Oženio se moj drug sa faksa kojem sam se zasigurno sviđala, ali ja sam bila u vezi, što je on znao, pa nisam reagirala. Iako sam sad u braku, nije mi bilo lako vidjeti slike sa vjenčanja. Doduše kad me sretne reagira na mene, a bome i ja na njega, tako da sam svakako ostavila svoj pečat na njemu.
Čim ja kod novog frizera moram prethodno da slikam svoju kosu i njemu slati slike od tog nema ništa.
Imam 37 godina i dalje nisam odustala od prave ljubavi i od karijere iz snova!
Kad imaš brata svi njegovi prijatelji su ti kao braća, paze na tebe kao na svoje.
Ljudi koji organizuju meetinge u 9 ujutro idu direktno u pakao.
Ne znam zašto sam mislila da je srećan brak moguć za mene. Prvi muž narcisoidan, jedva se izvukla, drugi, divan, sve do momenta kada je dete napunilo par meseci. Tada počinje da konzumira opijate. Nakon toga, stavlja blokatore, obećava da će biti sve ok.... 5 meseci kasnije, otkrivam da koristi kokain. Opet obećanja da bih 2 meseca kasnije saznala da nije ni prestao da koristi kokain, samo ga nisam uhvatila u tome do tada. Od tog momenta ponovo razna obećanja, ali ovaj put postaje jako bezobrazan, ponaša se kao da sam ja ta koja je "zgrešila'' a ne on. Promenio se skroz. Izbegava obaveze oko deteta, postao je potpuno beskoristan i umesto da jedva čekam njegov slobodan dan,kada možemo da provodimo vreme zajedno, ja se tog dana užasavam jer znam da će da hrče ceo dan i da me vređa kada pokušavam da ga probudim. Taj dan mi prolazi u velikom stresu. Mislim da je razvod jedina opcija...ponovo. Ne znam šta mi nije bilo jasno prvi put. Zaista. Najlepše mi je bilo dok sam bila sama.
Moji roditelji su me odbacili, kao i još nekoliko braće i sestara. Srećom, udala sam se za dobrog čoveka, u dobru kuću, iako sam se nekoliko godina pre udaje mučila puno, i bila sam više gladna nego sita. Muževa porodica me je prihvatila, i sada konačno imam svoju porodicu kakvu sam želela. Svekar je pre nekoliko meseci otišao kod mojih roditelja, rekao im da su nikakvi ljudi, da su rođenu decu odbacili, da sam ja predivno i dobro dete (iako imam trideset godina, on kaze dete, jer bi mi pi godinama mogao biti otac), da ja sada imam svoju porodicu, i da ako me budu povredili, da će sa njim imati posla, a svekar i njegovi sinovi sinovi su mnogo preke naravi, ali su mnogo dobri ljudi, i prema porodici su predivni, a i nikog prvi ne diraju. Muž je takođe predivan prema meni, i konačno sam srećna.
Sa dečkom sam 2 godine, živimo zajedno. Imamo sex 1-2 puta sedmično. Ima 34 godine, ja 26. Dosta se trudi i želi da mi udovolji, kao i ja, ali jednostavno nemam neki užitak, čak se nekada i isfoliram da se ne bi osećao loše. Sa bivšim nije bilo tako, nekako je bilo spontanije, moglo je da se desi kad god u toku dana i nije se toliko ni trudio jednostavno smo uživali. A sadašnji dečko me zagrli i bukvlano pita ‘hoćemo’, a ne shvata da to ne ide baš tako, da to treba da bude spontanije, nekad i nisam za to, ali kad bismo se malo više grlili itd verovatno bih imala želju i ja. Pokušala sam da pričam o tome, kaže da smatra da o tim stvarima ne treba da se priča već ćemo to da radimo kad nam se oboma radi.. Ali kada dođe do toga stvarno bude ok, ali možda iz preterane želje da ‘bude dobro’ meni stvori neku odbojnost.
Imam rođenu sestru koja me stalno vređa na račun fizičkog izgleda, i to ne samo nasamo već i pred porodicom i prijateljima. Muško sam...