Da zna da sam imala njegovu šifru sa fejsa, bilo bi mu jasnije zašto danas nismo zajedno.
Kad sam bila mala, a bilo mi vruće, zaljevala sam se vodom :D I kad me keva pita šta to radiš? ja joj kažem da sam cvijeće! :D
Na ekskurziji u Budimpešti u drugoj srednje, nas nekoliko smo se izgubili i lutali bar 2 sata unezvereni. Nismo znali ni u kojoj ulici nam je hotel, ni tačno ime hotela. Ja sam pukla i pozvala razrednu. Javlja se ona, ja joj objašnjavam kod kog smo mosta, ona ne razume ništa, ja opet sve detaljno objašnjavam 5min, kad ona kaže - Čekaj, gde se ti nalaziš? I ja skontam da sam zvala razrednu iz osnovne škola koja je u Beogradu. Otišao i kredit i živci.
Baba me je jednom pitala da li se "ljubekam s dečkom". A mi bili u vezi tada tri godine...
Ne volim kada se dogovorim s devojkom da idemo u bioskop i ona kasni namerno sve zbog toga da bih ja uzeo karte. Kao da bih joj ja dao da plati...
Uvijek kada mi neko stariji ispriča vic, smijem se na silu samo iz poštovanja prema toj osobi, a inače bih plakao od muke.
Divim se svojoj babi koja pravi sve te divne kolače i torte, a ni ne proba ih.
Oduvek sam mislila da kad napišem što više strana na pismenom iz srpskog, da mi je sastav bolji.
Kad god naša profesorica ispriča vic, prvo se niko ne smije, pa se neko počne kofol smijati iz zadnjih klupa pa to bude toliko smešno da se svi počnu smijati... a jadna profesorica misli da je vic smešan.