Povređuje me to što dok sam bila u dužoj vezi, uvek sam se trudila da ne zapostavim drugarice, te ih pozivala da nam se pridruže kada bi se recimo okupila veća ekipa moga momka. A sada sam single već duže vreme, a sve te drugarice su ili udate ili u dužoj vezi, i skoro me nikada ne pozivaju na okupljanja, samo parove... Osećam se kao peti točak.
Kada gledam neki film i vidim da je preporučen za gledaoce svih uzrasta, odmah se smorim jer nema scena seksa...
Odlučio sam da tražim devojke na plaži, tamo nema prevare. Nema šminke, kosa prirodna, salo ne može da prikrije, s*se da uveća itd. Nisam ni ja savršen ali da se ne lažemo brate.
Mrzim kad se probudim, a ruka mi toliko utrne da ju ne osjetim, kao da je tuđa...Jeziv osjećaj.
Kad god se vozim na mjestu suvozača, imam potrebu otvorit vrata od auta. Što brže idemo, to je želja jača. Bojim se vlastitog mozga.
Baba me je danas pitala da joj pozajmim novu torbicu, kaže ide u svatove. Oduševila sam se. Savremeno, nema šta.
Njegov tim odneo je pobedu na poslednjih 8 utakmica. Otišla sam na 9 zbog njega, da gledam kako igra. Izgubili su i to sa rezultatom 6:0.
Mislim da mi je to bila prva i poslednja na koju sam otišla.
Tokom sexa devojka je pala u nesvest, nije se mrdala ,nitša! Ja stao, sišao sa nje, vatam se za glavu govoreći: "Jbt ubio sam je". Ko zna možda ima slabo srce, odkud znam... jaaaao vičem, kukam, molim se bogu!
Tada sam se uplašio neviđeno!
Sedim ja u troli i kod VMA ulazi dekica i seda pored mene. Ceo put cita nešto i uzdiše. Ja slučajno bacim pogled i piše konzilijum za maligne tumore. Nakon nekoliko stanica dekica izlazi i laganim korakom pognute glave odlazi. Ja sam sišla na sledecoj stanici jer nisam mogla da zadržim suze, plakala sam kao malo dete.
Najviše mrzim kad neko krene da mi priča nešto što mi je već pričao, i ja mu kažem: ''Znam, pričao/la si mi'', i on nastavi da priča, a ja moram OPET, po ko zna koji put, da slušam to.