednake djelove.
Ne krivim ih, oni su odrasli u tom vremenu kada je to bilo normalno i kada je to bilo jedino “ispravno”.
Mimo svega ovoga pomagala sam roditeljima za sve i dok god budem mogla pomagat ću im za sve, oni su radili za nas kako su najbolje znali inače su dobri ljudi, pošteni. Dosta ljudi i dok griješe nisu svjesni toga..
Ne znam čime smo muž i ja zaslužili da imamo ovako dobru decu. Dva momka, jedan uspešan student, drugi veoma uspešan srednjoškolac. Dobri, razumni, druželjubivi, vredni. Nikad nikakav problem nisu napravili. Mislim da nas je Bog pogledao. I hvala mu...
Gledam koliko je vaspitanje bilo drugačije pre i sad. Deca pre nisu mogla otvoreno da pričaju sa roditeljima. Sramota je bilo pričati o menstruaciji, sexu... I eto ja sam prvi sex imala rano sa 13 godina, bez ikakvog znanja o zaštiti i bez ikakvog korišćenja zaštite totalno needukovano. Naravno mami nisam o tome smela reći jer bi me ubila ona pa otac. Kod ginekologa sam otišla prvi put tek onda sa 17 kada me je svrbelo dole i ispostavilo se da imam kandidu. Sada vidim koliko je sve to pogrešno. Mojoj ćerki sam odmalena pričala o svemu tome, menstruaciji, sexu, zaštiti, redovnoj poseti ginekologu. Stvorila sam sigurnu sredinu gde ona bez problema može da mi kaže sve. Kada je imala prvi odnos sa 14 rekla mi je i htela da zajedno idemo kod ginekologa. Ginekolog ju je pitala da li bi ona htela pilule za kontracepciju, objasnila joj je još više o njima. Ona je to htela, i doktorka ju je poslala da izvadi analize pre nego što počne da ih koristi. Počela je da ih pije i znam da je bezbedna i informisana.
Imam 40 godina.
Moj najveći uspeh je moje dete.
Moj najveći neuspeh je samo jedno dete ! Žene, radjajte !!! Ako vam je Bog dao rađajte.
Biće para, biće svega, odhraniće se, iškolovati !!! Rađajte !!!!
Volela bih da mogu da isunim želju svom sinu i podarim mu brata ili sestru.
Ja sam verenik one devojke što je pisala da ne razume devojke koje plaćaju po pola računa s partnerom, da joj ja sve plaćam dok ona radi po kući. Vidim da ste je izvređali da je parazit i da je to recept za katastrofu. Kao prvo, devojka radi kući možda i više nego ja na poslu, ona organizuje i radi sve ono što ja ne bih nikada mogao da postignem sam, to nije parazitiranje već je zaradila sve što joj dajem i ona to zaslužuje. Svoj posao radi samo zato što ona želi iako ne mora i nije dužna. Divna je, inteligentna, vredna, ambiciozna obrazovana prezgodna. I ona meni sama često nešto kupi i iznenadi me. Smatram da sam ja kao muškarac dužan da obezbedim sve, da joj obezbedim da hobi pretvori u posao, školuje se i da je podržim u svemu što želi. To što je ispunjava da radi, njen novac je za njene hobije, šoping i šta voli. I ne, neću je zameniti mlađom i lepšom jer je obožavam, ona je žena s kojom planiram da ostarim. Čak i da se rastanemo, obezbedio bih je finansijski.
Jedna koleginica je bacila oko na njega. Ona je sama, ja sam udata. Ona se sa njim šali na način na koji se on nikada ne šali sa mnom. Ona je tip žene koja ako nije ispričala celoj firmi nije se ni desilo. Ja sam tip žene koja ne priča mnogo o tome da li se nekome dopadam ili niti padam na jeftine muške fore. Ona se trudi svakom rečenicom njega privući i misli da mu se sviđa. Ja znam da smo on i ja samo kolege jer smo oboje zauzeti, ali meni u zadnje vreme jutro počne sa njegovom porukom (ne sa dobro jutro niti te stvari) samo da mi napomene nešto u vezi posla, isto tako i uveče ne šalje mi laku noć već opet nešto vezano za posao. Ali u zadnje vreme ležem i budim se sa njegovom porukom. Mene zove na doručak da časti, sa mnom ode nekada na kafu, takođe ja sam se vozila sa njim u njegovom privatnom autu par puta jer smo morali nešto poslovno obaviti. Ja ga ne napadam, ja mu se ne namećem, ja sam samo pristojna i da sviđa se i meni ali ja to ne pokazujem. Poštujem svoju reputaciju udate žene.
Da li je razlog za prevaru nemanje odnosa u braku? U trudnoći nije hteo (svih 9 meseci) jer se plašio za bebu da nešto ne bude kako ne treba... Posle trudnoće da mene ne povredi. Posle je uvek umoran i samo mu se spava jer se beba često budi, a i glupo mu je tu u sobi sa bebom... Evo već godinu i po kako uvek neki razlozi, neću reći izgovori jer ja za odnos nikad ne bi molila, vidi se da ne želi. Ali zato uredno gledala pornografiju i često ujutru kao i ranije ima erekciju, koju jednostavno iskulira iako sam ja budna pored. Volim ga kao čoveka, ali nikad se ne bi spuštila na taj nivo da molim za odnos, hoćeš hoćeš, nećeš ne moraš, ima ko hoće. Razmišljam da se vidim sa dečkom koji me godinama juri i sa kojim sam davno davno jednom spavala. I mislim da neću osećati krivicu, jer - "ponuđen k'o počašćen".
Kad sam se udala, moj muž nije radio još u struci, nismo živeli odvojeno već na spratu sa njegovim roditeljima, nije imao auto i radio je za malo sitniju paru. Živeli smo tako dve godine. Kupovali osnovno, izlazili uglavnom samo da prošetamo i stvarno smo bili presrećni. Roditelji su mu bili sjajni ljudji, neverovatna podrška i uvek tu za nas. Posle dve godine smo se preselili u drugoj državi, novi ljudi, nov stan, nov život.. Tada je muž počeo da radi u struci i imali smo stvarno više para, ali je tu bio i naš sin pa je opet para pokrivala samo odnovne troškove i bili smo još srećniji, iako nismo i dalje imali ni auto i putovanje. Nakon 9 takvih godina gde smo sve dali od sebe, gde sam i ja počela zarađivati i kad smo konačno sve svoje imali, došli do našeg stana, kola, more, skijanje..nije nam ništa manjkalo! Tada se moj muž razboleo i posle 11 godina braka sam ostala sama sa sinom. E vi recite da li je tako fer i posteno?