Nedavno smo dedu preselili u porodičnu kuću, jer je nešto bio bolestan. Ima 85 godina. Nismo imali gde da ga smestimo, pa smo mu krevet stavili u kuhinju. Nedavno sam ga uhvatio kako masturbira. Posle su ga i drugi u kući skontali. Mama se izvikala na njega,ali on i dalje to radi. Mama posle u šali prokomentarisala da mu trebamo naći babu i ako nastavi ovako da će se zapaliti.
U prodavnici gde stalno kupujem uvek ostavim kusur ako ima malo tipa 5 dinara,ali kada meni zafali nešto malo da bih kupila, oni kao nema veze donećeš. Sta bre da donesem koliko ste se samo obogatili na meni.
Nekad odem sam negdje gdje nema nikoga , i po 2 sata sjedim i razmisljam.
Moj dečko i ja planiramo odlazak iz ove zemlje, on će tamo lako dobiti posao. Plašim se da ja tamo ne uspem i postanem jedna dosadna domaćica.
Dok sam bio mali, mislio sam da kada sudija da žuti karton igraču na fudbalskoj utakmici da ga igrač nosi kući.
Volim kad stavim čačkalicu u usta, osjećam se k'o neki kauboj.
Pre 4 god devojka mi je doživela tešku saobraćajnu nesreću, 2 nedelje je bila u komi. Tad sam imao 20, svaki dan pre/posle faxa kad god sam mogao bio sam u bolnici i sedeo pored nje, pričao joj ili samo sedeo i posmatrao je. Sve dok jednog dana mi nije zazvonio mobilni, naša pesma (Kelly Rowland - When Love Takes Over)… Izašao sam da se javim, kad sam se vratio u sobu, ona je sva mamurna otvarala oči, nasmejala se i rekla: “volim te”… (taj mali smešak, bio je najlepši ikada). A dalje… dalje se samo sećam zvukova: pištanje kardiograma, vika sestre i doktora, zvuk defibrilatora, njegovi udarci… I rečenice: “ne, stani, otisla je… 11:42”
Svake godine 20.09. ma gde god bio šta god radio u 11:42 pustim istu pesmu, progutam ogromnu knedlu, suzdržim suze, i kazem: “i ja tebe”.
Obavezno pre nego krenem u disko, kući popijem kafu da ne 'zaspem' od dosade u istom, a dodjem mrtva od pelinkovca..