Kada sam imala 9 godina imala sam prvu školsku priredbu... niko iz moje porodice nije došao da me gleda. I dan danas plačem kada se toga sjetim.
Ja i moja cura vodimo prostu politiku, kad ja napravim pločice i mišiće ko vaterpolista, mogu njoj da tupim što ima ravno du*e i ostale mane i obrnuto. . . Inače mi se prijedu ***** kad balavci/ice tupe kako traže savršenu osobu pratećih atributa.
2010. godine mojoj majci su otkrili rak na plućima. Imala sam tad 11 godina. Išla je svakog dana u bolnicu i tih mesec dana, kada je prolazila kroz ceo taj proces, bio je najgori u mom životu... Otac kad nam je saopštio to meni se srušio ceo svet, kao i mojoj sestri i baki. Čak joj je doktor rekao da ima maksimum još mesec dana dok ne umre i da provede to vreme sa porodicom i da batali lečenje jer se tumor previše proširio.. Ali na kraju je u radila još neke testove i ispostavilo se da su svi pogrešili i da ima samo tuberkolozu, to je bio na neki način najbolji dan u životu... Sada je hvala Bogu u redu manje više, a ja sam u međuvremenu dobila dijabetis i sa 14 godina nosim se sa previše problema za svoje godine i krivo mi je što mnogo brzo odrastam...
Prvi put kad sam nacrtala obrve, tata me je pitao ,,Čime si ti to crtala obrve, flomasterom?''
Tatina rodbina mi govori ista si tvoj otac, a mamina rodbina ista majka.
Uvek imam osećaj da od 2 ponuđena izaberem ono pogrešno.
Posvađam se s dečkom, odem sledeći dan na more, za 3 dana neko me gađa kamenčićima na plaži, dignem glavu i imam šta vidjeti, on s ruksašićem stoji. Došao da se izvine, pošto nije imao para došao je stopom, 3 dana su mu trebala, ali ipak došao je.
Lijepo je što se ovdje ne primjete razlike u vjeri, nacionalnosti.... Ovo je dokaz da smo svi isti...na neki nacin opičeni.
Danas tata kaže mami: "Dušo, imaš malo prašine ovdje kod televizora pa uzmi lopatu i kolica da ovo očistiš".