Mislim da ću se rastati od žene jer mi je rodila jako ružnu bebu, dođe mi da samo pobegnem.
Izaslo mi na fejsu na danasnji dan pre 10 godina, ja prvi put na moru u Budvi sa drugaricama. Jedna od njih to podeli i taguje nas. A jedna zlobno napiše da pamti to letovanje po salami od koje je smrdeo apartman i paradajzu koje sam stalno jela, a ona jela po restoranima. Danas sam udata, živim u inostranstvu, imam decu, dobar posao. Nisam više ona siromašna devojčica koja je prvi put jedva skupila novac za more, ali stvarno zar je morala to javno da napiše da me kao ponizi pred svima. Da li je ljubomorna na moj sadašnji život ili je samo pokvarena ali da ti ništa lepo ne padne na pamet, ni druženje ni ništa pozitivnog da se setiš.
Bivši me je ubeđivao da 'nikada neću naći boljeg od njega' ako raskinemo. Hmm, evo sad sam u drugom braku tri godine, i evo već tri godine nisam jela parizer i viršle (sama raspolažem svojim novcem i niko mi ne gleda u frižider da li je hrana 'preskupa'), tri godine se niko nije drao na mene, tri godine nisam ostajala do kasno budna da bih spremala hranu za sutra ili radila kućne obaveze iako sam zaposlena, tri godine imam pravo na slobodno vreme, tri godine me ničija mama ne vređa i ne gleda u to da li sam pravilno ispeglala veš, tri godine me niko nije prisilio na odnos, tri godine za svaki rođendan dobijem ručno napravljenu tortu umesto sebi da je pravim, tri godine nemam strah od toga da kažem svoje mišljenje, tri godine sam srećna. Da, mislim da sam našla boljeg...
2015. godine sam raskinula sa dečkom jer sam znala da nisam za njegovu familiju. Ja potičem iz disfunkcionalne, siromašne porodice. Ne bih nikada mogla upoznati svoje roditelje sa njegovima od sramote. Ne bi nikada mogli da nam dođu u goste jer me sramota starog nameštaja i stana koji se raspada, u kome je sve nabacano tek tako. Nikada mu to nisam rekla, čak nisam ni upoznala njegove - samo sam raskinula nakon godinu dana prelepe veze. Danas smo oboje uspešni visokoobrazovani ljudi. Nedavno sam ga videla i kada je krenuo prema meni da me zagrli samo sam okrenula glavu i izgubila se u masi. Nisam ga vredna ni posle toliko godina. Pokušao je da ostvari kontakt preko FB ali sam ga odbila. Ja sam našla sebi ravnog, a za njega ne znam. Verujem da će biti sretniji sa nekom drugom.
Penzioneri su najveći problem Balkana. Gledam moju babu, žena svaki dan ide kod doktora sa 80 godina, uvek tera nekoga da je vozi pa neko mora da izostaje sa posla. Konstantno kuka kako je ona tako jako bolesna. Onda odemo kod tog doktora, urade se analize i rezultati naravno svaki put savršeni. Žena je takođe imala rak pre 10 godina i evo i dan danas tvrdi kako je ona onkološki bolesnik, na svakih par meseci ide na kontrole i zauzima termine stvarno bolesnim ljudima koji čekaju i plaćaju privatno. Ako se ikada zapitate zašto nema termina, da znate da su bar pola pacijenata primer moje babe kojima je dosadno pa se šetaju po lekarima.
Ostraću sama zauvek. Imam super primanja, izgledam dobro i osoba sam koja ne da na sebe. Pomirila sam se sa tim da sam “previše za podneti” za jednog muškarca. Ali mi je životna želja bila porodica. Previše sam iskrena tako da ne mogu da pristanem na veze iz interesa u bilo kom smislu. Tako da na žalost, mislim da mi je suđeno da ostanem sama i volim decu oko sebe i pomažem članovima porodice koliko treba i mislim da je to ustvari poenta mog života…
Jako sam se posvađala sa mužem i ne govorimo danima i što je najgore zbog nepostojeće situacije. Prošle godine u januaru, ja njegova verenica, nisam bila pozvana na prvi rođendan koji je njegov brat pravio svom sinu. Da ne dužim priču, možda je i nema, već me jednostavno ne vole i ne prijam im, a ni oni meni, dakle dever i jetrva me ni jednom nisu pomenuli, a pravilo se za 200 ljudi, sala, muzika, sve, moj sada muž bio domaćin. Nema veze idemo dalje. Ali sad ja razmišljam, mi smo se venčali ove godine, ako dobijemo dete u budućnosti, neka mu je brat milion puta ti ljudi kod mene i mog deteta neće biti pozvani, to znam sigurno. Mogu da dođu na kafu kod mog muža, ja neću biti tu, ali kakva god proslava da bude za prvi rođendan tvrdim i znam da po cenu bilo čega neće biti pozvani. Tvrdim životom. I sve sam tako rekla mužu i posvađasmo se, a ja niti trudna niti planiramo još koji mesec... Glupost, znam...
Na svekrvino pitanje zašto se ne razvedemo da njen sin može da nađe zdravu ženu koja će da mu rodi dete, moj muž je odgovorio da on želi dete sa mnom, jer želi mene, jer sam mu ja porodica i neko s kim će da ostari. A ako ne možemo da imamo decu njemu je to ok, sve dok je sa mnom. Prvi put sam plakala od sreće u tom trenutku, jer me neko toliko voli.
U toku predigre, koja je prethodila prvom odnosu s mužem nakon mog poroda kojeg sam imala carskim rezom, muž me pogledao i poljubio moj ožiljak od carskog reza. Iz nekog razloga sam osjećala stid i nelagodu zbog tog ožiljka, a on me tim postupkom oborio s nogu.♡
Imam 30 godina i pre nekog vremena sam želela otići na neko otvaranje Hari Poter dvorane, ali pošto nemam dece, a tamo su išli svi sa decom - beše mi glupo. Međutim, padne mi na pamet da odvedem drugaricinu decu. Ja došla kod nje da je pitam i kažem: "Slušaj, mogu li da odvedem Maju i Stefana u...", a ona me prekide u sred reči i viknu "MOŽE! Samo ih vrati sutra do podne." Ja kažem: "Ma dovešću ih večeras...", ali ona mi je već dovela decu i tutnula 50 evra u ruke, uz reči: "Hoću da budem sama sa mužem. Dovedi ih sutra." Sve u svemu, sjajno smo se proveli u dvorani, pre spavanja se družili i pravila sam im toplu čokoladu i sutradan kada sam ih vratila drugarici - i ona i muž imali osmeh od uva do uva. E vala neka su uživali i odmorili se. A deca su zlatna i uvek ću ih rado pričuvati i po par dana ako treba.