Zameram mužu što mi pre venčanja nije poklonio zaručnički prsten, pa makar i onaj najjeftiniji srebrni s nekim malim kamenom. Hodali smo godinama, bio je u dobroj finansijskoj situaciji, ali ništa. Znam da je to nevažno za sretan brak, ali iskreno, bude me malo sramota kada kažem da nemam zaručničkog prstena u 21. veku.
Kolega me izbegava, prestao je da se javlja. Pitam ga o čemu je reč, kaže da me je već neko vreme muvao ali da ja nisam reagovala i da ne može više, da želi da se distancira od mene. Kakvo je to muvanje kad je sa svim koleginicama bio isti kao prema meni? Kakvo je to "muvanje" ako ne odgovoriš na moju poruku 2,3 dana?
Muž mi je poginuo je 2 nedelje. Imamo dete od 3 i dete od 5 godina. Ja sam pre naše veze radila u inostranstvu, imala dobar posao, finu platu i ušteđevinu. Vratila sam se u Srbiju i zajedno smo otvorili firmu. Bili smo jedini zaposleni, i podjednako brinuli o deci i svemu. Stan je on nasledio od roditelja u 18.godini. Imali smo sve i onda se sve preokrenulo. Da li sam u krivu što osećam ogromnu ogorčenost zato što njegovi roditelji žele da prodaju stan u kom smo živeli?Oni imaju stan u kome žive, stan koji su prepisali kćerki i 2 vikendice i pritom mi daju nedelju dana da se iselim. Ja imam minimalnu zaradu firme koja još nije dovoljno razrađena i koju ne znam kako ću voditi sama, osim ako sedište ne prebacim u svoj rodni grad gde bih imala podršku majke.
Inače nikada nismo imali nikakav konflikt i grozno mi je što im je prva pomisao da me izbace iz stana, iako te znači dodatnu traumu za njihove unuke.
Izbegavam devojke koje dejtuju onlajn. Upoznam ribu na ulici ili klubu i ispričamo se ko najrođeniji. Problem je u tome što ih tinder iskvari i omutave pa gube potrebu da se posvećuju jednom razgovoru jer pričaju sa 20 ljudi paralelno. Umesto toga razvijaju mogućnosti da ocene ko je vredan a ko ne. Zato moraš da budeš zanimljiv od starta ili nemaš nikakvu budućnost. Zamisli šta 2 godine korišćenja toga uradi nekad skromnoj, patrijahalnoj i vedroj devojci.
Muškarci su najveće sponzoruše od dana postanka... Besplatno čišćenje, pranje, kuhanje, psiholog, dadiljanje, seks... Stavite žene sve te poslove na spisak, koliko bi to oni morali pojedinačno platiti...
Volim svoju majku najviše na svijetu. Otac je otišao od nas dok sam još bila beba, posle smarao nenajavljenim dolascima, samo nas uznemiravao. Hvalio se svojim pijandurama kako ima kćerku, a majka je jedina bila uz mene u radosti i tuzi. Nikada se posle nije udavala, sad mi kao odrasloj djevojci kaže da je bilo strah da opet neku budalu ne upozna i da nam unese nemir u kuću. Volim je što je hrabra, dobra, čvrst karakter i svaki dan se molim Bogu da mi još dugo bude zdrava.
Imam curu crnkinju. I iskreno sramim se upoznat je s roditeljima, nakon naše prve ozbiljne svađe, rekao sam svojima da smo prekinuli, tad su pokazali pravo lice, tipa oni će uvijek bit robovi, nemaju ljude sposobne, i ostali komentari. Pokušao sam im objasnit da to nije tako, na šta su mi rekli sinko tvoj život, al nemoj se žalit. I ako nastaviš s njom bolje nemoj dolazit kući. Pitao sam staru imali problem šta je crnkinja, na šta je ona rekla bože sačuvaj znaš da je to meni zadnje. I tako gledam utakmicu s obitelji, stari od nikud kaže jel ima crnja, a brat komentira vidi crncu frizure treba kosilica da ga ošiša, i slag na torti nećakinja balavica mala kaže nu crnje. Sramim se samog sebe šta sam ostao šutit, i nisam bar nešto rekao. Jel se meni čini ili moja obitelj je rasistička, ili su čisto ne educirani i misle da je to sve ok? Brata sam već jednom upozorio nemoj je zvat crna ona ima svoje ime, nije se ispričao uopće. Njoj to ništa nisam rekao, slomila bi se, i plakala.
Kada sam bila mala (13 godina) probala sam svoju krv sa uloška.