Shvatila sam zasto većina veza i brakova propadaju. Nije prevara najčešći razlog kao što svi misle. Glavni razlog zašto žene raskidaju je taj što postanu nesrećne, i dalje uglavnom vole tu osobu, ali su postale nesrećne jer ih njihov muškarac ne sluša, neće da reši probleme, neće da razgovara... Kaže im se šta vas povređuje, ali i dalje isto rade. To je tako dok ne puknete i ne raskinete, tada tek shvate šta su uradili i izgubili. Za sledeću devojku će biti dobri, ona će dobiti bez i da pita sve ono za šta ste vi molile danonoćno. Shvate onda da su zabrljali kaju se, ali je kasno. Vidim da je većina takvih slučajeva oko mene i to je tužno. Ljudi trgnite se pogledajte šta radite. Ne budite slabići.
Ko je smislio da se radi 8h dnevno? Što ne 6h, ko je još produktivan 8h dnevno.. mislim da bi 6h dnevno bilo taman, a da je ovo sada previše.
Ne idem po nekoliko mjeseci kod majke svoje supruge u posjetu. Pojavim se rijetko kad, uglavnom za praznike i budem poprilično hladan. Njoj je žao i pokušava da se to promijeni. Supruga zna zašto to radim, zato mi i ne govori ništa. Svi su zaboravili kako se ta žena prema nama ponašala kada smo se tek uzeli. Komandovanje, petljanje, vrijeđanje i omaložavanje..... Kada sam se naljutio zbog svega toga ona se ušutila i sada kao ništa nije bilo. Možda si ti zaboravila ženo, ali ja sigurno nisam.
Voljela bih da je moj momak posesivno ljubomoran. To je za mene princess treatment.
Moj muž i ja smo trinaest godina u braku, i još uvek kad me pogleda ja se zaljubim opet, i opet...
Razumem ja voliš dete, volim i ja svoju, al u usta da ga/je ljubiš to kad vidim muka mi bude.
Posle 11 godina javio sam se devojci sa kojom sam tada imao avamturu. Ona se vratila u naš grad, udala, rodila dete, razišla od muža, nastavila dalje, prelepa je, uspešna, hrabra, samostalna. Ja sam oženjen, tužan, nesrećan, idem od jedne do druge a zaljubljen sam u nju. Rekao sam joj sve, i pomislio da oseća isto. Rekao sam joj da želim i dete sa njom i da da sam spreman na sve zbog nje. Duša mi se kida jer me je odbila i rečima lupila šamar realnosti. Trudite se, ne odustajete jer ipak nekad bude kasno.
Dugo sam čekao na jednu operaciju koja mi je bila neophodna da bih ostao živ. Konačno sam je dočekao - operisan sam pre par dana i PRESREĆAN sam! Zahvaljujući trojici vrhunskih hirurga koji su pritom i humani i divni ljudi, ja sam danas ovde gde jesam! Moj oporavak teče odlično, a ja se svakom novom danu radujem kao nikad do sada. Mogu slobodno reći da je 14.05.2024. moj drugi rođendan!
Najdraži mi je kad ga probudim zvonom na vratima. Otvori cijeli pogužvan i topao, na licu mu se razvuče osmijeh kad me vidi. Jedva čekam da počnemo živjeti zajedno pa da ga svako jutro mazim čim otvori oči.. ♡
Muž nema neku školu, ali je doktor svog posla i sve nam je omogućio, kupio je stan, oboje imamo dobra kola i lepo nam je. Malo mi smeta što nema veće ambicije jer sam ja magistar prava, a on je prodajni predstavnik i imam osećaj kao da je nivo ispod mene. Znam užasna sam...