Sramota me da bilo kome priznam, pa ću olakšati dušu ovde.
Dok smo radili zajedno na jednom projektu za posao, počeo mi se sviđati jedan kolega.
Problem je što sam ja već dugo u vezi i ne znam kako se ovo desilo. Prija mi njegova energija, imamo apsolutno i previše toga zajedničkog, i jednostavno je u meni budio nešto lepo što već dugo nisam osetila.
Osećam se užasno jer nikako ne mogu da ga izbacim iz glave.
Danima plačem kad ostanem sama i smatram da je ovo veća prevara nego da sam fizički prevarila svog momka, ali ja trenutno protiv sebe i svojih osećaja ne mogu. Što se više borim, sve više mi fale razgovori s njim.
Najgore je što mislim da i on oseća nešto prema meni, ali se sada nakon završetka distancira jer zna da sam u vezi.
D, žao mi je što se ovo desilo i što nikad nećeš saznati za moja osećanja.
Skoro kada sam bio na selu kod mojih gde sam inače i odrastao osetim miris detinstva svaki put kada dođem. Osetim kada sam bio srećan, kao da je to neki parfem koji mi vrati sećanje. Sada kada te svi sretnu ulicom pitaju da li si sagradio kuću, kupio stan, kako je bilo u inostranstvu! Ali nas niko ne pita da li smo srećni? Sreo me je komšija Slava koji je sad mudri starac. I rekao mi sine ja skoro te nisam video, ali nisam skoro ni video tako nasmejanog čoveka. Rešio sam da se vratim na selo i budem srećan. Osećam tu pozitivnu vibraciju u srcu, mir i spokoj.
Sećam se kad sam prvi put video svoju bivšu. Došao sam do druga i ona je tu bila zajedno sa njim na praksi. Ne mogu da opišem kako me je očarala. Tek je postao aktuelan fb, pa sam je brzo našao i dodao. Poslao sam joj poruku tipa ,,ćao, kako si" na koju nije odgvorila. Na poslu su već svi znali da mi je platonska ljubav i stalno su me zadirkivali na tu temu. Pet narednih godina sam joj slao takve poruke (na 5-6 meseci) i onda nakon 5 godina mi je odgovorila. I krenuli smo dopisivanje, videli se i krenuli da se zabavljamo. Od trenutka kad sam je video znao
sam da želim da je oženim. Ta veza je bila nešto najlepše i najintenzivnije što sam doživeo. Raskinuli smo jer ona nije želela brak i decu. Godinama smo se vraćali jedno drugom i pre 3 godine najzad presekli. Oženio sam se, dobio dete, i uvek sam mislio da je to bila prava odluka za mene jer sam uvek znao da želim porodicu. Danas sam saznao da se udala i rodila dete. Osećam da mi je ona uvek bila suđena, i slomljen sam.
Imala sam i duže veze nakon njega, ali s njim je sve nekako ostalo nedovršeno, zbog glupih klinačkih razloga sam prekinula. Posle smo se više puta čuli, ali nekako uvek u krivom trenutku. Čak ne mogu da nazovem to ljubavlju, ali bila sam zaljubljena. I dan danas, posle svih tih dužih veza jedino me on ''boli" i jedino se za njega pitam da li je moglo drugačije. Iz ove perspektive, toliko sličnosti je među nama karakterno. I danas shvatam da je on fizički i psihički jedini neko ko mi se stvarno sviđa. Onako dublje.. Valjda kad si mlad, neke stvari prosto ne umeš bolje.
Ne znam da li sam slijep. Ali realno prosječan život djevojke koja “živi” od društvenih mreža jeste: teretana, šoping, sunčanje, putovanja i tu i tamo pametovanje na pojedine teme. A muškarac evo od ovoga ponuđenog to samo može biti teretana, i on je u većini slučajeva porodični čovjek, dok je žena kao stabilna, ne treba mi muškarac, nezavisna sam. Moš mislit. Zamisli da živiš u lažima od čega zarađuješ kruh.
Nalazim se u situaciji da sam u vezi koja puca. Idalje smo zajedno, ali ništa ne funkcioniše. Samo se patimo. Nisam znala da je ovo ovako teško. Jasno nam je da nećemo trajati i samo čekamo momenat raskida, ali niko nije dovoljmo jak da to uradi.
Imam 24 godine i kada se vratim u prošlost shvatim da su me najviše povrijedili ljudi koji su mi bliži članovi porodice...uvijek su sumnjali u mene, sabotirali, sputavali, uvijek je pogrešno ono što ja uradim, dok sam ja uvijek šutila iz poštovanja, a kidala se u sebi i sumnjala u svaki svoj korak... Mrzim staru sebe!
Kako da kažem dečku da mu smrdi iz usta, a da ga ne povredim?
Kada se loše i teško osećam psihički, i kada trening i priroda ne pomaže uđem na YT profil Faraya Faraji i slušam pesme. Najviše su mi prirasle rimske, i skoro svaku reć sam znao i to još iz latinskog iz srednje. Sons of Mars (Martis filii), SPQR i Legio XIV Gemina, prosto imaju neku veličanstvenu energiju. Mi muškarci nismo rođeni da sedimo 8h i programiramo za računarom ili učimo na faksu i onda idemo par puta nedeljno u teretanu da bismo ulovili neku devojku za vikend koja ce nas koristiti samo da sebi diže svoj slabašni ego (imao sam devojaka da me ne napadaju žene odmah, prosto pokušavam da dočaram besmisao modernog života). Slažem se da bez antibiotika bi nama teško bilo, ali zamislite kako je fascinantno bilo to vreme kada je republika prelazila u carstvo, od Libije do Hadrijanovog zida, ideš gde ide tvoja legija, naravno cilj ti je da preživiš i vratiš se kući porodici, ali čoveče šta su oni sve preživljavali, voleo bih na par dana makar da vidim to vreme.
Moja rođena sestra želi da postane pevačica, pokušavala je na raznim takmičenjima ali bez uspeha, prođe prvi krug i tu se završi. Ima 35 godina i nije se pomirila sa činjenicom da od toga nema ništa već i dalje živi u svetu mašte i trči da besplatno peva gde god može. Vi bi rekli njen život, njena stvar ali nema nikakav posao, ima dete sa oženjenim čovekom (koji ne plaća alimentaciju), koje odhranjujemo mi familija, tako što mu kupujemo školski pribor, jede posle škole kod nas i plaćamo užinu i dajemo garderobu naše dece. Ne znam kako da je trgnem da više nije klinka i da se uozbilji. Svaki pokušaj razgovora ona odreaguje da smo ljubomorni na nju.