Zensko sam i svaki put se osetim cudno kad me oslove sa "sine".
Kad sam bila mala gledala sam latinoameričke serije. Tako sam mislila da kad god imaš neki problem trebaš otići na putovanje Evropom...
Nisam upisala fakultet, i mama mi je rekla da sam najveće razočarenje...
Kad vidim koliko ovde ima nesrećnih i dobrih ljudi pomislim da sam jedno velliko nezahvalno go*no.
Moja profesorka psihologije je izjavila da je smisao života malter.
Kad sam bio na koncertu Rammstein-a u Areni toliko sam puštao gasove da sam se u jednom momentu stvarno uplašio da ćemo se svi zapaliti od one njihove pirotehnike.
Vozio sam se sa devojkom na motoru. Obgrlila me je rukama, a ja sam se stiso najviše što sam mogao da bi ona opipala moje pločice (u pokušaju). Samo mi je u jednom trenutku rekla: " nemoj više stezati usraćeš se" počeli smo da se smejemo, a bilo me istovremeno I blam. Svejedno, obožavam je.
Hvalim se ja svom momku i kažem 'vidi kako mi je narasla kosa,jest velika' a on meni odgovori 'nije to ništa kolike su ti sise'. Romantičar,nema šta..
Kad su mi ruke hladne pomislim na ono što kažu ,da ko ima hladne ruke dobar je u krevetu, i odmah mi bude bolje.
Mrzeo sam kad sam bio mali i kad mi je dosadno, a otac to primeti i me pita me: "Šta ti je sine"? Ja mu kažem da mi je dosadno, a on će: "Što ne pročitaš knjigu" uhhh!