Imala sam i lepše i zgodnije ali sam odabrala njega, često me pitaju zašto. Zato što je muž i kada me pitaju šta volim kod njega, volim to što je muž. Čovek ne voli tračanje, ne voli drame, voli da radi i da donese u kuću. Krupan i snažan, ne voli da se meša oko kućanskih poslova jer i ne stiže od 8 do 8 vodi posao. Kad je prvi put video da ne postižem, rekao je kratko nisam te oženio da mi čistiš… Sledećeg dana je poslao ženu koja mi pomogne oko svega. Sa decom ume, strog je i izgradio im je autoritet, dok ih ja razmazim…
Radim u vrtiću, kako sam dijelila ručak slučajno me vrući ručak malo po ruci dohvatio, pita me jedna devojčica jesi li se opekla? Ja kažem jesam malo, a ona meni daj mi ruku da poljubim bože kolko ljubavi kod tih malih bića suze su mi na oči došle!🥰❤️❤️
Ostala sam trudna i rodila bebu da mami vratim želju za životom. Nakon smrti starijeg brata i ubrzo
nakon tate, nije pronalazila volju za životom, zapustila se, zdravlje joj je patilo... Nisam to mogla gledati, u tajnosti sam odradila medicinsku oplodnju, a njoj sam rekla da je slučajna trudnoća nakon poslovnog puta i da otac neće imati veze s djetetom. Nisam htjela da zna da je to samo za nju. Evo, 6 godina kasnije i preporodila se. Uživa kao baka, živi za nas dvoje i napokon opet i za sebe, jača nego ikada. Opet bi napravila isto da moram, nauštrb svih govorkanja, glasina i tračeva koji sam se naslušala u trudnoći. Sad imam svoju mamu i svoj cijeli svijet u 2 malena zelena oka. <3
Na prvom dejtu s jednim dečkom mi je pukao kaišić od sandale, žurila sam na bus i bukvalno nekako vukla nogu za sobom samo da dođem do stanice, on se cijelo vrijeme tako smijao da mi je baš bilo neprijatno. Kada sam upoznala sadašnjeg muža imala sam opet peh da padnem u njegovoj blizini, i dok sam se ja smijala zbog cijele situacije, on je pritrčao da me podigne, toliko se vidno uplašio da sam se povrijedila (iako nisam). Tu sam uvidjela razliku između dječaka i muškarca iako su isto godište. Sitnice određuju život, sve je bitno!
Shvatila sam zasto većina veza i brakova propadaju. Nije prevara najčešći razlog kao što svi misle. Glavni razlog zašto žene raskidaju je taj što postanu nesrećne, i dalje uglavnom vole tu osobu, ali su postale nesrećne jer ih njihov muškarac ne sluša, neće da reši probleme, neće da razgovara... Kaže im se šta vas povređuje, ali i dalje isto rade. To je tako dok ne puknete i ne raskinete, tada tek shvate šta su uradili i izgubili. Za sledeću devojku će biti dobri, ona će dobiti bez i da pita sve ono za šta ste vi molile danonoćno. Shvate onda da su zabrljali kaju se, ali je kasno. Vidim da je većina takvih slučajeva oko mene i to je tužno. Ljudi trgnite se pogledajte šta radite. Ne budite slabići.
Ko je smislio da se radi 8h dnevno? Što ne 6h, ko je još produktivan 8h dnevno.. mislim da bi 6h dnevno bilo taman, a da je ovo sada previše.
Ne idem po nekoliko mjeseci kod majke svoje supruge u posjetu. Pojavim se rijetko kad, uglavnom za praznike i budem poprilično hladan. Njoj je žao i pokušava da se to promijeni. Supruga zna zašto to radim, zato mi i ne govori ništa. Svi su zaboravili kako se ta žena prema nama ponašala kada smo se tek uzeli. Komandovanje, petljanje, vrijeđanje i omaložavanje..... Kada sam se naljutio zbog svega toga ona se ušutila i sada kao ništa nije bilo. Možda si ti zaboravila ženo, ali ja sigurno nisam.
Voljela bih da je moj momak posesivno ljubomoran. To je za mene princess treatment.
Moj muž i ja smo trinaest godina u braku, i još uvek kad me pogleda ja se zaljubim opet, i opet...
Razumem ja voliš dete, volim i ja svoju, al u usta da ga/je ljubiš to kad vidim muka mi bude.