Koliko njih je samo bilo izje*ano dok su 'spavale kod drugarice'..
Radim u inostranstvu devojka mi je hrvatica, dalmatinka njeni roditelji ne znaju za našu vezu, kao ni moji roditelji.
Ja sam ona trudnica koja se tek porodila i koja je pisala ovde kako mi je pre bebe bilo lakše otići do prodavnice nego se osloniti na muža. Danas je otišao u nabavku i nije zvao uopšte, doneo je vlažne maramice za bebe od svakog brenda po 1, čokoladu za kuvanje od svakog brenda po 1, puding od vanile od 4 proizvođača, 6 različitih omekšivača u žutom pakovanju, 3 različita proizvođača jogurta…..
Ustanem sa željom da pobegnem odavde i da ostavim sve oko sebe, i onda kažem sebi izdrži, na kraju će ti se isplatiti.
Jutros računam da li mogu da platim doručak: 1,79 +0,48.
Imam dva velika kredit, čitavu kuću na leđima. Svako traži nešto, a ja ne mogu da pružim. Niko ne razumije riječ "nemam".
Kad vidim u retrovizoru da crni auto u punoj brzini gleda da me pretekne, svaki put se iscimam da nije presretač😬
Inostranstvo je za introvertne osobe, meni odgovara, niko me ništa ne pita, niko me ne dira nema ismejavanja.
Jedna baka dok smo ležale u bolnici mi je rekla jednu rečenicu o kojoj razmišljam danima.
,,Srce nema prozor hvala Bogu, pa da mogu ljudi da vide koga držimo u njemu, udaćeš se ti ćerko, ali drugog ćeš držati zatvorenog daleko u srcu”.