Da li bi neko htio mog muža? Doktor, na specijalizaciji. Visok, osrednje zgodan, osrednje pametan. Tvrdoglav ko mazga. Familija sa sela, maniri u skladu sa tim. U kući misli da je gost, odnos sa djecom kao da su komšijina. Jedina razlika što ih po nekad opsuje, tako se sa komšijinom ne bi ponašao. Škrt kao tvrdica iz istoimenog romana, a najsretniji kad žena sve izdržava. Od poroka duhan i trava.
Moj otac je završio osnovnu školu, ali je inače jako inteligentan čovek koji je razvio biznis do te mere da smo milioneri. Jednom prilikom su me saradnici pitali da li sam završila fakultet, na šta sam odgovorila potvrdno, i pitali su me koji fakultet, objasnila sam da je u pitanju ekonomija i oni su mi rekli svaka čast. Kada su otišli našalila sam se sa tatom i rekla vidiš tata ipak je važno da imaš fakultet..odgovorio mi je vidiš ćerko, dozvolila si im da se preispituju o tvojim uspesima i sposobnostima, a mene ne smeju takve stavri da pitaju, kada naučiš da te poštuju i da imaju granice šta smeju da te pitaju o tvom privatnom životu imaćeš diplomu i od mene.
Volim svoju kćer više nego išta na svijetu ali totalno sam razočarana u nju i svoj (ne)odgoj ..
ima 13g i jedina obaveza joj je bila škola, i sitni kućanski poslovi.. školu je skroz zabrljala, lagala bez potrebe, i uspješno izbjegavala sve moje savjete i molbe za popravak.. nijedna kazna ni obećanje nije pomoglo.. strah me za njenu budućnost..
Nisu mi zanimljive one fore 'šta bih ti sve radila/o' ali postoji jedna osoba koja me navodi da to kažem...
Jednom sam čula da je prava ljubav, onda kada onog koga voliš, pustiš. Kad shvatiš da njegovo/njeno mesto nije kraj tebe. Iako tu osobu, u tom trenutku, ludo voliš, a i ona tebe. Prosto vi niste jedno za drugo. I samo želiš da bude srećan/na. A ti se u sebi raspadaš. Ja sam to jednom učinila. On je iz bogate porodice, moji su socijalni slučajevi. Imao je sukob sa porodicom, znam da bi mi život bio težak. Bukvalno, sam otišla. Bila sam trudna, nisam mu rekla. Rodila sam blizance- sina i kćerku i sama ih odgajam. Borim se u životu. On se par godina kasnije, oženio sa devojkom iz bogate porodice. Njegovi zadovoljni. Dobili su dva sina. Uspešni su, vole se. Zajedničkom drugu je rekao da je ona ljubav njegovog života, a za mene da sam bila samo avantura. Da je malo falilo da izgubi sve. Još se smejao što sam samohrana majka i da sam ga verovatno varala. Njegova majka je rekla da je zahvalna Bogu što se spasao od mene. Porodici sam rekla, a i deci ću, da je to bila veza za jednu noć. Njemu NIKADA. Ne zanima me njegova imovina.
Neverovatno mi je kako ljudi na društvenim mrežama postavljaju slike gde ne lice na sebe. Ide se čak do toga da sebi smanjuju nos, povećavaju usne, smanjuju struk. Kao da šminka i poziranje nisu već dovoljno izmenili izgled. I kako se druge osobe zaljubljuju u te lažne slike? Ne znam ljudi kuda vodi ovo, ali meni se ovo ni malo ne dopada. Sve više ličimo na teletabise.
Dugo sam singl i to me mnogo smara. Blam me da aktiviram muvanje na Facebook-u jer su tamo sva rodbina i komšiluk. Manji blam bi me bio na Instagramu mada i tamo mi ne bi bilo baš lako. Ali ta opcija na insta nema 🤨
Izbacila sam iz života SVE ljude koji su činili da se nakon razgovora s njima osjećam ljuto/ umorno/ bijesno/ potrošeno. Iako je to uključivalo i moju sestru, ja se od tad osjećam fenomenalno!
Ženine roditelje uopće ne zanima naš život, odnosno njezin. Ja to ne mogu shvatiti. Prođe i po par tjedana da se ne vide ili ne čuju telefonom iako živimo u istom gradu. Vrhunac je bio na njezinom rođendanu kad joj mama nije znala ni koliko je godina napunila. Da ne spominjemo neke ostale bitne stvari, baš mi bude žao što je u takvoj obitelji uopće i odrasla.