Moja baka. Mila, draga, sve bi dala za svoju decu, svoju čeljad, kako ona to kaže. Niko ne ume da ispeče lepšu pogaču za Božić od nje. Ne postoji tiganj u kom je krompir lepo ispečen, kao u njenoj tavi, mekan i sočan, pun ljubavi. Nije imala Bog zna šta u životu, dve sobe i poljski wc, ali je bila srećna. Uvek sam dolazila nasmejana kod nje, a isto tako sam i odlazila. Pogotovo punog stomaka, da ne bude njeno čeljade gladno. Eto, napustila nas je danas, ali sećanje ostaje. Bako, uvek ću te se sećati sa osmehom i uvek ću pamtiti koliko si volela više da pružiš nama, nego sebi. Celu svoju dušu bi nam dala. Nisi dočekala mnoge stvari koje sam mislila da hoćeš, ali znam da si spokojna. Volim te.
Kada smo počinjali zajednički život, ja zaista nisam umela da kuvam, ali sam jako volela da kuvam. Jaje na oko, da ispržim meso i napravim pire, ok... ali neka ozbiljnije jela, često nisu bila baš ukusna ili mi ne bi uspevala. Imala sam želju i volju i vežbala sam i eksperimentisala, ali ljudi moji, moj dečko/sada muž je svaki put, šta god da sam spremala i kakav god ukus da je imalo - jeo sve. Često bi imao običaj da mi kaže: "Pa pazi, možda treba malo slanije, ali ovo je sve zdravo i ja ovo ne bih imao gde da kupim, ovo si spremila sa puno ljubavi, hvala ti." I poljubio bi me. Danas jako dobro kuvam i mnogi ljudi su me hvalili i tražili recepte od mene, spremam slavu i večere za naše prijatelje, ali se često setim tih početaka i mog muža koji je pio na slamčicu prvu TORTU koju sam napravila, koja mi nije uspela i govorio mi:"E možda nema oblik, ali probaj, da znaš da je dobro." dok sam ja brisala suze i smejala se u isto vreme. Podrška je sve u životu.
Ima sve što cenim - obrazovanje, manire i poštenje. Ima čak i lepo telo i topao pogled. Mislila sam da sam ubola premiju, kad se ispostavilo da mu se život vrti oko posla. Uz to je hipohondar i opsednut redom. Od kozmetike koristi samo sapun, za sve ostalo misli da je kancerogeno. Jednom je u sred predigre krenuo da ispravlja posteljinu i da me namešta tačno na sredinu kreveta. Reče da ga ništa ne smiruje kao simetrija. Ne znam da li će mi se ikad posrećiti sa muškarcima...
Najviše ne volim u restoranu kada konobar posle 3 minute kako donese hranu dođe sa pitanjem "Jel sve u redu?". Veruj mi, zvao bih te istog momenta da nije. Neću sigurno jesti ako je presoljeno, zagorelo...
Hoću da se vratim u vreme gde su nam roditelji tražili muževe, ovo ovako više ne ide...
Konačno sam s kolegom u vezi nakon dvije i pol godine 😁 Haaaappy happy, nema više frend zone!
Kad me nešto obraduje ili kad sam srećan, par sekundi tapšem ko retardirana foka...
Nisam znala kako da na kulturan način odbijem jednog dečka koji me je muvao, pa sam mu rekla da tražim ozbiljnu vezu za brak. Naravno, nikad mi se više nije javio😂
Nakon 6 godina braka i mnogih problema sa "mojom" neplodnošću, na nagovor svoje mame i sestre on traži razvod braka jer sam jalova, riječi njegove mame.... i sad smo oboje u drugom braku, ja sa dvoje predivne dječice a on još uvjek pokušava......
Nastavnici i profesori srednjih škola koji FIZIČKU AKTIVNOST smatraju kao predmet na kome mogu da se daju kečevi iz bilokakvog razloga sem preteranih nedolazaka su ljudi sa iskvarenom slikom bitnosti. Poenta je, valjda, aktivirati decu, makar kroz badminton, jurke, stoni tenis... A ne kaznjavati ih na mesečnom nivou ako ne mogu da se popnu do plafona na konopcu, ili da drže zgib 3 minuta... Pobogu, nisu u vojsci.