Užasno se gadim da pijem poslije nekoga iz boce, ali uvijek istrpim da se taj neko ne bi uvredio.
Kad jedem u sobi za računarom, geografski atlas mi je tacna.
Moja majka, koja ima 60 godina, priznala mi je da je skoro srela svoju bivšu ljubav iz mladosti i da je ponovo osetila leptiriće u stomaku kao nekada.
Svi kažu da je prijateljstvo u troje nemoguće. I sama sam se uverila u to jer sam kroz osnovnu večito bila u takvim grupicama i osam godina sam provela plačući. Na kraju sam ostala samo ja sa jednom drugaricom. Mislile smo da nikad nećemo da se sprijateljimo sa još nekim, jer su nas sve ženske osobe povredile, samo smo nas dve uvek ostale zajedno. Dođe gimnazija i tamo počnemo da komuniciramo sa drugim devojkama i vremenom se združimo sa dosta njih, ali sa jednom posebno. Od tad smo nas tri nerazdvojne. Volim ih podjednako i između nas uopšte nema podvajanja. Ona se nekad plaši da je ona treća i višak jer je kasnije počela da se druži sa nama ali nije tako, niti smo joj ikad dale razloga da misli tako nešto.Sad završavamo gimnaziju i nas tri smo i dalje kao jedno. Postoje još predobrih drugarica pored ali samo su njih dve moji prijatelji. Zahvaljujući njima sam se uverila da je ipak prijateljstvo u troje moguće, jeste retkost ali ako ga gradiš bez ljubomore, laži, ogovaranja, ipak može da uspe.
Večeras mi je majka (koja nije izašla otkad je otac umro, pre 12 godina) napisala u poruci: "Ja izlazim večeras". Šokirano sam joj odgovorila What? Pošto živim u zemlji u kojoj pričam engleski. Samo je napisala: "Prevedi molim te." Umrla sam od smeha, ali sam i srećna što će da izađe.
Kad smo bili djeca, pošto su nam dosadile igre tipa "žmurka, ćorobaka..." , smislili smo novu "igru". "Igra" je nosila ime "akcija" i igrali smo je jedno cijelo ljeto. Naime kada padne mrak išli smo po komšiluku, sakrivali se ispod prozora i špijunirali komšije. Meta su bile sve porodice koje su živjele u prizemlju. E što smo se tada nagledali golih ljudi, mislim da za života nećemo.
Svaki put kad se posvađam sa bratom, mama dođe do mene i ispriča mi priču, kako sam kao mala stajala ispred nje, vukla je za suknju i molila da mi rodi brata. Priča je naravno istinita, i uvek kada je spomene se osmehnem i bude mi lakše, odljutim se.. :)
Dok sam učio, shvatio sam da je olovka na vrhu imala gumicu... Divio sam se tome pola sata.
Najviše mrzim kad dobijem lošu ocenu i kažem mami i ostali su dobili,a ona: "Ne interesuju me drugi, interesuješ me ti".
Imam 45 godina i sve krevete u kući sam napravio tako da budu nekakvi golemi dušeci na podu. Nemaju one nogice ili slično, direktno sa patosa idu. Vala, neće me nikakva zla čuda ispod kreveta vrebati više nikada, kao kada sam bio mali.