Jednom sam se toliko napila da su me doneli do kuće, otključali vrata, skinuli mi patike.. Samo da me moji ne bi skontali, a ja ušla u sobu i pala pored kreveta i tako zaspala, oko 5 ujutru me probudila samarčina.
Imam pradedu koji ima 98 godina(i dalje živi), bio je ratni zarobljenik u 2.svetskom ratu i kada god smo u školi imali da pišemo sastav na temu ,,Moj idol" ili slično tome ja sam uvek pisao o njemu iako su sva druga deca pisala o nekim estradnim ličnostima ili o sportistima!
Kada se probudi pored mene raščupana i bez šminke potpuno sam siguran da je volim.
Pred spavanje me mrzi da bacim žvaku, pa je zalepim za krevet.
Žalila sam se na to kako imam mnogo da učim. Moj brat koji ima 3 godine me je zagrlio i rekao mi: "Plačem nad tvojom sudbinom".
Do pre par meseci sam za krovni kofer, na autu, mislio da je u stvari čamac...
Meni je nekako najveća bleja uvek bila u prvom redu. Nastavnici su se uvek fokusirali na tu famoznu 'zadnju klupu' tako da mene doslovno nisu ni primećivali, mogla sam da radim šta 'oću.
Za kompjuterom sedim u takvoj pozi da polako počinjem da se pretvaram u Stivena Hokinga.
Imam dečka već duže vreme. I ponašamo se jedno prema drugom kao da smo dva najbolja prijatelja, bez nekih preteranih prosipanja ili izliva emocija. Slažemo se dosta dobro, ali nikad se nismo previše otvarali jedno prema drugom u vidu izjave ljubavi, zbog čega sam i ja postala zatvorena. Ali u poslednje vreme sam došla u par situacija kad me je pitao u toku večeri kad se zablenem u njega da l' je sve u redu... i pomisli da sam nešto ljuta. A ja razmišljam o tome kako ga volim više nego ikog ikad, i kako mi je ovo najlepši period u životu... i onda samo klimnem glavom i kažem mu - Ma ništa...
Jednom prilikom, ortaci i ja sjedimo u gradu, pijemo kaficu, pušimo i gledamo okolo... Onako, uobičajen dan... I počela je priča o tome ko šta najviše voli kod djevojaka, u fazonu, šta ga najviše "pali"... Jedan kaže dupe, drugi grudi, treći noge... došao red na mene, rekoh: "Maniri dame".
Oni pogledaše jedan u drugog pa svi odjednom u mene i počeše se smijati... I ja sam se počeo smijati, čisto zato da ne znaju da sam u stvari, bio ozbiljan...