Kad sam bio mali, bio sam toliko dobar da sam često iskreno pomišljao: " Koliko bi život bio lepši da su svi kao ja. " Sad, nažalost, to ne mogu da kažem.
Kada sam bila mala, pred ulične trke, jela sam mrkvu misleći da ću biti brza kao zec.
Ja sam jedna od onih osoba koja načinje sendvič čim autobus krene.
Imam 18 godina i smatraju me za muškarčinu, a ja i dalje spavam sa plišanim medom kojeg mi je pokojni deda poklonio kad sam imao 2 godine...
Što volim kada mi neko kaže: "Ne možeš!", ili "Nećeš uspjeti!", tada dobijem još veću motivaciju.
Pre neki dan moj tata je ostavio upaljen fejs. Iz radoznalosti ušla sam mu u poruke sa kolegom i pročitala mnoge perverzne stvari. Od tad ne mogu da ga pogledam u oči.
Par sati pred doček nove godine dečko i ja otišli do Maksija da kupimo neke sitnice, između ostalog uzmemo i kondome. Maksi pun, prepun, red za kasu kao da se deli džabe.. Vidimo mi da ćemo čekati bar 10ak minuta dok ne dođemo na red kad u tom trenutku otvara se nova kasa i kaže prodavačica "Možete ovamo.'' Uleće jedan dečko isped nas i stavlja na traku dve četkice za zube, šampon i pakovanje kondoma, ja iz korpe takođe vadim kondome a moj dečko - "Jeba*i u ovaj red!!"
Da mogu da biram da ostanem bez trunke emocija, ostao bih.
Znate, postoji jedan taksista kojem kazem "kući", i on zna gde da vozi, a isto tako postoji i šanker kojem kažem njegovo ime, i on zna šta da sipa.
Svaki put pre kontrolnog zadatka razmišljam da li da se potpišem, jer mislim da ću dobiti bolju ocenu ako profesor ne zna tačno ko sam.