Mrzim svoj posao, a znam da je danas preteško naći bilo kakav.
Uvek kada odem na groblje, ili upalim sveću, mom rođaku koji je zbog bolesti umro u 30 i nekoj, i iza sebe ostavio ženu i malu decu, uvek mu prepričam kako su mu deca i sta ima novo, da ništa ne brine i da smo svi dobro.. (Poslednja želja mu je bila da mu čuvamo decu...)
Pokušao sam da se obrijem kao onaj lik iz reklame, iz jednog pokreta, sav sam se isekao.
Prvi put sam bio na moru sa 26 godina. Negde pred kraj osnovne škole sam na početku školske godine dobio domaći zadatak "Kako sam proveo letnji raspust?". Želeći da napišem nešto drugačije od prethodnih godina, glasno sam pomislio "zar i ove godine da pišem kako sam bio kod babe i dede na selu"? Majka mi je mnogo godina kasnije rekla da joj je to bio jedan od težih trenutaka.
Kad sam bio klinac stalno sam kasnio. Jednom prilikom je bio 8. Mart, dok sam trčao u školu stalno sam ponavljao mamine riječi: ''Nemoj zaboraviti učiteljici kupiti karanfil''. Međutim, kad sam pogledao u sat i vidio da već zvoni, a ja sam tek na pola puta potpuno sam zaboravio na karanfil. Kada sam došao u školi učiteljici su svi stavljali raznorazne bukete na katedru, a ja sam onda prišao i dao joj 1KM. Tada sam po prvi put bio izbačen sa časa.
Sve ću shvatiti na svetu, ali devojke koje ostavljaju marljive obrazovane i savesne momke radi nekog krkana sa 3 bmwa i isto toliko zuba, nikada neću.
Kad sam u nekom društvu često izmislim neku informaciju i onda kažem da sam to negde pročitao.
Upravo nam sjede neki kućni prijatelji koji sa mojima igraju jamb svaku drugu noć. I večeras su po zlu doveli ćerku koja je namrtvo dosadna. Završe oni jednu partiju i žena zapela da idu kući, umorna ne može više, a ja sjedim pored njihove ćerke, stisla šake i govorim polako "IDITE, IDITE", a muž se buni, hoće da igra još jednu pa hoće, a ja tu opet stisla šake i govorim "NEMOJ TO DA MI RADIŠ, NEMOOOJ", ne kapirajući da me mala gleda sve vrijeme...
Treći sam razred gimnazije i iz zezanja iscimam ćaleta da me presliša istoriju, posle 15 minuta on meni kaže: ,,Pusti me da gledam Ligu šampiona, znaš ti ovu geografiju super''.
Mama i ja smo kupovale čarape na uličnoj tezgi gde nas je baka koja radi tu posavetovala koje da izaberemo rečenicom: "Uzmite ove, takve iste kod mene kupuju svi ovi poznati kosarkasi."