Bivša gazdarica se uvek žalila kako joj ljuljamo luster i da ne može od nas da spava.
Pravim čudne face na slikama zato što je bolje da namerno izgledam ružno.
Svaki put kada pošaljem mejlom neki bitan dokument, ne smijem da ga otvorim nakon toga jer mislim da ću vidjeti neku veliku grešku.
Nikada neću prežaliti što nisam popunio ceo Pokemon album za koji mi je trebala samo jedna sličica da ga ceo popunim. I nakon 9 godina ja još čuvam taj album. :)
Dve godine prolazimo jedno pored drugog kao stranci, a nekada smo živeli zajedno...
Kada mi ispadne sapun dok se tuširam uvek pomislim: "Da sam sad u zatvoru loše bih se proveo".
Dok sam jurila obrazovanje, posao i novac, izgubila sam sve bitno u životu i osećam se tako prazno...
Moj najveći strah je da ne iskoristim život u potpunosti.
Nakon čitavog dana posla legnem ja da spavam i u polu snu krene komarac da zuji oko mene i ne da mi da spavam, šta ću ustanem, uzmem stari prazan aparat za komarce i utikam, mislim da ni dan danas ne zna da sam blefirao jer se nije pojavljivao više, spavao sam kao beba.
Pišem ja devojci na fonu poruku i ona ne odgovara pola sata. Pitam je šta joj je, je l' ljuta, a ona mi odgovara: "E, lakirala sam nokte, pa čekala da se osuše, nisam mogla da kucam".