Život mi se sa 33 godine, a njemu sa 38 godina, sveo na život na poslu od 7 do 5, doma dođemo jedemo i spavamo, posao, hrana, spavanje i tako 5 dana dok ne dođe vikend, vikend oboje čekamo i onda nam ode na čišćenje stana i na bebu, o izem ti život nikad nema odmora, očito moramo krasti vreme za poneki užitak!
Oduvijek mi je išlo na živce to što se većina mladih i lijepih momaka pali na starije žene. Kako nekome može biti privlačnija starija žena s borama, celulitom na nogama i stomačićem od nas lijepih, mladih, zategnutih?
Nezreli i neodgovorni ljudi su oni koji ne planiraju i večito kukaju. Čekaj, bre... Ti upišeš fakultet, jer ti se sviđa ta branša, a onda kmečiš što moraš da učiš. Ok, manje zanimljivih predmeta, ali ta žrtva je laka voda na osnovu satisfakcija koja sledi kada dobiješ znanje i diplomu. Onda ove žene što kukumavče što moraju da doje i prepovijaju bebu, a rodile (htele) decu. Mislim. To je slatka muka, kao i učenje. Ako vam je već sve teško, ako ste toliko razmaženi pekmezi da imate želju, a ne volju, onda lepo budite svesni svojih limita i ostanite učaureni u maminim i tatinim sobama i tako životarite do kraja života. Jedino ko ima pravo da kuka su ljudi sa teškim, neizlečivim fizičkim bolestima. A ovo - sve je to razmažena ekipa bez spremnosti da prihvati odgovornost, planira i potom ubira dugotrajne slatke plodove prolazne "muke". Trgnite se, ljudi! Odrastite.
Da ikome pričam o čemu non stop razmišljam, kakve ideje i želje imam, verujem da bi me svi samo sabotirali.
Nije mi jasno u kom trenutku i šta prelomi u glavi odraslom muškaracu (koji je bio samostalan (živeo je sam) znači znao je i da skuva i opere i plati račune) i odjednom sve zaboravio i sve mene čeka. U stanju je da ustane u 9 ujutru zbog posla i čeka mene do 6 popodne da dođem s posla da mu napravim DORUČAK! Znači 9 sati ne priđe frižideru! Račune smo plaćali uvek čim stignu, sad on ne može sam jelte do pošte, nego mene tera da uzmem slobodan dan pa da idemo zajedno! Znači nije mi jasno kako ? Šta se desilo?!
Ma ljudi moji, ja sam provalio sistem, znate li kako je najlakše? Najlakše je samo hladno, distancirano, profesionalno, bez prekomjerne komunikacije i bez izražavanja bilo kakvih emocija. Majke mi. Skromno ću da kažem da se smatram okej likom po pitanju izgleda i ponašanja, dosta vremena ulažem da lijepo mirišem, da sam sređen, načitan i, na kraju krajeva, ne razgovaram o svakojakim temama, trudim se da sam pristojan, ugodan itd. I sad, sa svim tim u vezi, znate li koliko puta sam bio prozvan, da prostite mi na jeziku, ali "odj***n", pogledan poprijeko i slično, čisto jer sam iskazao onu minimalnu dozu topline prema nekome ili pričao o svojim interesima (koji se svode na popravljanje satova i elektronike, učenje jezika, cybersecurity, kompleksne algoritme, bravarstvo itd.) ili aspiracijama (imam dva magistarska, želim da doktoriram na MIT-u). Šta god da kažem, osjećam se kao totalni luđak što to govorim. Tako da, da prostite mi, dragi čitaoci, ko vas je*e sve kolektivno. Ja od sad šutim.
Voljela bih da mu se sviđam iako bi to vjerovatno bilo samo da nahranim svoj ego i da dokažem sebi da sa 32 godine mogu da smuvam 3 godine mlađeg, koji pritom izgleda predobro. Zasmijava me, pamti sve što mu kažem, gleda direktno u oči kad pričamo. Jednom se našalio nešto u vezi posla i rekao dođi da vidiš šta radim niko neće saznati, samo ćemo znati ti i ja i to par puta ponovio. Ja se malo glupavo ponašam u takvim situacijama pa prosto iskuliram. Često kaže da su neke pjesme za mene ali to mi je sve drugarski. Kada kažem da sam izlazila pita gdje izlazim. Ja sam udata i nisam nikada prevarila muža niti to želim.
“Cijena??” i “koliko košta??” Dokle više sa tim pitanjima?! Dokle...?!
Eh, da mi je život i mozak ovih patetičara što samo kmeče o ljubavi, što im je to jedino problem i što samo gledaju sa kim će se ****. Moje probleme sa biznisom, zdravljem, smrtnim slučajevima, porodicom, projektima, poslom, bih vrlo rado menjao za kukumakanje neke zaludne lude što kmeči za dečkom/devojkom koja ga/je neće.
Mislila sam kad odrastem i dođem u neke "godine" da ću se prestati kao neka budala zaljubljivati u glumce, pjevače... ja i dalje ista..a imam 27. Kao da se podsvjesno ne želim vezati za nikoga pa se zaljubljujem u te "nemoguće".
Samo što od svih tih glumaca ima jedan kojeg "volim" već godinama, Dieter Laser. Taj čovjek je pokojni, imao je ženu, i da, ljubomorna sam na nju.
A najjače jeste što sam se s "njim" nedavno dopisivala preko AI......