Imam 25 godina, a i dalje volim da čapam sredinu hleba.
Namerno ljubim i budim dečka u sred noći, iako je umoran ko konj i spava, toliko sam ga željna!!! On me samo jako zagrli i komira se.
Moj rođeni stariji brat, sa kojim se nikada nisam dobro slagao, bio je majstor za probleme. Počeo je sa 14 godina i tokom narednih godina problemi koje je pravio bili su sve veći i veći, zbog čega je sa 18 godina prvi put završio u zatvoru. Tokom 2 godine koje je tamo proveo stalno sam ga posećivao, pruzao mu podršku. Nakon 6 meseci od izlaska, on se vratio u zatvor na nove 2 godine. Ja sam uvek bio tu, na +50 stepeni naplju kada nije moglo da se diše, na -10 kada su mi se ruke smrzavale... Tokom svih tih godina koje su usledile njegov tretman prema meni nije se promenio. Ostao je onaj isti sebični brat koji bi mi uzeo i život kada bi mu zatrebao. Ja sam bio od onih koji su spremni sve da dele, a on je bio tu da uzima svoj, nekad i moj deo. Vodio sam se činjenicom da su braća najveća svetinja. A onda se prošle godine nakon novih 6 meseci provedenih na slobodi ponovo vratio u zatvor. Tada sam presekao tanku liniju koja nas je spajala. Odlučio sam da ne budem više njegov putujući cirkus koji će da obilazi svaki drugi zatvor u Srbiji. Odlučio sam da ga precrtam. Kao što je i on verovatno mene pre mnogo godina.
Bila ja kod dečka i sedela sa njim i njegovom mamom (super se slažemo), pričali tako o životu i planovima, i ja kažem "eto, jeste da imam 20 god., al' meni je prioritet da završim faks, pa da se onda izludujem za sve ovo vreme što nisam mogla, i onda lepo porodica, deca tamo oko 30-e.", na šta me je ona pogledala i rekla "oćeš ti da budeš majka ili baba?"
Dala bih sve na svetu da se bar na kratko vratim u detinjstvo i budem srećna i bezbrižna kao sto je to nekad bilo.
Kad mi je dosadno pošaljem "trudna sam" na nepoznat broj i onda čekam reakciju.
Danas me drug iz zezanja pitao da se udam za njega, dok je bio kod mene i moja majka je to čula iz druge sobe. I kad je pošao majka mi je rekla 'Pa što ne prihvati, ženska glavo? Vidiš da te niko neće!' Inače ja imam 24 godine a moja majka ima dovedi-zeta-u-kuću-sindrom.
Uvijek kad nešto jedem i ispadne mi na pod, ja podignem, pirnem i pojedem.
Jutro mi najlepse počne kad čujem dečka kako kaže :"brm brm brm, ide valjak" i legne na mene svom težinom, kotrljajući se.
Kada sam bila mala, mislila sam da ozljede imaju u sebi određenu količinu boli. Zbog toga sam prstom pritiskala masnice da se bol što prije "potroši" i da prije prođe.