Kada sam prvi put gledao Titanik, plakao sam kao kiša, naravno, i pitao sam sestru: "Seko, jesu bar ovi glumci preživeli?".
Jednom kada sam plaćala piće u kafiću rekla sam konobaru: "Uredu je" misleći da sam mu ostavila bakšiš a on je rekao - treba da mi daš još 100din ali hvala u svakom slučaju......strašno me je bilo sramota
Ćaletov drug iz Hamurga mi pri polasku kući nudi 10e, ja ono kao u fazonu "ma ne treba" i lik vrati pare u novčanik.
Imam trip da kad sam sam kod kuće i pevam neku pesmu da je skidam u originalu, a kada me neko sluša zvučim kao da kreštim...
Pivo sam počela da pijem ove godine, a preko raspusta mi je kapacitet porastao sa jedne čaše na dvolitru.
Kad pustim vrata da se zalupe iza mene i hladno nastavim da hodam bez da se okrenem, osjećam se kao oni likovi u filmovima iza kojih eksplodira bomba, a oni kuliraju.
Prije dvije godine sam bila na ekskurziji u Španiji, i nikako se nisam čula s roditeljima. Konačno, zadnji dan pronađem govornicu, ubacim 10 eura da se pošteno ispričam, a mama je rekla:"..Eto nema ništa novo, hajde da ne trošiš.." i poklopila slušalicu. Osjećala sam se kao najveći idiot.
Kad sam raskinuo sa bivšom devojkom, ušao sam joj na Facebook profil, i promenio sam joj sve stavke i postove u privacy na ''Only me'', tako da kad god je nešto postovala na profilu, niko to nije mogao da vidi osim nje. I mislila je da je svi mrze što je raskinula sa mnom, jer nikada nije imala nijedan lajk na profilu.
Kad sam imao 4 godine, krenuo sam sa ocem da pokupimo majku sa posla. Čekali smo pola sata, i na kraju mi je rek'o da sačekam tu ispred, a on ide po nju. Sreli su se na hodniku, izašli na sporedni izlaz, i otišli kući. Setio me se ispred kuće kad je majka pitala gde su deca. Sinoć, 17 godina kasnije, sedeo sam sam na trotoaru oko 4 ujutru, čekajuci njega da me pokupi sa posla, otiš'o je pravo kući i zaspao.