Svako ko me forsira na nešto, bude izbrisan iz mog života zauvijek. Ne mogu da radim išta kad sam forsirana, da spavam, imam poremećaj spavanja kad me forsiraju. I kljucaju mi u mozak svake sekunde. Nabijaju pritisak i ljute se. Ne mogu. Samo želim da me svi ostave na miru, pa će biti bolje.
Bila sam na svadbi gdje su mladenci uzeli kredit da bi imali veliku i skupu proslavu sa 250 uzvanika. Evo već se razvode nakon pola godine iz ne znam kojeg razloga. Ali kredit će plaćati još cijelu godinu, plus troškovi razvoda. Zašto ljudi ne žele svadbe unutar svog budžeta?
Radim u stranoj zemlji u hotelu i sramota me odgovora koje vlasnik piše gostima koji ostave negativnu recenziju na bookingu. Kažu da je soba za četvoro premala, odgovori da ih je došlo petoro. Žale se na buku, tj. na tanke zidove, odgovara da su pusili u sobi. Kažu da su čekali sat vremena da neko dođe na recepciju (jer je on otišao da nešto obavi, kad radi sam nekim danima), odgovara da su se gosti svađali ispred hotela i vikali. Kažu da soba ne liči na fotografije s neta, odgovara da su se bunili protiv boravišne takse. Na skoro svaku kritiku ima odgovor koji ne odgovara istini. Generalno hotel nije loš, ali i vlasnik laže ko pas.
Nije mi problem da pomognem nekome, ali ne volim ljude koji se oko svega prenemažu i sve im je teško. Teško im je da u današnje vreme nauče engleski jezik bar B nivo, teško im je da polože vožnju, teško da kuvaju, teške im neke osnovne životne stvari.
Dugogodišnja prijateljica negativno (ružno) komentira izgled moje bebe. Svjesna sam da tek rođeno dijete ne izgleda slatko kao i dijete od par mjeseci.
Jako sam žalosna jer sam tu osobu uvijek podupirala u životu i kad joj je bilo najgore.
Jednom je komentirala da je ona imala sreće jer nema klempavo dijete ali da ću ja vjerojatno imat ako ostanem s partnerom.
Zašto su ljudi tako zločesti?!
Kad sam bila u 20im, znala sam često isključiti mobilni telefon i uključiti ga tek nakon par sati. To sam radila namjerno da bi "drugarice" imale o čemu pričati. Tako sam kasnije i saznala da im je to bilo sumnjivo, tipa ko zna sa kim sam se viđala i gdje sam bila. 🤣🤣🤣
Imam druga koji kad izađemo da može sve vreme tokom večeri bi snimao nego se provodio. Volim i ja da se slikam i da snimim nešto ali ne kao on da uzmem telefon i da snimam okolo sve. Šta me još nervira, on uzme snima, na snimku budem i ja koja pevam i te snimke šalje u neke grupe. Hoću da se opustim a ne da gledam dal on u tom trenutku mene snima. Imao je i običaj da kad se slikamo on isto još više ljudi šalje naše slike gde sam prestala da se slikam sa njim jer mi smeta.
Imam bebu od 2 meseca, muž mi pomaže maksimalno, ali radi. Da mi je neko pričao da će mi ovoliko zadovoljstvo biti jedna obična cigareta dok se smrzavam na terasi, ne bih mu verovala. Čist luksuz!
Nisam plakao sigurno 11-12 godina. Sinoć me nešto stislo u grudima i odjednom suze krenuše. Plakao sam sigurno sat vremena i mogu reći da mi je sad mnogo lakše.
Detinjstvo sam provela lažući prijateljice da mi roditelji ne daju da izađem ili da ne želim da izađem. Istina je da nismo imali kinte za to. Volela bih da se nisam stidela siromaštva. Nije sramota nemati. Ili barem ne treba to da bude sramota deteta!