Dečka koji mi se sviđa sretnem isključivo samo ako sam bez šminke/ prljave kose/ mamurna.
Živim u malom mestu i u ozbiljnim sam godinama. Radila sam kao nastavnik uspešno, ceo život. Moje tuge i neispunjenosti topila sam uveče sa mužem uz koju čašicu. Nisam sigurna kada je počelo da me hvata, ali sada pouzdano znam da sam alkoholičar. Stidim se toga, ali ne nalazim izlaz. Lečenjem bih obznanila svima moju sramotu, pa se ne usuđujem da potražim pomoć.
Krenula sam na posao, i sin od 4 godine me je zaustavio da se prvo našminkam jer sam tada ljepša.
Užasno me zaboli kada neko ko nije pipnuo knjigu, ali se poslužio nekim od sredstava za varanje na ispitu, prođe bolje od mene koja sam učila k'o konj i zadesila me loša pitanja.
Sami ja i devojka u kolima sedimo. Odvalim glupost kao po običaju i ona kako se nasmejala, tako naglas blago podrignula. Njoj je toliko neprijatno bilo, da je promenila 16 boja na licu i već otvorila vrata da pobegne napolje. Skupio sam vazduh, progutao ga i na silu naglas podrignuo, čisto da se ona nebi osećala glupo, da joj bude lakše. Nasmejala se, zagrlila me i zahvalila što sam joj se dobrovoljno pravio društvo u podrigivanju.
Spojila sam sestru sa njenom prvom ljubavi i sad su u kontaktu nakon punih 17 godina. Ona udata, on oženjen, a vole se još uvjek, rat ih je razdvojio... Neki dan je došo iz Amerike da bi je vidio. Osjećam se moćno.
Mrzim kad pisem lozinku i pre nego stisnem enter slučajno stisnem 'ž' i moram sve ponovo.
Muž mi je otišao u inostranstvo da radi 6 meseci. Pre polaska pokloni mi je vibrator, da mi se nađe!
Došao ja na trafiku da kupim cigare. Govorim: "Daćeš mi jedan mini moris."
Djevojka se samo slatko nasmijala i onako pružajući mi kutiju kaže :"Filip."
Ja u nekom glupom tripu i dalje ne shvatam šta se dešava kažem: "Ne ne, ja sam Andrej". E tad se više nije mogla suzdržati, pukla je od smjeha i dobacila: "E Andrej da te upoznam, ovo je Filip Moris!" A ja u zemlju propadoh.