Kad sam bio mali, jednom sam ostao sam kući i uzeo nož da odglavim neku igračkicu koja se zaglavila. Tada sam se posekao i počela je da mi šiklja krv, nisam znao kako da je zaustavim i pomislio sam da ću da umrem. Počeo sam da brišem krv od kauč, fotelju i ostali nameštaj jer sam znao da roditelji neće moći da me grde kad umrem. Kada sam se umorio od brisanja, legao sam na kauč i čekao taj sudnji čas i zaspao. Probudio sam se kad je mama dosla kući i imala je šta da vidi...
Gledam bratov imenik a u njemu :
Ona što daje.
Ona što se dere.
Ona što moli.
Ona sa velikom guzom.
Ona ružna .
Ona što traži pare ...
Dečko me je juče pozvao da sutra odemo na večeru u jedan otmeniji restoran i ja sam pristala. Ali danas sam slučajno u nekim njegovim stvarima dok sam raspremala pronašla kutijicu sa prstenom tako da sada znam da će sutra da me zaprosi. Pokvarila sam i sada ne znam kako sutra da odglumim iznenadjenje.
Nepušač sam. Gdje god da sjednem ili stanem, dim cigarete ide ravno u mene.
Tata, mama i ja smo, sve troje, završili Pravni fakultet. Tata i mama su pre 5 godina ostali bez posla, a ja ga nikad nisam ni dobila, otkako sam diplomirala. Živimo u iznajmljenom stanu, otkako smo izbegli iz Sarajeva i sad mama i ja šijemo po porudžbini, a tata radi na građevini i jedva nam bude za kiriju, struju i vodu. Juče sam prodala poslednji komad nakita, koji smo imali, prsten od belog zlata, koji sam dobila za 18-ti, da bismo imali nešto novca. Ali, sinoć, kad smo razmišljali šta nam sve nedostaje i šta nam sve treba, samo smo se izljubili, zagrlili i ostali tako zagrljeni jedno 10 minuta. Shvatili smo da nam ništa ne treba, dok smo zajedno i dok se volimo. Uprkos svemu, kad god izađemo na ulicu, nasmejani smo; kad god nas neko pita kako smo, kažemo ''Dobro!'' i niko ne zna kako teško živimo. Ali, volim ih najviše na svetu, sve bih dala za njih i oni za mene i samo to je važno!
Doživim jednu vrstu orgazma dok štapićem za uši čistim iste.
Kad povraćam, ne povraćam tiho, kao normalni ljudi, nego derem, ispuštam neke neartikulisane glasove, pri tom i plačem.
Pošto mi je dečko otišao da studira u drugi grad..Sestra me je tješila..a stariji brat je posmatrao kako sestra pokušava da me utješi.Nakon sto mi je uspjela da izmami osmjeh..brat onako 'ladno reče:Ma ti si njega izgubila..
Milslim da ću da počnem da vodim evidenciju ciklusa svojih drugarica, da znam u kom periodu ne smem da im se zamerim.
Plaši me pomisao kolike bi uši mogle da mi budu kad budem baka.