Kada sam imala 11,12 godina živjela sam u stanu u jednoj kući kao podstanari. Ja mama i sestre. Mama je bila samohrana majka i jedva smo imali za jesti. U ulici je živjela imućna žena čiji muž je bio pomorac a ona je isto imala neki biznis. Često sam čuvala njenu djecu jer sam jako voljela djecu. Izvela bi ih ispred pa smo se igrali sa ostalom djecom iz ulice. Sjećam se kada su mi u školi rekli da smrdim i kada sam bila kod te žene u kući, ukrala sam joj mali tester parfema iz jedne kutije gdje su bile igračke njenog sina. Točno se sjećam koji je i kako je izgledao. Gucci rush. Mislim da je ona kasnije saznala za to jer je rekla jednoj susjedi u ulici da ja kradem po kućama i više nitko nije dao da mu uđem u kuću. Više ne živim tamo ima 13 godina i jako me sramota toga. Došlo mi je u jednom trenutku da odem kod nje i kupim joj tu bocu parfema. Ali me sramota.
Sve više slušamo o ljudima koji su se zaljubili preko interneta, koji pate za osobom s kojom se nisu ni videli uživo. To je posledica katastrofalne usamljenosti usled izolacije raznih vrsta. Dešava se i ekstrovertima ako su dugo odvojeni od neformalne društvene komunikacije. Čovek koji je usamljen se brzo navikne na pažnju, na ideju te druge osobe, nema doslovno ništa bolje i onda se za to kakvo god da je, drži kao davljenik za slamku spasa. A toga će bivati sve više. Nismo uopšte daleko od Japanaca i Koreanaca koji doslovno plate družbenika na sat i dva da bi imali s nekim da sednu i ručaju ili pogledaju seriju.
Kad sam bila jako mršava momak koji mi se sviđao me izbegavao. Bukvalno se videlo da ga je sramota što je u mojoj blizini. Sretnemo se mi posle 10 godina i od tada ne prestaje da mi piše. Inače za to vreme sam se prolepšala i nabacila 15kg. Sad me više i ne zanima.
Neću da zvučim previše neprijateljski, ali mi nikad neće biti jasno zašto se ljudi ljute kad im se kažu stvari koje su prosto istina. Na primer gojazna osoba se naljuti kad joj i doktor kaže da treba da smrša ili promeni ishranu (ovde ne govorim o hormonskim poremećajima). Isto vidim kako se neke žene ljute kad im se kaže da plodnost pada posle 35te godine (to kažu stručnjaci). Prosto to su sve činjenice koje vam neko stručno lice govori, a vi prosto nećete da pristanete da je to tako. Ovo su samo primeri iskreno ja ljudima nikad ne govorim šta treba da rade jer nije moja stvar i nije me briga, ali ljudi se ljute kad im neko ko mora to da im kaže saopšti to.
Nakon 3 godine dobio sam priliku da se vratim u staru firmu, ali kao suradnik na projektu koji vodim u ime nove firme- voditelj sam projekta i na neki način sam šef svojim bivšim šefovima. Danas je bio sastanak svih nas uz prisustvo člana Uprave i vlasnika. Bivši šefovi i dalje vole tlačiti ove ispod sebe, ali mislim da su danas naučili lekciju. Znao sam kojom terminologijom slabo barataju i doslovno sam ih išao poniziti pred vlasnikom. Uspio sam i nimalo ne žalim. Nakon sastanka mi je jedan od njih prišao i rekao: mislio sam da smo mi prijatelji, a prijatelji si takve stvari ne rade, sada neće dobiti bonus na koji su računali a krediti su veliki.. odgovor je bio: najbolje tek slijedi i njihov najbolji citat: plaću valja zaslužiti.
Zastanem tako i onda se zapitam kako mojoj tetki nije bilo logično da je čovek koji ima 3. dece sa 3. različite žene loš čovjek. Nije dobar otac i sam to kaže (ne plaća alimentaciju, deca mu se ne poznaju, ne gleda ih iako nose njegovo prezime) majka mu je potajno zaljubljena u njega i on u nju jer bez nje nidje ne može (ima tu i detalja o njima) i na kraju ona se uda, postane 4. žena i dobiju 4. dijete i on je ostavi i udari (završila u bolnicu 2 dana) jer mu je majku iznervirala (tetka htela jednu policu, a njegova mama drugu u kuću gde žive tetka i on). Sada živi sa mamom konj od 56 godina. Meni su pričali "ćuti ti, ti si mala, šta ti znaš", pa ja sam sa 16. bolje znala od nje. I drugoj tetki sam tako rekla za dečka kog sva porodica voli, a on folirant glumi i prevrće očima i na kraju čujem "bila si u pravu" pa ljudi treba da se čitaju, posmatraju, govor tela, oči, ton u govoru, pogled kažu sve i pre dela.
Ja stvarno ne znam šta se dešava sa ljudima i koliko oni sebi daju za pravo. Braća od rođake ne pričaju sa mnom, jer sam ih opomenula da moj život ne iznose drugima. Mamina drugarica se isto naljutila i u svakom razgovoru me spusti, jer joj nisam dozvolila da se meša koji automobil ću da kupim i na kom poslu ću da radim. Još jedna ne priča sa nama već pola godine, jer nismo istog momenta pozvali majstora kada nam je dala broj, već nakon par dana. I tako dalje, ima još primera, ali ozbiljno su svi poremećeni.
Jedan od većih strahova je da mi dečko bude tip koji lajkuje storije i javlja se drugima, a ja mislim da je veran...
Bila sam 9 godina u vezi, ogromna ljubav, ali su nam pogledi na budućnost bili drugačiji, kako to obično biva posle raskida upoznala sam nekoga ubrzo nakog upoznavanja ostala trudna, sad imamo 2 divne ćerkice. Živim na istom mestu gde i moj bivši momak, ne srećemo se ali znam da je tu… trudim se da potisnem te stare emocije, ali i posle 4 godine na neko sećanje zakuva mi u stomaku nešto…
Sa sadašnjim momkom (nismo venčani) imam trenutno lep život (iako smo imali problema na početku) ali mi je ostala žal za bivšom ljubavi i mislim da nikada nikoga u životu neću voleti na taj način… Budite 100% sigurni u svoje izbore, posle nekog vremena nema nazad i imati žal za nekim je ubedljivo najgora stvar na svetu...
Jedini način da pobegnem od ljubavi koja nema perspektivu, jeste da nađem posao u inostranstvu i da pobegnem. To sam već dva puta odradio i shvatio sam da bežim od samog sebe.