Skoro se venčali u opštini, dva svedoka i posle večera naše porodice i svedoci (kum i kuma) i njihova pratnja jer nismo hteli stres i trošak organizovanja sopstvenog venčanja. Kad smo to saopštili ljudima neki su nam čestitali, a neki su se naljutili jer nismo njih pozvali, a najviše su to oni s kojima se čujemo par puta godišnje. Nisu mi jasni ti ljudi. Da smo radili venčanje i njih nismo pozvali pa nekako mogu da ih razumem, ali oni misle da smo mi trebali da radimo svadbu samo zbog njih, pa tko ste vi da odlučujete kako ću ja da organizujem sopstveno venčanje? Preko glave mi je takvih sebičnih ljudi.
Počela sam da se zabavljam sa dečkom na fakultetu, on je ostao u rodnom gradu, ja se preselila. Po završetku fakulteta, pitala sam ga da dođe da živi sa mnom, veći je grad može da nađe i lake posao. Pristao je, mislila sam da ću pući od sreće. Međutim dečko je toliko nesposoban i beskoristan. Ne znam i ne želi ništa da radi po kući, očekuje od mene da radim, zarađujem, i da se brinem o njemu. Ja sam želela partnera, a ne dete! Uostalom mogu da učinim kompromis, ali da ja prevaspitavam nekoga nema šanse. Mama se ionako žalila što ga razdvajam od nje, evo mamice vraćam ti sinčića, i nadam se da ćete živeti dugu zajedno i srećno!
Poznanica počela raditi u mesnoj industriji i odmah prešla na vegetarijansku ishranu. Drugarica koja radi kao sobarica na svako putovanje nosi svoju posteljinu i peškire. Brat, inženjer automatike, ne želi kameru ni solarni panel na kući niti išta što ima veze sa iot-em. Ja sam software inženjer i nikad ne plaćam ništa debitnom karticom preko interneta, a limit za kreditnu mi je minimalan. Mama je radila u pekari i kući je uvijek mijesila svoje tijesto. Danas me je drugarica liječnica uputila kod kolege u privatnu ordinaciju, kaže ne bi otišla tom specijalisti u državnoj bolnici ni po cijenu života. Malo li je...
Udata sam i imam dete sa čovekom koga volim. Jedan deo u duši čuvam za prvu ljubav koga nikada nisam zaboravila. Jednostavno smo bili mnogo mladi i nismo umeli da sačuvamo jedno drugog. Kako god, još uvek se pomolim za njega svaku noć i želim mu sreću jer bi to i mene učinilo srećnom. Svoju porodicu ne bih menjala ni za šta, ali eto, pred Bogom sam ja-ja, i to jedno malo mesto u duši je rezervisano. Ako čitaš i prepoznaš se, živeo ti meni i vazda zdrav bio! ❤️
Majka mog supruga je uredno pozvala mog supruga i našu decu na odmor u sred jula. Želi da obiđe sestru i brata u Hrvatskoj i da skokne do mora. Za mene nema mesta, deci je na kvarno obećala kule i gradove samo da ih obrlati da bi je sin odvezao i vozao gde pokaže prstom. Odćutala sam na prvu, a onda sam deci i suprugu rekla da ja u tom terminu idem u Tursku, all inclusive, hotel 5*, akva park.. Na sve gospođa kaže da hoće i ona sa nama. Uredno joj objasnim da ne želim da letujem sa njom jer ni ona mene nije pozvala u Hrvatsku već je jasno navela sa kim bi da ide, i da ako ona ide u Tursku ja idem na drugu stranu. I sad ja kriva 🤣
Meni kao muškarcu uopšte ne smeta kada žene doje bebu u javnosti. Ne uzbuđuje me, ne izaziva me, ne smatram to nenormalnim/neukusnim itd...niti znam nekog muškarca, iz mog okruženja, kome to smeta. U mojoj glavi je "žena hrani bebu" i to je to. Hranila na kašiku ili sa si*ama mene to ne tangira. Gledam samo u dubok dekolte neke cure bez bebe, i to mi bude privlačno. Iskreno, mislim da dojenje smeta samo drugim ženama i eventualno nekim paćenicima koji se ne liječe.
Imamo 40+ godina. Dobra drugarica se udaje. Pitala me da joj budem kuma i da joj napravim devojačko veče na nekom splavu, što će me od prilike koštati 500evra. Pristanem da budem kuma, naravno, a na ovo "devojačko" veče, krenem da se smejem i kažem joj da me ne za*ebava. Ona se naljutila i ne želi više da joj budem kuma. Meni je i dalje sve smešno.
Volim ga jer je moje sve, kada smo želeli decu, nismo ih mogli dobiti. Lečili smo se, tj ja… Padala ustajala ništa, imala x programa ishrane, x lekova, terapija, vantelesnih ništa. On je uvek bio opušten i samo je govorio ma dobićeš ti klince jer ti stoji da budeš ne majka nego keva ipo. Na kraju ništa nije urodilo plodom i rekli su da je šansa da ostanem trudna manja od 2%… Mislila sam tražiti razvod jer u biti bi njemu očinstvo fantastično stajalo. Umesto toga uzeo je nama putovanje, 20 dana na Maldivima i rekao idemo da pravimo decu. Za tih 20 dana preko 80 puta me je… Posle mesec dana meni kasni. Rekoh ušla u meno to je to, kad ono test pozitivan. Postaću mama ne jednog nego dva anhela. Hvala ti Marko na svemu!!!
Pre braka nismo pokretali temu budućih finansija, bila sam mlada i naivna, imam dobar posao, svoj auto, nasleđene njive od dede koje rentam, i mislila sam da ulazim u "zajednicu" zvanu brak. Kupili smo stan, na kredit na pola i već u prvoj godini braka to na pola pod uticajem njegove majke je eskaliralo. Gospođa se bojala da joj ne iskorišćavam sina. Iako mi je bilo teško da postanem "cicija" i striktno se držim tog pola pola da on ukapira da to nije normalno. Na drugoj godišnjici braka došao je do zaključka da ja obnavljam moju garderobu i obuću a njemu ne kupim ništa i da su mu sve čarape, gaće i majice iscepane i da nema ni lepih novih majica. Nije ukapirao šta je problem, NJEGOV novac je davao bratu i majci, nije imao čak ni crni fond, crkao mu je auto jer nije uradio servis....ispala je svađa i da sam ja ovakva, onakva, iz interesa i proračunata i razvodimo se. Bačene 2 godine, ali nemamo decu i čitav život je predamnom. Jesam naivna kad volim, ali budala nisam.
Moj stari je inače hladan čovjek kojeg se rijetko može vidjeti nasmijanog i veselog. U društvu nije takav, ali kod kuće je gotovo uvijek neraspoložen i nadrndan što je mene čitav život jako nerviralo. Kad smo preselili, odluče moji da uzmu psa koji je kao trebao biti u dvorištu, pa je prvu noć ipak kao štene proveo na balkonu uz dogovor da će čim bude malo veći biti preseljen napolje. Ljudi dragi, koliko je taj pas promjenio mog oca. Svako jutro prije i svako popodne poslije posla on s njim ide u šetnje od minimum pola sata. Igra se s njim po kući, spavaju popodne skupa. Čovjek procvjetao, a i svima nama u kući je pas postao centar svijeta. Drago mi je zbog starog što ga bar nešto uveseljava i da ga napokon vidim malo opuštenijeg.