Svaka profilna slika na fejsbuku mi je obrađena u fotošopu!
Dala sam dečku pare da nam kupi sladoled,a on je otišao i namerno kupio onaj koji ja ne volim samo da bi pojeo dva, medved jedan.
Danas sam sa majkom kupila nove zavjese u kući i bile smo srećne zbog toga što ćemo nešto novo da uzmemo da sredimo našu kućicu, komentar mog oca je bio da to ne vrijedi ništa jer on s tim može kupiti nekoliko litara rakije....nikad mu nismo valjale u njegovom životu....
Ćaletov drug iz Hamurga mi pri polasku kući nudi 10e, ja ono kao u fazonu "ma ne treba" i lik vrati pare u novčanik.
Kad sam bila mala i kada bih vozila biciklo BRZO, uvijek bi mi muva upadala u oko i ja sam jednom rješila da vozim žmureci, jer sam navodno znala put i tako sam udarila u kamion.
Imam 24 godine, pre mesec dana sam prestao da koristim mobilni telefon u potpunosti. Osećam se odlično.
Komšija Pera je bio čovek koga niko nije voleo u komšiluku. Svađao se sa svima, nije nikada imao mira. Prijavljivao je komšije raznim inspekcijama za razne sitnice i gluposti. Bio je penzioner koji je radio ceo život u Švedskoj, imao je para i nije brinuo ni o čemu, samo je gledao koga će koji dan da zakači. Bio je pravi galamdžija. Danas, 2 meseca nakon njegove smrti, komšiluk je toliko tih i miran, da je to nepodnošljivo. Nema ko da se svađa i pravi galamu, da dobacuje sakriven iza vinove loze, da mi buši lopte. Tišina u kraju je neverovatno ružna.
Jastuk za mene ima neko posebno značenje, nije kao svaka druga stvar, možda glupo zvuči, ali ponekad je samo on delio sa mnom smeh, suze, radost, bol, tajne i nikada me nije odbio.
Toliki sam baksuz da kad god sednem na nekom slavlju posluženje je na poprilično velikoj razdaljini od mene.