Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 5 ispovesti dnevno.


#3081943
20 Aug 22
Ostao sam udovac sa 29 godina. Poginula je sa svojih 28, nakon 3 godine braka kada smo se konačno skućili, našli dobre poslove i odlučili da proširimo porodicu. Preko noći je sve to nestalo. Poljubili smo se pred odlazak na posao, samo se ona nikada nije vratila kući i ja od tada više nisam isti niti ću ikada biti. Više ne živim već samo preživljavam i idem na terapije da ne bih naškodio sebi. Izbacio sam iz života sve koji su mi govorili da moram da nastavim dalje, da nađem novu devojku i budem srećan. Prošlo je 10 godina od njene smrti a ja još nisam spreman da budem s drugom i mislim da nikada neću ni biti. Zašto bih na silu bio s nekom koju ne volim i uništim nam oboma život, jer to tako treba? Ona mi je bila sve, zajedno smo bili od srednje škole i znam da nikada neću naći ljubav ni sličnu tome. I ne smeta mi, nije mi problem da ostanem sam. Ne kapiram opsesiju time da se udovcima i udovicama govori da moraju da nađu nekog novog.
8606
131
160
share
odobravam
osuđujem

#3081740
20 Aug 22
Tek kad sam ostala trudna shvatila sam koliku ulogu igra muškarac u cijeloj priči. Bio je tu svaki dan za sve što mi treba, trpio sve moje ispade, probdio nebrojeno noći, ispunjavao moje čudne želje i hirove, trudio se razumjeti kako se osjećam. Još u trudnoći je preuzeo veći dio mojih obveza, a kad se beba rodila nije dopuštao da podnosim bilo kakav nepotreban napor, presvlačio bebicu, kupao, uspavljivao, čistio stan, dočekivao goste, svakodnevno mi govorio koliko sam lijepa i koliko me voli i sve to s osmijehom na licu. Od tada mislim da muškarci imaju pravo reći "trudni smo" i slične fraze. Bez njega bi sve bilo barem 1000 puta teže i bolnije. Dao je svoj maksimalni doprinos, proživio sa mnom sve koliko je maksimalno teoretski mogao i za to ću biti zahvalna Bogu i univerzumu zauvijek.
7288
126
142
share
odobravam
osuđujem

#3074739
20 Aug 22
Mama mog momka ima preko 70 godina (rodila ga je dosta kasno), otac skoro 80. Godinu i po dana je odlagao naše upoznavanje, ali da budem iskrena, zbog njihovih godina sam bila malo i uplašena pa nisam insistirala na tome. Ono što me je iznenadilo je to da njegova majka, iako je odrasla na selu, ima tako moderna shvatanja, pušta sina da bude potpuno samostalan, stalno nam govori da radimo šta mi hoćemo, da ne treba da nas zanima tuđe mišljenje, da je naš život samo naš i da treba da živimo onako kako je nama najbolje. Malo je reći da me je oduševila, žena je zaista kraljica!
5344
65
44
share
odobravam
osuđujem

#3075266
19 Aug 22
Vratio sam se u Srbiju iz SAD posle 10 godina. I definitivono mi je drago. Poslovi u mojoj struci su mnogo bolje plaćeni nego kad sam otišao i živim lepo a sa manje stresa. Ali me nerviraju ljudi. Ako kažem da treba svi da se naoružamo, gledaju me kao da sam manijak. Ako kažem da država ne treba da plaća za studiranja, gledaju me čudno. Ako se bunim što država daje zdravstvo ljudima koji ne rade, ili studiraju ili deci (što im roditelji ne plate). Ili ne daj bože da kažem da treba da se zabrani abortus. Ne znam zašto ne naučimo od Amerikanaca nešto. U mesto gde sam bio su ovo normalne stvari.
257
5693
216
share
odobravam
osuđujem

