Dva dana sam sa dečkom provela nedaleko od mesta gde živi, u šumarku, pored reke, samo priroda bez ikakve tehnologije i samo nas dvoje. Poneli šator, nešto malo hrane, voća i pivo. Pravo da vam kažem nikad se lepše nisam osećala, kome treba more i luksuzna putovanja..
Prvih par puta kada se vidim sa nekim dečkom koji mi se mnogooo dopada pravim se da sam baš fina, iako bih iste sekunde skočila na njega.
San mi je kad se udam da pored dece koju rodim, usvojim bar jedno.
Upoznala sam nedavno jednog momka i pričali smo na engleskom, jer nismo iz iste zemlje i u razgovor sam ubacivala " ono, znači, brate "
Kada sam bio prva godina srednje škole trebalo je neko od roditelja da dođe na roditeljski sastanak. Moj otac je otišao u osnovnu školu misleći da još uvek tamo učim.
Dok sam u društvu stalno sam smiren i ćutljiv, svi me smatraju za hladnokrvnog idiota koga boli uvo za sve, suština je da često kad ostanem sam, odvezem se bajsom u neku šumu, zabit ili nenaseljenu zgradu, sjedem, upalim muziku, prelistam film i jednostavno zaplačem kao niko. Hladnokrvnost me je dovela do toga da nemam pravog prijatelja, svi misle kako je meni lako, a ustvari sam u neviđenom ćorsokaku.
Pre tačno 2 godine sam ga prvi put videla na mojoj stanici... Od tog dana redovno u isto vreme, na istom mestu kao po dogovoru se nalazimo, nebitno prva ili druga smena.. krajičkom oka se gledamo, dok onaj drugi ne primeti, i samo se nasmejemo.. a ja i dalje ne znam ni kako se zove.. Samo znam da mi ulepša svaki odlazak na posao. :)
Imam 26 godina, volim Balaševica i Garavi Sokak, i lepše mi je da me devojka gleda, nego da imam sex na jedno veče.