Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput po savetu majke, stao ispred jednog supermarketa i kupio meni i sestri po Milka čokoladu od 270gr. Da nas časti, kaže. Uđemo mi na sud, oni se izjasne, majka u korist sina, sestra u korist brata, brat je poljubi, dođe red na mene, ja kažem NE. Majku umalo šlog nije strefio, sestra zgađena, brat me umalo udario, srećom bilo je tu i drugih ljudi. Otišla sam do auta, uzela onu Milku i bacila je majci i bratu. Proklinju me, kao treba da me bude sramota, zbog čega?? Da nisam možda kopile, kamo sreće da je i moja sestra tako postupila. Odreći se tolike imovine, sutra da odem u nečiju tuđu kuću bez ičega. Ajde da je u pitanju jedna kuća, pa da mu je daš, ali imovina koja se sastoji od toliko nekretnina, fabrike i čega sve ne, da pripadne njemu jednome, samo zato što je muško. Jel'on vredniji od mene? Nemam oca, a od sad nemam ni njih.
Uopšte me ne interesuje sa koliko je moja devojka spavala njih pre mene, ma da ih je i 100 bilo, nije bitno. Evo npr-drugar je toliko tražio nevinu i sad se oženio samo kuka. Kaže ništa ne zna, legne kao krava, ja sve moram sam, a vara je sa konobaricom iz obližnje kafane i sa kim stigne. I ako ih je bilo više još bolje, uživaćemo zajedno, ko da je bitno šta je bilo pre. Najbitnije je da me voli, poštuje i da je verna kao i ja. Prošlost je sa razlogom iza nas svih, treba gledati u budućnost, koju ćemo zajedno da gradimo.
Zamislite, dok sunce zalazi, vi presrećni, šetate i bivši predloži da idemo na jetsky. Jednom smo se zajedno vozili, ja puna adrenalina sa leptirićima u stomaku, sjednem na plažu dok držim njegov telefon i čekam da se on provoza. Iz znatiželje sam mu prvi put ušla u Instagram, i taj osjećaj ne želim nikome. Stomak mi se prevrnuo. Razgovor sa jednom curom koju zna iz viđenja samo, stalno joj se prvi javljao, flertovao, (ona samo lajkala i pristojno odgovarala). Predlaže da odu zajedno na koncert jednog pjevača, ona pita, "šta će reći tvoja djevojka na to?": "Neće to njoj smetati" bio je njegov odgovor. Lajkao joj skoro sve slike, ona njemu prestala od tog trenutka. Sasvim smirena sam ga kasnije pitala "ko je to?" i bio je iskren, ali se zacrvenio. Koliko je gadno kad shvatiš da žene su te koje spriječe da se desi prevara. Ona je bila samo ljubazna, i toliko ju poštujem što je tako reagovala, ali tu sramotu da sam bila s takvim nekim nikad neću zaboraviti.
Na poslu je jako nezdrava atmosfera i ne prija mi da budem okružen tim ljudima. Sve radim na računaru i tražio sam da radim od kuće. Šef je bio na ivici da pristane, ali je kolektiv pritisnuo šefa i zapravo odlučio umesto njega. Njima je to "ogroman" dodatni posao da mi kače dokumenta na server umesto da mi donesu u kancelariju... Sad za odmazdu se striktno pridržavam pravilnika. Znači ne može više da mi donose papire kad njima odgovara i da mi šalju na Viber kad zaborave pa se ja raspametim, jer ne mogu da uhvatim nikakav red. Postoje termini za svaki tip dokumenata, kad se primaju i kad se šta podiže. Ako postoji neka greška, pa makar i slovna, dokument odbijam. Neću više da ispravljam tuđe brljotine. Radim kao crnac, ali kad vidim koliko su svi besni prosto mi je srce puno. Ostaću ovde samo da ih nerviram.
Dok sam bio student, neki ljudi su mi se našli i finansijski ili na drugi način pomagali. Uvek bih imao potrebu da im to vratim ali sam čuo svaki put isto - " Neka, i ti kada budeš u prilici pomoći ćeš nekome". Sada kada imam svoju platu, svakog meseca neki deo uplaćujem u humanitarne svrhe, i to ne nekim organizacijama nego konkretno za neki slučaj, za neko dete, za nekog psa, mačku, za studente u blokadi, lep je osećaj sada kada sam ja u poziciji da pomognem finansijski nekom kome je neophodna pomoć i podrška.
