Skoro sam se razišla od muža koji ima narcisoidni poremećaj ličnosti.. svoje dijete naziva 'kopile'. Učim ponovo živjeti i najjteže mi pada činjenica da je njegova ljubav prema meni bila čista laž i što će moje dijete živjeti bez oca...
Kod mojih u kući su svi hipohonderi. Jutros je majka proveravala sebi sećer u krvi posto se nije osećala dobro. Imala je oko 9. Ja sam hteo da proverim pošto nisam godinu dana preoveravao i imao sam preko 10. Otac koji je dijabetičar se odmah uključio u tu priču i njemu je bilo 12. I uz tu vest na našu kaže lele lele kolki mi šećer. Za mene koji imam skoro 30 god nisu odreagovali ništa. Ja koji se brinem za njih sam se zabrinuo opet za njih. Ali oni razmeniše lekove i nastaviše svojim putem.
Mislim da sam se zaljubio u udatu koleginicu. Sličnih smo godina, ja
35, ona 36 ali kao da ima 23, vedrog duha, nasmejana, predivna koža, pogled, osmeh.... Poludeću više. Moram da menjam posao!
Bila sam navučena na kapi za nos. Kad nekome to kažem ne shvata ozbiljno i smešno mu je, ali to je ozbiljan problem. Pre 3 godine sam se navukla i nije mogao da prođe dan da ja ne koristim kapi bar 3, 4 puta na dan i obavezno pred spavanje i ujutru. Mislila sam da ne mogu da dišem bez njih, imala sam osećaj da se gušim ako ih ne stavim. Možda nekome izgleda smešno, ali meni je trebalo 9 meseci da se skinem sa njih. Dan po dan i često sam mislila da ću umreti jer ne mogu da dišem, iako je to sve bilo u mojoj glavi, ali tako je. Hvala bogu to je iza mene, pazite se uvek.
Želim da zaboravim, da prebolim, da bude sve kao da se nikada nije desilo. Ali moje telo ga pamti, moje oči ga pamte i moja duša ga pamti. On je jedini pred kojim i pod kojim sam drhtala i to što se nismo čuli mesecima sada već, neće promeniti to što osećam. Ne volim ga, nisam imala ni priliku da ga upoznam dovoljno da bih ga zavolela, a ipak, nešto čudno nas veže.
Iz šale sam rekao dedi da se ženi, jer je prošlo već par godina od kako je baba umrla, a on me je sav ozbiljan upitao kako to da on nađe ženu, kad ja, mlad momak ne mogu da je nađem. Samo sam se nasmejao, ali sam se malo i uvredio.
Imam dečka koji konstantno želi mene da spusti i uvek od mene pravi ono što nisam, dok sebe uzdiže. Ja nikad njega ne spustam jer mi je to ružno a moram reći da sam jako poželjna kao devojka i to što ne želi da sam prizna sebi da je to tako me jako nervira! A sebe uvek hvali i govori kako bi sve s njim htele! Muka mi je od toga ne znam šta da radim više!
Nakon što sam se našminkala posle dužeg vremena, komšinica me nije prepoznala!!!
Vidio sam profesora kako se poljubio sa profesoricom. Misle sigurno da ih niko nije vidio, ali vidio sam ja.
Djevojka me iritira čim je vidim. Sve mi smeta od nje, a najviše to što je neperspektivna i što joj je karijera u rasulu, sama je izabrala prelošu struku. Ali šta ću, trpim je jer imam 26 godina i ko bi sad nalazio novu i upoznavao se s nekim od nule, prosto mi se ne isplati.