Кад год у бусу неко засмрди, ја се утрипујем да нисам можда ЈА тај.
Član sam jednog amaterskog pozorišta, pre tri godine igrali smo komad u kome je bila scena strasnog poljupca, pedstava je bila dobro posećena i naš upravnik je odlučio da oduzme ulogu moje partnerice i dodeli je svojoj ljubavnici, kao protest zbog toga ja sam pre svake predstave jeo belog luka, posle trećeg nastupa otkazala je dalje učešće i opet su mi vratili moju partnericu.
Kad sam bila mala stalno sam uzimala one ukrase za jelku i kitila samu sebe.. Ma koga lažem, radim to i dalje... :)
U osnovnoj školi sam se zarekla da se nikada neću udati za nekoga ko se preziva na slovo A ili B, samo da moje jadno dete ne bi bilo prvo u dnevniku i uvek ispaštalo!
Dali smo dedi jedan mobitel koji je nama višak bio. I naravno, starci se ne razumiju u ovu tehnologiju. Uglavnom, upalili smo mi dedi mobitel i vidim da mu je prazna baterija i govorim ja naglas : "E dedo, prazna ti je baterija." U tom vidiš moju baku, vadi novčanik, daje nam pare i govori : "Evo vam pare, idite i kupite mu baterije."
Obožavam kada nasmejem nekoga dok su mu oči pune suza, nema lepšeg osećaja.
Posao mi je bio na prvom mestu dok se nisam zaljubio u svoju koleginicu.
Jutros oko tri sam krenula auto-stopom sa mačkom mrtva pijana za Nemačku, onako iz fazona da nikad niko ko me je ikad poznavao nikad ne sazna gde sam i da se konačno osamostalim i promenim život nabolje. Ponela sam samo jedan ranac sa albumima, diplomama i ostalim dokumentima, jednim farmerkama, verosom, majcama i dve bluze, 500.dinara, solidno znaje Nemačkog, ljubimca i dobru volju. Negde, pred Horgos, shvatila sam da to baš i nije najbolja ideja (kad sam se otreznila malo), zahvalila se ljudima koji su me povezli onako pijanu i ludu, izašla iz auta i samo promenila smer i nastavila da hvatam stop da se vratim kući. Budibogsnama. Od danas sam antialokolicar.
Mrzim da vidim kad djevojka vodi momka kroz klub a on ide za njom k'o pas dok se ona probija kroz guzvu.