Bivši dečko je prepoznao moj talent, pomogao mi da pokrenem svoj posao i bio podrška dok su svi ostali imali zajedljive komentare. Nikada centa nije uzeo od mog biznisa a uvijek je bio tu kada je nešto trebalo. Razišli smo se jer smo se ohladili, nije bilo svađe, ljubomore, varanja, osveta i sl. Danas, 5 godina od prekida (3 bez kontakta) iza mene je najbolja poslovna godina do sad i htjela bi mu nekako zahvaliti jer da nije bilo njega i dalje bi crnčila za druge, a opet strah me da ne ispadne krivo.
Da li vredi ići u drugu zemlju radi ljubavi iako mi je cilj ostati ovde, ali njene ambicije su drugačije od mojih, nema nikakve šanse da ona ostane ovde...
Doživim ključanje iznutra kada me druge žene oslove sa: dušo, srce, slatka, maco i sl. Ima nešto jako licemerno u tome.
Blokirala sam ga gde god sam mogla, ali ipak bar ovde da mu ostavim poruku.. Nemanja, od srca ti želim sve najgore.. Za svaku moju prolivenu suzu ti bar duplo da ih proliješ, za to što si me lagao i pravio me budalom da goriš u paklu.. Znam da sam i ja delimično kriva što sam sve ovo dozvoljavala, ali moja luda glava pala je za mrvicu pažnje.. Proklet bio dan kad sam te upoznala..
Viđali smo se oko 2 meseca, uvek vikendom. Ja imam dete i u procesu sam razvoda (živim godinu dana odvojeno od bivšeg). Na početku nisam bila sigurna šta želim, ali sam ubrzo shvatila da mi se jako sviđa i dala mu do znanja da želim vezu. Kad se vidimo sve je super, on je osećajan, pokušava da mi ugodi, izlazimo zajedno, kuva za mene, trudi se u krevetu, išli smo na kurs plesa zajedno, vodili duboke razgovore po 5-6 sati. Između toga tipični znaci manjka zaineterovanosti: pišemo svakodnevno, ali često mu dugo treba da odgovori, retko me zove uvek neki izgovori. Znam, verovatno ima drugu i raskinula sam. Ali može neko da mi objasni što me onda juri i sada i ne ostavlja na miru ako mu to nije ništa značilo? Da li je stvarno moguće da je SAMO ZBOG SEGSA? Pa valjda ga ima sa njom, ne razumem. Jel može neko da mi reši, da mogu da nastavim dalje? Hvala!
S dečkom sam sad već 8. godinu. Apsolutno sve štima, živimo zajedno, radimo oboje, napredujemo na poslu, sjeti se i godišnjice, i rođendana, valentinova itd. Uvijek nešto pripremi. On isto kuha i sprema, ja ne čekam na njega ako se nešto pokvari. Putujemo često. Sve je na papiru ok, ali on nikad sam ne spomene neki sljedeći korak. Pričali smo o tome samo kad sam ja pokrenula temu i tad kaže da želi to sve. Veći prioritet nam je kupovina kuće, ali ne mislim da na zaruke mogu toliko čekati. Iako nisam mislila da će mi se to ikad dogoditi, komentare ljudi iz naše okoline sve više uzimam srcu i konstantno analiziram što to nije ok sa mnom.
Ne razumem muškarce, žele da budu dominantni i kad treba da naprave prvi korak ka boljem upoznavanju to ne urade. Onda ja prva pitam i kao da se uplaše i pobegnu. Prvo sam mislila da sam ja nešto pogrešno uradila, ali kako sve više pričam sa ženskim osobama shvatam da se to i njima dešava.
Muž mi je prokockao sve što smo imali. Njegova majka i on su me naterali da napustim posao. Naravno majka ga je podržavala u svemu jer se i sama kocka. Imamo dete koje ne želi da vidi jer mu majka ne dozvoljava, jer je devojčica. Nas dve smo se vratile kod mojih roditelja koji mi pomažu oko čuvanja nje. Krijući od muža i svekrve sam našla posao. Muž ne daje ni dinara za dete, a ona mnogo pati za njim. Ja se raspadam, trudim se da joj budem i otac i majka, ali njena patnja se baš vidi. Ona me stalno pita zašto je tata ne voli. I plaši se da ću je ja ostaviti.Ja ne idem nigde sem na posao. Nemam društveni život, nju volim najviše na svetu i ne znam kako da joj objasnim da će njena mama biti uz nju uvek i da samo zbog nje postojim. Samo što želim od života je zdravlje, da stvorim kutak za nas dve i da je izvedem na pravi životni put.
Radim već skoro pola godine u jednoj inostranoj bolnici. Trudim se da se uklopim i čini mi se da sam se zasad dobro uklopila. Međutim, do mene dolaze priče a i vidim da se jednom kolegi dopadam. On mene ne zanima, zaista, nisam u vezi ali nikada ne bih imala ništa sa nekim sa kim radim. Ali, jedna koleginica sa kojom sam u super odnosima je zaljubljena u njega i sad se distancirala kao da sam ja kriva za njegova osećanja. Povoda mu nikad nisam dala. Ja na poslu radim, ne zavodim nikoga. Krivo mi je zbog nje, nzm kako da popravim odnose. Mlađa je od mene, lepa je, zanimljiva je i stvarno bih volela da pogleda nju a ne mene.
Moj dečko ima najbolju drugaricu. U početku je bila fina prema meni, zbog čega nisam imala ništa protiv da se moj dečko druži sa njom. Onda je počela da pokazuje nepoštovanje prema meni i da otvoreno pokazuje da me ne voli. Skoro se desilo da ga je pozvala da dođe kod njega kući i kad je on rekao da sam ja tu ona je razočarano rekla: ,,A ona je tu, ništa onda, neću da dođem." Pošto je on insistirao ona je ipak došla i ponašala se prema meni kao da se ništa nije desilo. Iskreno, mislim da bi moj dečko trebao da postavi neke granice, jer da je moj najbolji drug to uradio njemu više nikad ga u kuću ne bih primila, iako se družimo od kad znamo za sebe.