Kada sam bila mala mislila sam da je sex francuski poljubac i ubjeđivala starijeg brata da se ljudi sexaju ispred zgrade.
Prnuo sam u avionu na 10 000m visine, i kad je do mene lik počeo gledati u mene pravio sam se kao nešto sa vana da smrdi.
Imam 20 godina i još se nadam da ću jednoga dana postati poznati pjevač. Posebno za vrijeme ispitnih rokova.
Uvijek kada se ne mogu sjetiti imena neke pjesme, samo upišem ime pjevača i upisujem jedno po jedno slovo na tastaturi ne bi li se pojavila moja pjesma.
Nikad nismo imali dovoljno para, tako da ni moj brat ni ja, kad smo bili mali. nikad nismo dobili ništa novo, nego uvijek nešto iskorišteno, ali bili smo zadovoljni, jer su se roditelji maksimalno trudili da nam i to pruže.
Na prvom sastanku sedim pored devojke i odjednom se desi ono što nikako nije smelo. Ispustio sam goluba i ona je čula. Umesto da se izvinim, ja joj kažem da je to bio pozdrav iz dubine duše. Baksuz.
Imam 23 godine. Bila sam u dugoj vezi od svoje 16 godine. Pretrpjela sam i prevare i laži. I oprostila. Moj najbolji prijatelj uvijek je bio tu, kad dečko nije, uvijek bi mi govorio da će biti sve u redu. S ovim sam ostala u vezi do 20. godine, dobili smo i dijete. Zbog njega sam odustala od svojih snova i želja. Pretprošle godine smo se razišli (nismo se ženili), on je otišao raditi u inozemstvo, a ja sam otišla svom najboljem prijatelju koji se odselio u Rijeku, upisala sam vanredni faks i našla si posao, on mi pomaže odgajati mog malog anđela. Priznao mi je da me uvijek volio, a nekoliko mjeseci kasnije i zaprosio. Svadba je iduće godine.
Imam devojku koja ima slovo R iznad leve dojke (kod srca). Na dan kada smo se smuvali ja to nisam primetio. Krenuo sam polako da povlačim majicu da bih pročitao šta piše. Ona je rekla: "Sta to radis?" Rekao sam joj da želim samo da pročitam šta piše, i ona mi je pokazala. Smejući sam je pitao zašto baš slovo R? Ona je rekla da je to početno slovo imena njenog pokojnog brata. Osećao sam se kao najgori kreten na svetu.
Kada idem na neki put obavezno ponesem sve knjige, sve što trebam učiti iako znam da neću ništa otvoriti kažem sebi "za svaki slučaj". I stvarno, jednom nisam ponijela ništa i imala sam toliko vremena i što je još gore, učilo mi se, pa me savjest pekla. Od tad redovno nosim sve knige, skripte i sveske. Ponekad ih čak i otvorim!
Roditeljima ne govorim da sam izgubio ključ od stana zato što će odmah "MENJAMO BRAVU!"