Žensko sam. Kad sve saberem, jedno tri četvrtine vremena u godini, meni su noge bodljikave.
Mislim da bi moja devojka između karijere i mene odabrala karijeru. To mi čak svi pričaju, ali ja smatram da, čak i da dođe do toga, to nije za osudu. Svako treba da odredi svoje prioritete i da se opredeli za ono što mu je najbitnije. A moj izbor je ona.
Ove godine sam sa mamom išla na more u Tursku. Jedan dan kada je mama sušila kosu nešto je puklo i nestalo je struje u celoj sobi. Mama i ja smo otišle na recepciju, a ona je rekla: In maj rum BUM BUM elektrik. :)
Upoznala sam nedavno jednog momka i pričali smo na engleskom, jer nismo iz iste zemlje i u razgovor sam ubacivala " ono, znači, brate "
Jedva čekam zimu, da ne moram da pazim koliki mi je stomak.
Kada se vratim iz izlaska obavezno otvorim prozor u sobi kako mama ne bi osetila isparavanje alkohola ujutro.
Ah, ta pitanja!
Dok sam bila slobodna: Imaš li dečka? -Nemam. PA ŠTA ČEKAŠ?
Kada sam imala dečka: A kada će svadba -Ne žuri nam se. PA ŠTA ČEKATE?
Kada sam se udala: Jesi li trudna -Nisam. PA ŠTA ČEKATE?
ČEKAMO TEBE NAM KAŽEŠ!
Znam da roditelji žele sve najbolje, ali ponekad treba da "spuste loptu" i shvate da nisu baš svaki put u pravu, iako misle da to jesu.
Vraćam se ja juče iz grada sa drugaricom i odjednom čujem glasan smeh drugarice koja jedva izgovara reči: ''Dođi da vidiš ovo!'' Prilazim ja kad vidim na autu zalepljen papir i na njemu piše, citiram: ''Nemoj da mi daš kaznu, nisam odavde, nestalo mi benzina, ne mogu da se preparkiram, žurim na ispit. Hvala''. Crkle smo od smeha.
Svaki put kada u prodavnici naiđem na stvarčice sa ugrađenim alarmima, podesim ga za 20-ak minuta da se neko prepadne.