Jednom, kad sam bila mala gledala sam non-stop reklame na Tv-u. Jednog dana sam počela da kukam kako me boli prostata..
Volim da gledam tuđi opran veš na žici, da vidim šta tu sve ima. Ne znam zašto.
Kao klinac sam hteo da budem đubretar ali ne klasičan đubretar da ubacujem đubre nego da vozim kamion dok drugi ubacuju.
Kada sam imala 13 god, brat kojeg sam najviše volela na svetu, umro je od leukemije. Nakon njegove smrti i pogoršanog stanja u porodici (tata počeo da pije, svađali se i krivili jedno drugo, da vrše pritisak na mene da u svemu budem savršena) ja sam počela da gladujem, jer sam mislila ako mogu to da kontrolišem mogu sve. Sa 14 god dijagnostikovana mi je anoreksija i bulimija, na 170 cm, imala sam 36 kg. Kada god sam išla u bolnicu, moji su govorili da sam anemična i da sam i zbog toga tako mršava. Nikada niko nije saznao istinu, čak ni moje drugarice. Niko. Stideli su se. Sa 18 god,uz moj veliki trud, ja sam se izlečila. 3 godine sam bila savršeno dobro. Sada, već 4 god živim u Bg, studiram psihologiju(ironije li). Prosek 9,3. Imam 22 god i zadnjih 10 meseci se lečim od teške depresije i anksioznosti. Ponekad, život je pakao. Niko ne zna. Čak ni moji. Dovoljno su patili. Kolege sa faxa, proglasile su me za najsrećniju i najzabavniju osobu na faxu. Jer sam uvek sam nasmejana. Samo ja znam kako mi je kad ostanem u 4 zida.
Izgubila sam oca prije 7 godina i naprosto me ispunjava osjećaj kada ljudi kažu da sam ista kao on.
Caos ako ne nosis moje lance sto sam ti dao da nosis mogla bi da mi posaljes,ipak je to poklon od tate ako ne, nema veze... pozz... P.s. Inače to je izjava mog bivšeg dečka koji se javio posle 4 godine nakon raskida i koji traži poklon koji je poklonio.
Moj deda ima 80 godina i juče nas je obavestio da kupuje auto na kredit.
Napisala sam poruku bratu koji živi u Beču: ,,Iznenađenje! Uskoro ti stižem!", a dobila sam odgovor: ,,Ha-ha. Aj ne se*i!"... Baš me se uželeo, nema šta.
Jednom prilikom kad sam htela da presednem iz busa u bus koji je iza mog, u žurbi i frci da mi ne bi pobegao, izašla sam na prva vrata i uletela na zadnja istog.... skontala sam tek kad sam videla da svi oni ljudi od malopre bulje u mene...
Odmah hide-ujem prijateljice sa fb-a kada vidim da su počele da kače fotke iz svoje rerne. Koga briga šta si danas spremila za ručak ili kako su ti narasle kiflice!