Tek sam položila vožnju i nisu mi jasni vozači koji trube kad mi se ugasio auto na semaforu. Znači imam P na kolima i kakav čovek moraš biti da mi sviraš, možeš samo još više da me uspaničiš. A najsmešniji su mi kad sviraju a voze automatik, druže sedi ti u stari auto mog dede pa da vidimo. Baš je teško prilagoditi se na lošiji auto nakon onog dobrog u auto školi, koji bukvalno samo što sam ne krene.
Danas sam šetala psa i u susret nam je dolazila žena s troje djece. Najstarija djevojčica me vrlo pristojno pitala može li pomaziti psa. Rekla sam da može i djeca su nam prišla, počeli su se igrati sa psom, ja sam se nasmiješila majci i sve je bilo OK. U jednom trenutku me najmlađe dijete pitalo što mi je to pokazujući na držač za vrećice za izmet (imam onaj plastični što se zakači na povodnik). Odgovorila sam, a majka se počela tako zlobno i podrugljivo smijati i komentirati kako ona nikada ne bi skupljala izmet sa psom i da su sve to budale. Samo sam pogledala u onu djevojčicu koja me pitala da pomazi psa, izgledala je kao da joj je jako neugodno. Nevjerojatno kako su neka dobra i kulturna djeca osuđena na sirovine od roditelja. A gospođi od sveg srca želim da uskoro nabasa na nekoga tko nije budala kao ja, pa da pošteno ugazi u mirisni paketić.
Ulazim u bus u poslepodnevnim satima (linija 8, Novi Sad) i regularno čekam da platim kartu. Dolazim na red, kažem dobar dan i dajem pare, a vozač odgovara: "Vi ste prvi koji mi je danas rekao dobar dan, prođite bez karte." Neverovatno mi je da takva jedna obična, svakodnevna rečenica može nekome ulepšati dan. Ljudi su navikli da kupuju karte kao od robota tako da i ne čudi da vozačima svako zrno pažnje znači.
Otkako sam nabavila vibrator mnogo lakše polažem ispite.
Boli me kada mi je ćerka koju sama odgajam od njene 6 godine rekla da tata ima skladniji život u ljubavi sa jednom ženom a ja sam neuspesna i u prevodu niko me neće. A istina je da sam odbijala prilike i nisam htela njoj da priredjujem situacije zajednice sa drugim. Pritom njen otac nju nikada nije uzeo na 2 dana i daje samo nužnu alimentaciju bez da joj ista kupi. Deca su nezahvalna. Idite dalje nakon razvoda i ne osvrćite se na babske priče i priče o sramoti, deca su nezahvalna.
Nedavno smo saznali da supruga ne može da ima djecu. Od tog trenutka mi se srušio cijeli svijet. Ne krivim suprugu, krivim život. Neću da usvajam dijete koje sigurno ne bih volio kao što bih volio svoje i to ne bi bilo fer prema tom djetetu. Ja sam zdrav i mogu da imam djecu. Supruga mi je rekla da razmislim i da neće imati ništa protiv ako se razvedeni. Ma koliko volio svoju suprugu zatražiti ću razvod.
Kad je moj dečko diplomirao građevinu njegovi su organizirali veeeliku feštu gdje bila masa ljudi. Kad se ustao da se zahvali svim gostima što su došli zahvalio se u isto vrijeme meni i roditeljima, nije mene ili njih stavio na drugo mjesto već je rekao "Ljudi od kojih sam poteko i osoba s kojom ću ostarit". MEĐUTIM. Spomenuo je nakom toga svoju prijateljicu od srednje i rekao da je puno toga njoj zahvalan. Iskreno, jako mi je smetalo što se druga djevojka osim mene sponenula jer ona je oduvijek faktor u njegovom životu. Čula sam priču da će ići u Kanadu s dečkom i molim Boga svaki dan samo da ide da više nisu blizu nikako. Očima je ne mogu! Uvijek ko peti točak..
Muškarci uglavnom ne ožene onu koju vole. Ja i on smo imali lepu vezu, išli svuda, voleli se i svi su nam predviđali brak i lepu budućnost. Ipak, iz njegove porodice dolazili su pritisci da on treba da ima dete već kao njegova braća i ortaci. Ubedili ga da ja prodavačica iz butika nisam njegov nivo, neozbiljna sam, nemam diplomu, siguran posao, bogatu porodicu... Brzo se spanđao sa nekom ,,njemu ravnom". Ne pravdam ga. I sada kada ima decu šalje poruke, zove, nalazi razlog da me vidi, ali džabe. Patim mnogo, šta mogu, ali ponos mi je ostao, od najveće njegove ljubavi neću postati jadna ljubavnica, a izdao me.
Upoznao sam predivnu curu i očaran sam njenom pozitivnom energijom i voljom za život. Posvojena je kod starijih udomitelja i stalno njima pomaže i uz to radi. Ima shiba inu psa i kolko je tek njemu je posvećena. Skromna, a imućna, jednostavna, a inteligentna. S njom nije spoj u restoranu ili kafiću. Jednostavno smo stalno u prirodi i tek sad vidim kolko je ovo opuštajuće. Odlučio sam je pozvati kod svojih jer sam ja kod njenih ručao već i to na njihovu inicijativu. Odgovor obitelji je bio eh ona je posvojena nikad ti ne znaš kakav gen nosi u sebi. E pa draga “obitelji” nizak udarac, ali kako je krenilo unuci će vam imat taj gen!!!
Čula sam od ljudi i dobre i loše strane teretane. Ovde su se pojavljivali užasni komentari od strane trenera, klijenata i najviše profesionalnih bodi-bildera. To me je jako uplašilo. Imam problem sa kilažom, majka sam 2 dece i nisam trenirala od svoje 14-te godine (u 30im sam sada). Iskreno, znam da sam se uprasila i ja lično ne volim to, lepše sam se osećala pre i hoću da vratim to. Zbog navedenih stvari na početku bila sam spremna da me ljudi kritikuju, podsmevaju tamo, komentarišu ili sam zamišljala razgovore između tih ljudi o mojoj lošoj formi i šta ću tamo kad izgledam ovako. ALI (najzad jedno diiivno ALI) atmosfera je bila sušta suprotnost: svi su vrlo prijatni, svako radi svoje vežbe, niko nije bio neprofesionalan i nekoliko puta su mi i žene i muškarci (očigledno utrenirani već) pomagali oko nameštanja sprava! Očekivala sam najgore, da ću plakati nakon teretane, al eto me 3 meseca i neću prestajati. Hvala svima na dobroti i pomoći! Voli vas jedna mama sa malo manje kila ♥️