Kad sam imao 6 godina moj stariji brat me je plašio tako što je govorio da će da nazove neku curu sa hotline-a da dođe po mene. :/
Čitajući postove na ovom sajtu, shvatila sam neke stvari i izgladila sam odnos sa ocem sa kojim se do sada i nisam baš slagala. Hvala vam svima.
Kad sam bila mala, mislila sam da se svaki dan mora ići u prodavnicu. :)
Muž me ukucao u imenik pod punim imenom i prezimenom! Tješim se da je to zato jer voli da vidi svoje prezime uz moje ime! :)
Kad sam bila mala, jednom sam piškila u liftu, jer nisam mogla da čekam da stignem do stana.
Nema mi ništa gore nego kada mi za neki ispit govore: "Ma proćeš ti to sigurno". Pa draže mi je da mi ništa ne govore nego to.
Uvek u frižideru imam senf koji niko nikada ne jede i tako stoji godinama.
Jednom sam došla pijana na čas matematike i pevala ''Na silu sam odvedena na patnju sam osuđena.'
Uvek kada čujem oca ili majku da pričaju preko fiksnog telefona i shvatim da pričaju sa osobom koju ne poznaju i persiraju joj i kažu 'Da, da...' uvek se setim svih loših stvari koje sam uradio i zamišljam da upravo to objašnjava osoba sa kojom roditelj priča i smišljam priču da se izvučem... Trauma iz detinjstva!