Uvek devojku na nekom od prvih sastanaka pitam sa koliko je momaka spavala. Po njenoj reakciji i odgovoru procenim da li je vredna da nastavljam dalji kontakt.
Imala sam 17 godina kada sam ostala trudna i rodila svog sina. Njegov otac nije hteo dete, ostavio me je, njegovi roditelji su ga podsticali da viđa i vodi brigu o našem sinu. Tek se posle unormalio i vodio brigu o našem detetu posle 3 4 godine od njegovog rođenja. Mi hvala Bogu više nismo hteli da budemo zajedno od kad me je on ostavio kad je saznao za trudnoću. Pokušao je kasnije par puta da ponovo budemo zajedno, ali ja nisam htela. Jedino što nas je spajalo to je naše dete i to je to. Sada naš sin ima 20 godina, odrasla je osoba i ponosna sam u kakvog je čoveka odrastao. Medicinski je tehničar, instrumentar i jako voli svoj posao, kulturan je, dobar dečko, ima dobru devojku i ponosna sam u kakvu je osobu izrastao. Sećam se kako sam se na početku plašila kakva ću majka da budem i bojala se maltene svega. Srećna sam što je sve ispalo dobro. Samo sam malo tužna što se nikada nisam ostvarila u nečemu, nisam putovala, nisam radila šta i moji vršnjaci i to me nekad zaboli.
Muvao me lik na radnom mestu neko vreme, jedan dan dođe mi na posao i u vezi tog nekog ugovora me nešto nije najbolje razumeo i krene on da se breca na mene ''nisi mi to tako rekla'' onako besno, ja u šoku, tu mi padne u očima i precrtam ga. Posle prepričavam drugaricama i one su u fazonu ''šta ti je, dobar je dečko, samo je malo reagovao'' druže ja dolazim iz disfunkcionalne porodice, neće više niko u životu da mi ima napade besa za gluposti i da me ne poštuje! Ako nešto ne razumeš pitaš! Još me kao muvaš, i brecaš se na mene, sve i da sam pogrešila tako se ne reaguje! Nastavio posle da piše i nije mu bilo jasno što sam promenila ploču. Pa razmisli. A drugaricama sam rekla da ja možda ne znam šta hoću, ali vrloooo dobro znam šta neću.
Onaj trenutak kad shvatiš koliko se tvoja mama svaki dan žrtvuje za tebe. Bez da ti je ikad išta rekla. HVALA MAMA.
Smatram da onaj ko ne živi luksuzno, nema prava da lajkuje luksuzne stvari iz ega. To je samo njihov sopstveni osjećaj - eh šta bi bilo kad bih imao milione. A on lik bez prebijene pare. Takođe, osobe koje nemaju Bugatija i vilu, nemaju pravo da lajkuju luksuzna auta i vile. Ili žena koja ne može sebi priuštiti baš striktno ROZE auto sa cirkonima, ne može da lajkuje roze auta sa cirkonima. Utripovano je. Kao fora gledaj šta ću da imam kad budem imala para a likuša nikad u životu nije imala preko 700€.
Moj muž je a seksualna osoba. Probala sam sve, od igrarija i igračaka, preko fantazija, pričala molila da idemo i kod lekara i na terapiju. Jednistavno ništa. On radi od kuće i koje ne izlazi, i opet sam ja ta koja obavlja sve kućne poslove, kuvanje, pranje, čišćenje. I onda uveče u krevet. Kao mama i sin! E pa pošto on ima dobru platu rešila sam da iskoristim to. Seks nalazim van kuće, i vešto ga krijem, a od muža dobijam letovanja, zimovanja, nakit, skupocene stvari.. i mogu vam reći uživam!
Osećam odbojnost prema svom detetu. Na porođaju su me oživljavali, a nikoga nije bilo briga kako sam ja. Niko iz moje porodice me nije pitao ni kako sam, svima je pažnja odmah bila na bebi. Ni sada posle 6 meseci nije bolja situacija, prestala sam da postojim za svakoga onog trenutka kad sam rodila dete. Umorna sam od svega i volela bih da sam umrla na porođaju, ili da samo nestanem. Svakako nikome ne bih nedostajala. Imam osećaj da počinjem da ludim od umora i nespavanja.
Svog bivšeg muža volim najviše na svetu. Razveli smo se pre 4 godine ali nikada nisam prestala da ga volim kao ni on mene. Patila sam sve vreme za njim. Sada smo ponovo zajdeno, imamo dvoje dece i ponovo smo srećna porodica, deca su presrećna. Znam da naše pomirenje svi osuđuju ali ne marim. Srećna sam jer se volimo i naša ljubav je jaka kao od prvog dana kada smo se upoznali.
Ja sam u braku već sedam godina i još tri zabavljanja pre toga, evo danas će i sedma godina kako mužu ne perem veš. Radim inače sve po kući nemam problema, radi i muž, ali veš sam prestala da mu perem kad smo se venčali i posle nekih par meseci me zove njegova mama da mi objasni jelte kako se njemu pere veš jer sam mu već dve stvari oprala na visokoj temperaturi pa se skupile, ali kao ok je niko se rođen nije naučio! Toliko sam bila besna! Naročito što je pre braka izgledao kao samostalan muškarac, a ne neko ko se žali mami! Kupila sam odvojene korpe i rekla svako ima svoju i od danas svako je odgovran za svoj veš, ako ti se ne sviđa izvolte kod mame! Nikad se nije požalio više niti sam ikad dobila savet od mame više ahhaa najsmešnije mi kad skuvam nešto i ne ispadne baš dobro on pojede sve i samo se zahvali na super ručku :Đ
Moji roditelji su kuću napravili 80ih. Sve malo po malo, kak se imalo, pa čak do sad i jednom renoviralo, ništa posebno, stolarija, kupatilo, namještaj, zidovi nisu na novo rađeni. Kuca je ok. Bratu su prošle godine poklonili plac i napravili kuću, znači kuća je top. Rečeno je kak su njemu napravili tu kuću, meni će pripasti ova porodična kuća, znači kad tek oba roditelja umru. Da bi moj brat rekao kak to nije fer prema njemu da ja sve dobijam🤣🤣🤣 pa ta kuća neće ličit ni na šta za 15-20 god max. Pitala sam ga hoće da se mijenjamo, ja tu novu, on nek čeka na ovu staru našu pa nek je renovira, kak je promjenio ploču odma. Dokle ljudska pohlepa seže ljudi moji. On u novoj kući, ja plaćam sebi kiriju godinama i nije fer prema njemu🙄 da napomenem da su kuće na istoj lokaciji ne vrijedi što se tiče lokacije ništa jače jedna od druge.