Svaki put kada hodam ulicom i pravim se važan zapnem za ivičnjak ili neku sličnu izbočinu na betonu.
Kada god kupujem žvake u prodavnici ili na trafici, uvek prvo ponudim prodavca, uvek se i posluže. Ta navika mi je već prerasla u ritual koji volim.
Imam upalu mišića, i moj tata me toliko voli da je počeo da me namerno zasmejava, jer zna da kad se smejem da me boli stomak od upale.
Kad je internet polako postajao popularan, molila sam oca da mi priključi taj čuveni dial up, ali je kategorično odbijao. Nekako sam ga ipak uspjela ubijediti, međutim i dalje smo imali dosta svađa zbog zauzetog telefona, pa sam se uglavnom noću iskradala da bih uključila internet i na miru pretraživala. Nakon toga trebalo ga je ubijediti da pređemo na korištenje neograničeong interneta, što je također odbijao, govoreći kako ću zaglupiti svakodnevnim buljenjem u monitor. Na kraju je popustio, ali i dalje nije želio da otkrije čari mreže. Prije dva mjeseca, odselila sam se na drugi kontinent, sada svako jutro sa ocem pijem kafu na skajpu, a nedavno je izjavio: OVO JE NEŠTO NAJGENIJALNIJE ŠTO JE SMIŠLJENO!!! Ah ti roditelji... :)
Kad sam bila mala, pristajala sam da primim injekciju samo ako bi mi roditelji kupili Kinder jaje.
Kad sam tužna setim se bratovog drugara koji me je prvi put u životu video za moj 19. rođendan i njegovih reči: "Mnogo si lepa, jel to samo večeras ili uvek?" I brata koji ga je pogledao u fazonu 'Ubiću te'.
Dečko me je 'ladno pitao da dođe kod mene u stan da bih mu ispeglala majice.