Uskoro bih trebala da diplomiram i iskrena da budem nemam želju da na odbranu diplomskog zovem roditelje. Nisu mi bili podrška tokom upisivanja fakulteta niti tokom studija. Juče nakon ručka su mi rekli kako bi trebalo da me bude sramota što ću diplomirati na medicinskom jer u našoj porodici niko nije lekar, svi su inženjeri. Jako su me razočarali i ne mogu da verujem da su izgovorili tako nešto.
Nakon prekida sam prestala dolaziti u teretanu u terminima u kojima bih ga mogla sresti. Uopće mi ne odgovara to kasno treniranje, ali makar imam svoj mir.
Živim u zgradi cijeli svoj život, skoro 40 godina. Roditelji su me odgajali da znam red.
U ulazu nema galame, poslije 22h je mir itd. Prije godinu dana su se uselili novi susjedi. Stari bračni par. Nagluhi su i odvale navečer tv do daske. Uz to toliko galame da je to nepodnošljivo postalo. Upozoravali smo ih nekoliko puta, čak i zaprijetili policijom, ali oni i dalje po svom. Ne znam više što uraditi, otkad su doselili nemam mir i slabo spavam.
Kad muž ode na službeni put neke žene izlaze sa drugaricama, u kupovinu, na žurke, a ja mučena jedva dočekala da skuvam hranu koju volim, a on ne jede. Kaže mi on "ljubavi, skuvaj slobodno šta god voliš, nije meni problem", a znam da mu, mukici, sam miris te hrane izaziva mučninu... Evo jedem trista vrsta krompira u poslednjih par dana i duša mi se veseli. 😁
Uskoro završavam dugogodišnji brak.
Nažalost, ono što me najduže držalo da ostanem bila je ljubav i nada da će se nešto promijeniti.
Ova objava je podsjetnik svima koji se nalaze u ikakvom odnosu s osobama koje imaju problema s kockanjem.
Kockar će uvijek više voljeti kocku nego bilo što drugo — sve dok ne osvijesti svoj problem.
Kockanje nije "loša navika", to je klasificirana mentalna bolest i ovisnost. A dokle god postoji poricanje, skrivanje i opravdavanje ni nema mogućnosti za promjenu.
Živimo u društvu koje normalizira kockanje.
Reklame za "igre na sreću", casina i kladionice prikazuju iluziju zabave i luksuza. I dokle god se to legalno promovira, ovisnost će samo rasti.
Istina je da kockar ne igra da bi osvojio – nego da bi osjetio.
To je začarani krug, emocionalni vrtlog bez dna, u kojem "velika nagrada" postaje samo izgovor da nastavi.
Ako ste u takvom odnosu – izađite dok još možete.
Spasite sebe.
Moj dečko ima prijateljicu iz djetinjstva. Poznaju se cijeli život, ali baš cijeli, rođeni su u koji dan razlike, njihovi roditelji su kućni prijatelji i tako su i oni odrasli zajedno. Znam da su povremeno imali nešto dok su bili sami (tako on kaže), nikada nisu bili u vezi, ali su imali odnose nekoliko puta. On mi je to sam rekao kada je naša veza postala ozbiljna i kaže da kad god su u vezi nema između njih ništa. Ne znam što da mislim o tome, volim ga i želim mu vjerovati, ali opet očito je da ga barem malo privlači dok je mogao spavati s njom. Ona je prema meni dobra, draga, ne mogu stvarno ništa loše reći za tu curu, ali crv sumnje je u meni. Čula sam i neke glasine kako su oboje varali svoje prijasnje partnere, da oduvijek među njima ima nešto i da nikad nije ni prestalo. Opet, to su glasine, nemam nijedan dokaz da je istina. Malo sam zbunjena, ali jako ga volim i želim biti s njim. Što biste vi na mom mjestu?
Imam završen fakultet, ali u srednjoj školi nisam pročitao ni jednu lektiru iako sam pokušavao. Sad sam sa 30 godina odlučio pročitati sve što sam "propustio". Zanima me radnja, opis likova, pouka i psihologija međuljudskih odnosa. Isto tako, puno puta mi se desi da ne znam dovršiti rečenicu ili da mi fali riječ. Počinjem sa prvom lektirom iz prvog razreda srednje- August Šenoa: Zlatarovo zlato. Osjećam se prelijepo.
Udala sam se za osobu koja nema svoj stan, nema auto, radi bukvalno sve i svašta samo da meni obezbedi lep život. Sada tražim i ja posao, pa da malo po malo krenemo da gradimo sve, mic po mic <3
I da, presrećna sam!
Imam ponudu za vezu sa divnom devojkom, ali me fizički ne privlači. Jako me nervira što sam površan u tom smislu jer je devojka stvarno na mestu, ali jednostavno me ne radi. Gledam je kao drugaricu ne mogu imati sex sa njom. Stalno mi se nabacuje na poslu, baš se glupo osećam jer vidim da joj se jako sviđam a ja kulijana.
Imam 29 godina, zaposlen sam, ali još uvek živim sa roditeljima zato što su oni stava da nema potrebe da "bacam pare" na iznajmljivanje stana i da treba da se preselim tek kad budem osnovao porodicu. Odlučio sam da okrenem list jer ne mogu više ovako, koliko god ih ja voleo kao roditelje i koliko god se slagao sa njima, želim da se osamostalim. Ako treba štedeću svaki dinar od plate samo da se odselim i započnem novi život.