#3075389
19 Aug 22
Nedostaje mi deda. Dok je bio živ i zdrav, iskreno, nije bilo lako s njim. Kritikovao je, ljutio se bukvalno za sitnice i stalno nešto prebacivao. Tako bi se naljutio skroz bezveze i ne komunicirao dan, dva. A onda se razboleo, akutna leukemija. Pokušavali smo svašta, prirodne trave, lekovi. On i ja smo gledali fudbal zajedno i dok je trajala utakmica ja sam ga u par navrata gledao tužno sa željom da ,,upijem" što bolje njegov lik u sećanju. Tužno je reći, ali sam osećao da ga kroz koji mesec nikad neću videti. On je bio dobar čovek samo malo preke naravi, ali kad se razboleo to je bila potpuna transformacija karaktera njegovog. Sve sam mu bio oprostio, samo sam želeo da ostane živ. Za 5 meseci ga je bolest pojela. Video je da je kraj, posavetovao nas za kraj i junački otišao. Želeo sam ovo da kažem s porukom da budete tolerantiji sa vašom porodicom, budite ljudi pre svega. A da mogu vratiti vreme, manje bih se ljutio na dedu definitivno. Život jeste lep, ali mi mračimo...
2021
69
36
share
odobravam
osuđujem

#3075972
19 Aug 22
Smatram da su ljudi koji trube autoškoli najveća go*na.
2926
107
38
share
odobravam
osuđujem

#3076281
19 Aug 22
Kada sam bila mala sjećam se da mi roditelji nisu mogli priuštiti dosta toga. Stanje je bilo jako loše. Vrijeme poslije rata učinilo je svoje. Otac je jedini radio i to za mal novac. Često se sjetim da nam je mama pravila sladoled od jagoda, izgnječila bi jagode (ili lubenicu), polila bi mlijekom i zamrznula. To je bio naš slodoled jer nam ga nisu mogli priuštit. Danas, hvala Bogu, solidno živimo. Ne rasipamo se, a i ne preživljavamo. Kada god sam u trgovini i vidim da neki roditelj neće da kupi djetetu sladoled, kupim mu ga ja. Ako ja nisam imala i ako sam ga bila željna neka ga imaju druga djeca.
1650
449
83
share
odobravam
osuđujem

#3079999
19 Aug 22
Moj dečko ima neopisivu potrebu da zaprati na instagramu svaku žensku osobu sa kojom dođe u kontakt. Više puta sam mu rekla da mi to smeta, jer ne vidim svrhu toga, meni je neprijatno i ja to ne volim da radim. On to opravdava time što je ‘društven’. Budi društven, a ja u ovim godinama da se bavim takvim glupostima više ne želim, u isto vreme mi ne pada na pamet da nekome bilo šta zabranjujem, pogotovo ako mu toliko znači to da radi, a očigledno mj znači jer nastavlja. Najbolje rešenje po mom mišljenju je raskid.
2150
78
57
share
odobravam
osuđujem

#3075819
19 Aug 22
Ali kad mi kažu kako sam neambiciozna zato što ne patim za životom u inostranstvu. Želim karijeru, želim svoje mesto u poslovnom svetu. Drugo, tek sam počela da radim u struci, radim i još jedan posao od kuće, a mogu sebi da priuštim mnogo toga. I restorane, izlete, SPA centar, garderobu, torbe, cipele itd. Dok moji vršnjaci koji su u inostranstvu štede da mogu da troše kad dođu ovamo. Čini mi se da mi ovde živimo život pa kakav god da je. Radimo, družimo se, kukamo, borimo se,radujemo se. Dok oni tamo non stop rade da bi došli ovde da se bahate. Volela bih da obiđem celu Evropu, ali kao turista. Zaista nisam zavidna, lepo mi je ovde i srećna sam.
1870
225
100
share
odobravam
osuđujem

#3076444
19 Aug 22
Jako me nerviraju ljudi koji kad odu u goste nemaju opciju da krenu kući. Sati i sati sedenja, potroše se sve teme, ako treba ćutaće, gledaće u tv, ali kući krenuti neće. Imam takvu jednu drugaricu. Jednom je čak počeo boleti stomak, i to baš jako, tražila lek, ćebe da umota stomak, kukala na bol svako malo, ali kući da ode, odnosno da zamoli da je odvedemo, Bože sačuvaj.
1969
51
62
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva