Idem redovno da radim nokte i tamo sam upoznala jednu devojku koja isto dolazi na nokte, desilo se par puta da smo u istom ili sličnom terminu gde se sretnemo. Nju je radila jedna devojka, mene druga. Uvek bi se ispričale i baš smo nekako kliknule pa smo se dogovorile da odemo na kafu jedan dan. Tu smo pričale i tu smo se dotakle teme momaka, rekla je kako je 3 godine u vezi sa momkom i pokazala je njegovu sliku, mene samo što šlog nije strefio. To je dečko sa kojim sam pre nekih mesec dana spavala par puta, upoznali smo se na badoo, slali jedno drugom gole slike, videli se imali sex par puta. Nisam više u kontaktu sa njim od kad smo se zadnji put videli, nismo se čuli. Ne znam šta sad da radim, da li da joj kažem, a znam da će me onda zamrzeti, a baš mi je lepo da se družim sa njom. Stvarno nisam znala da on ima devojku. Baš se osećam sad nekako odvratno.
Sjećam se kada sam imao 15 godina i otišao sam kod svog dede na selo, ležao je tako u krevetu i pitao me, sine možeš li nabrojati bar 5 iskrenih prijatelja u svojoj šaci, ja iz topa čuj 5 pa dedo, imam ih više. Kaže deduka tad, sine ako u budućnosti uspjedneš nabrojati bar 2 prijatelja iskrena u jednoj šaci bićeš najbogatiji čovjek. Evo sad imam 29 godina i tako shvatam poentu priče. Završio sam fakultet, zaposlen, hvala bogu ima se para i najbitnije zdrav sam. Ali nemam mogućnost nabrojati ni jednog pravog prijatelja, a kamoli 5. Deduka sve si bio upravu, i sad u potpunosti te razumijem.
Ne želi više da razgovara sa mnom jer kako kaže, previše spominjem bivšu. Spomenem je često ali samo jer sam sa svima njima ostao u dobrim odnosima i ne znam kako da je ubedim da mi je stalo samo do nje.
Iskreno imam problem ali ne znam kako bih i sa kim popričala o ovome...
momak ima mali, nekad mi bude fino ali u zadnje vreme ja njega vidim i smešno mi je.. na početku me je pogađalo u zadnje vreme kao da imam neke averzije prema njemu postaje mi jako ružan iako ni objektivno nije nešto lep međutim sve ostalo u vezi je baš za poželeti i to je ono što me ubija zbog čega i ne mogu da raskinem ali imam utisak kao da ga moje telo počinje odbacivati.
Šefica mi namešta greške na poslu. Do sad sam svaku provalila na vreme. Ne znam šta hoće. Ako želi otkaz da mi da, onda ne mora da traži razloge, jbg firma je njena. Ali ne znam o čemu se radi i zašto to radi. Bojim se otkaza.
Iz CG sam, a živim u Njemačkoj. Pratim par stranica za prodavanja i izdavanje stanova u CG. Ljudi… ja kad vidim cijene stanova u Pg zapitam se da li su ti ljudi normalni… to su normalne cijene po 700-800e za nas u Njemačkoj u nekom manjem mjestu (npr ne većim gradovima kao Minhen, Studgart itd.). Al čim izađeš par km iz centra (što je ovdje sasvim normalno jer svakako skoro svugdje autom ideš) to su te cijene. Ali ajde vi meni recite od čega treba da živi prosječna porodica u CG ako plaća stan 800e? I ajde da računamo da i muž i žena imaju po 800e i imaju npr dvoje djece..50e ode na račune i npr 50 na telefone i net… oćete da mi kažete da prosječna porodica treba da živi cijeli mjesec sa 700e? Na te cijene tamo? Bogu hvala podižu ljudima plate al opet…
Drug kog sam mnogo povredila u mladosti mi je oprostio, ali nije zaboravio. Kada mu pošaljem poruku, lepo i kulturno odgovori, lepo se javi kad me sretne, nikada ne šalje prvu poruke, lajkuje neke moje slike i objave, čestita rođendan, ali ne želi da se družimo. To me više boli, nego da me je sada vređao, ili da je odbio da se pomirimo. Da mogu da vratim vreme, nikada ga ne bih povredila, ali je prekasno. Tako bih volela da mu kažem, volim te.
Tako osećam neku bol u duši, da mi dođe da budem u teretani 24/7 jer tad ne osećam ništa..
Koja je fora sa muškom opsesijom sa ženskim noktima? Ne znam da li netko ima slično iskustvo, ali skoro svaki dečko sa kojim sam izašla obraćao pažnju na nokte. Jedan me pitao da li radim nokte i ja sam rekla da ne, a on na to kako to da sve cure rade nokte. Kad smo biti sami, uhvatio me za ruku i onako gledao u njih. Imam prirodne do jagodica nenalakirane i uredni su, ali mi to nije jasno. Mislim da oni potajno vole duge nokte iako često govore da im se to gadi.
Kad kažeš da imaš alopeciju - bolest ispadanja kose, svi ti se sažale i postanu nježniji prema tebi, imaju više razumijevanja itd..eee a kad kažeš da imaš trihotilomaniju ili skraćeno trich - poremećaj čupanja kose i okp, automatski te svi počnu gledati kao nekog teroristu i umobolnika jer kad im pokušavaš objasniti da je to poremećaj i opetovano čupanje kose i ne možeš se zaustaviti jer ti dolaze misli da to radiš stalno, ljudi uopće ne percipiraju da zapravo tebi treba pomoć nego te gledaju u stilu: aha ti imaš svoju kosu? Da, koju onda čupaš? Da, ali nismo toga svijesni dok kosa ne bude na podu, ali tebi kosa ponovno naraste I TI JU OPET IŠČUPAŠ!?!?! Daaa i gledaju te kao luđaka, za neku umobolnicu, opasnost po društvo. Ne sažaljevaju ti se, ne pokušaju ti ni pomoći kako da prestaneš s tim, nego te svi odmah odbace i ne žele se baviti s tobom.