Sa mužem sam 7 godina, imamo malo dete, jako se lepo slažemo i oboje se trudimo za naš brak. Sex nam je sada puno bolje nego ranije, i pre je bilo super ali kako smo sve duže zajedno, sve je bolji i boljii sex...prezadovoljna sam u svakom smislu sa svojim mužem i hvala Bogu na divnom životu♥️
Ove školske godine sam dobila prvi razred i po prvi put se razočarala u svoju profesiju. Od 22 djece samo 9 nema problem. Ostalo; autizam, ekranizovano dijete, razni poremećaji govora. 11 djece treba pomoć logopeda. Trome prijeti dijabetes jer imaju preko 40 kg.. Škola, pedagog, psiholog su nemoćni... a samo jedan roditelj je zainteresovan za saradnju. Većina njih školu smatra kao obdanište, čak ni hranu ne spremaju djeci.Djeca bi sve na dugme, umore se poslije par minuta šetnje ili bojenja crteža. Propadamo kao društvo i niko ne reaguje. Otvaram oči ali niko neće da gleda.
Izbacio sam suprugu i dete iz kuće evo četvrti dan kako sam u raju. Nema više cike vriske buke nespavanja i konstantnog nabijanja nekakvog osećaja krivice i to meni što masu puta zaboravim i da jedem kad dođem s posla nego odmah njoj pomažem, e pa nećeš više. Ovo savetujem svim muškarcima da urade a ne da budu šonje šonjave kao što sam bio ja i trpeo 2 meseca takvo ponašanje.
Smatram da nije u redu da devojke bacaju plate na putovanja i onda očekuju nekretnine od dečka. Znači ako ja imam svoj stan i auto oni će biti moji, možeš i ti da ih koristiš ako budemo u braku ali su na moje ime. Ako želiš nešto svoje obezbedi sebi, lako je bacati na šminku i putovanja i onda kao ajd ti uzmi nov auto a meni daj stari, ma đavola ću da ti dam, nisam ti ja mama i tata. Ako ćemo zajedno da uzmemo nekretninu može, ali da onda zajedno raspolažemo budžetom a ne da ja plaćam ratu a ti da ideš sa drugaricom na put oko sveta. Treba mi samo devojka sa normalnom glavom, ne mora da bude programer kao ja da zarađuje 2500e sa 27-28 god znači samo normalna životna shvatanja da ima i sve je okej.
Često se govori da žena u braku "treba imati svoj dinar". Razumijem zašto, ali ako svatko od nas treba imati "svoj" dinar, ja takvu osobu ne bih ni oženio. Supruga je ostala kod kuće kada je trebalo čuvati djecu, a ja sam tada imao bolju plaću. Da nisam, ostao bih ja čuvati djecu. Nikada, ali baš nikada, nisam pomislio da ja zarađujem "svoj" dinar. Zarađivao sam isključivo NAŠ dinar. Smatram da u braku nema moje-tvoje, samo naše. Ako je takva podjela potrebna ljudima, onda ne bi ni trebali stupati u brak. Stan za koji plaćam kredit glasi na mene, ali nije moj. Naš je. Čak i da prolupam i hoću ju istjerati van, njezin je 50% jer je bračna stečevina. Nema veze na koga glasi. I na kraju-ja sam joj jako pomogao da započne sa poslom s kojim je oduvijek htjela. Kada je bila prilika da započne sa radom, pogurnuo sam ju. Zato bračni partneri i služe-da zajedno putuju kroz život i budu si podrška. Sve drugo nije brak nego nešto što je najčešće sklopljeno iz krivih razloga i na krivom temelju.
Mnogo sam srećnija i mnogo se bolje osećam od kad sam se vratila u rodno selo. 2 godine smo muž i ja bili u Nemačkoj. Inače sam medicinska sestra. Vratili smo se u Srbiju jer je on dobio dobru ponudu za posao, a i nismo nešto bili srećni u Nemačkoj. Ovde sam našla posao u ambulanti u selu, a muž radi u gradu koji je nekih 15min udaljen kolima tako da nije strašno. Ovde je mir, živimo u našoj kući, moji roditelji su u istoj ulici njegovi u susednoj. Imamo veliko dvorište, lepo smo sredili kuću, nabavili smo štene, kokoške, posadili cveće i od svega najbitnije trudna sam i baš nam je lepo.
Ostala sam trudna s 19 godina s dečkom kojeg sam jedva poznavala. Prva godina fakulteta, on malo stariji, novi grad, ja mlada, luda i naivna. Na sreću, pokazao se kao dobra osoba te odgovoran i predan otac, ali između nas nije uspjelo. On godinama nije imao nikoga ili je imao kratke vezice, a onda se zaljubio do ušiju u kolegicu s posla. Kad sam vidjela da je ozbiljno, prvo sam se malo uplašila za kćer, ali ispostavilo se da su strahovi neosnovani i da je ta djevojka takva kraljica i gospođetina, jedna od najboljih osoba koje poznajem. Bivši se već par dana meškolji, a jučer je rekao kćeri da će zaprositi djevojku čim skupi hrabrosti. Želim im svu sreću ovoga svijeta. Njoj bih poželjela dobrodošlicu u obitelj, ali ona je već dio obitelji. Nadam se da ću ja također pronaći partnera koji će voljeti moje dijete kao ona i kojeg ću ja voljeti kao on nju. Eto, ne mora uvijek biti tužno i ružno između bivših i sadašnjih.
Jutros sjedim u autobusu u jednom malo gradiću u Bosni i Hercegovini. U tom trenutku bus prolazi kroz jedno naselje, samo 10ak kuća se u tom dijelu nalazi. Na stanici čeka majkica, oko 75 godina starosti, zaustavi bus unese kesu krušaka domaćih i u rukama koliko je još mogla ponijeti, kesu da ženi koja vozi bus nama unutra podijeli kruške i kaže hajde nemoj da kasni bus u grad. Ps. nije nikom poznanica ni ženi koja vozi autobus.
Toliko o ljudima ovdje ❤️
Nazovite me ludim, ali varanje 2024. ne počinje u spavaćoj sobi ili iznenada vožnjom do kuće‼️
Počinje zahtevom za prijateljstvo, lajkom, reakcijom srca na priču.
Vreme je da to nazovemo kako jeste.
Počinje sa emocionalnim varanjem koje vodi do fizičkog, a to su ČINJENICE!
Vrh neukusa mi je, kad se uz sve haljine nose patike. Bilo da je moda, udobnost ili ste u fazi-baš me briga, žene ostanite dame. Ne zaboravite na cipele i sandale. Budite svoje, ne priključuje se hipnotisanoj gomili.