U Lisabonu na jednom trgu sedim na klupi i nešto pretražujem na telefonu. U jednom momentu neke dve naše devojke, turistkinje što misle da su uhvatile Boga za tregere (a i pre nego što su progovorile skontao sam da su sa Balkana jer imaju neku nadmenu, nadrndanu facu) izgovaraju: "jao bre ovaj kreten je tu zaseo, *eb'o mu pas mater, sada ne možemo da se slikamo". Odgovorio sam im na srpskom i ponizio ih. Šmugnule su posramljeno (naravno, bez 'izvini'). Drage dame, zar tako vulgarne i bezobrazne? Nevaspitane, sa upitnim pijetetom i bez moralnog koda? Preporodio sam se otkad živim preko, ali, eto, naiđem nekada na naše pa se smorim.
Svako jutro pre nego što krene na posao muž mi poljubi čelo. Svako popodne kada se sa istog posla vrati kući, čim zatvori vrata ja ga jako zagrlim. Odmah nakon toga ostavljamo sve i pijemo kafu uz dugačak razgovor. Za sve koji ne veruju da je brak u današnje vreme održiv - skladan brak pun ljubavi i nežnosti ipak postoji. <3
Znam da nisam trebao i da će te me osuditi ali nema veze. Sestra je uhvatila 17. godišnju kćer (moju nećakinju) sa cigaretom i napravila totalni kaos oko toga. Stavila je u sve moguće kazne, oduzela joj mobilni kao da je ne znam kakav kriminalac a ne adolescentkinja koja se traži. Ironično je što je sestra također pušila u srednjoj i na faksu a sada se zgražava od toga. Uglavnom imao sam njenu sliku s cigaretom kada je imala 16-17 (maturalac) i dao sam ju maloj.
Doček Nove godine proslavila sam sa bivšim dečkom jer smo u istom društvu, u jednom trenutku izašao je napolje i počeo da plače. Svi su izašli da ga teše, izašla sam i ja ali ne da ga tešim već sam rekla ,,Ko ga je*e, neka plače i treba da plače, nebitan je". Znala sam da sam ja uzrok njegovih suza i nije me bilo briga. Sada se jako kajem zbog svojih reči. Ja njega volim, voli i on mene. I tako već 3 godine. Bili smo jedno drugome prva ljubav. Užasno se kajem za to što sam rekla, trebala sam da priđem da ga zagrlim, utešim, popričam sa njim a ne da ga ponizim pred svima. Karma je velika, ja evo svaku noć mislim o njemu i plačem zbog toga, odvratna sam sebi. Nikada mi ništa loše nije uradio, samo me je voleo. Sanjam ga svaku noć.
Aleksa izvini za sve što sam ti ikad uradila. ZAUVEK ĆU TE VOLETI. Samo tvoja A🤍
Dal ko još ima ovako ludu svekrvu kao ja. Kad sam se udala pre 4 godine sve je bilo super, dok se nisam porodila pre godinu dana, kada sam se porodila druga priča. Moja svekrva je jedan dan kada nisam bila tu bacila sve moje parfeme, kad sam je pitala zašto rekla je da se mi moderne mame samo prskamo, a da to smeta bebama, jer udišu. To sam progutala, posle 2 nedelje bacila je sve moje kreme, losione za telo šampone, svu šminku pod izgovorom kako to sve što mažem i koristom smeta bebi, jer je stalno u kontaktu sa mnom i to ulazi u moj krvotok, ako hoću mogu da uzmem njemu prirodnu kremu od nevena i ne treba mi ništa više ako mislim na zdravlje deteta. Juče sam kupila kremu protiv strija kad je to čula tako se izderala na mene, da ne mislim na dete ako ću otrov da mažem na stomak. Samo sam se pokupila kad nije bila tu i otišla sa detetom kod mojih, mužu sam rekla ako hoće sa mnom može, a on neće da ide kod mojih kaže sramota, šta će ljudi reći...