Ne znam kako kod vas, ali u našoj familiji je večera u najmanje 87% slučajeva bila da se podgrije šta je ostalo od ručka..
Prije 2 godine ostala sam trudna.
ON me je napustio. Mojoj maloj damici prva riječ bila je 'tata'. Boli, *ebeno boli. A nju volim najvise na svijetu.
Jednom kad sam kod tetke jela domaću pršutu, masni deo sam kidala, stavljala u ruku i kad niko ne gleda bacala preko ramena iza kreveta. Bar sam tako mislila, ali se ispostavilo da je sve ostalo po zidu i kada je teča skontao živ blam me pojeo. Imala sam manje od 6 godina...
Nervira me kad u gradu sretnem osobu koja nosi istu majicu kao ja.
Želela bih jednom u životu da uđem u neku radnju i da kupim šta želim. Da ne moram da pogledam u cenu i da izađem iz radnje...
Kad god se napijemo, budemo zajedno. Počeli smo da pijemo konstantno već 6 meseci... I on i ja. Mislim da to radimo zato što znamo šta će se desiti na kraju. Postaćemo alkoholičari ukoliko neko od nas trezan ne pokuša nešto. Najbolji mi je drug i ne bih volela da se naš odnos promeni.
Uleteo sam među 100 pčela samo da bih joj ubrao cveće usput dok smo šetali. Ne volim da ga kupujem, a i ona mnogo više ceni ovakve stvari nego kupljene sa novcem. Neke stvari nemaju novčanu vrednost!
Pre dve godine sam izgubila brata u saobraćajnoj nesreći, bio je jako mlad.. Bili smo veoma vezani jedno za drugo i mnogo smo se voleli. Čini mi se da mi je, što sam starija, sve teže da se nosim sa tim bolom. Mnogo mi nedostaje i osećam da je uvek tu uz mene, i da me u svemu podržava.. Svako veče kad ugasim svetlo i legnem da spavam, pričam sa njim i osećam da je tu, uz mene.. Neverovatno je to da nijedan dan ne prođe, a da se ja njega ne setiim i ne zaplačem. Ja sam sada udata, imam jako lep život, i sina koji nosi njegovo ime...