Kad sam bila mala i nekako su tek počeli da se koriste mejlovi , mislila sam da hotmail koriste ljudi koji traze momka ili devojku , jer sam cula da se to radi preko hotline-a.
Imam dečka i mnogo sam srećna s njim. Ipak,uvek mi bude žao kad odbijem nekog dečka jer znam kako je to biti odbijen. Naročito ako sam se tom dečku baš svidela... Žao mi je da slomim nekome srce. :(
Volim kad je ispitni rok, uvek čujem i naučim nešto novo: da štrikam, kuvam, pravim narukvice, saznam da se Anandi udala za Siva...
Ja sam jedna od onih osoba koja načinje sendvič čim autobus krene.
Imam 23 godine i imam polusestru od četiri. Roditelji su nam/joj umrli pre dve godine i od tada se ja staram o njoj. Radim koliko god mogu, odustao sam od fakulteta jer nisam imao novca i ponekad mislim da ne mogu više i da je neću izvesti na dobar put, da nije srećna i da bi u svakom trenutku menjala mene za svoje roditelje. Ipak, juče, kad su najavili tornado, uplašio sam se više nego ikad jer sam mislio da je moja dužnost da je sačuvam od svega, jer joj dosta značim. Kada sam krenuo da joj pročitam priču za laku noć, upitao sam je da li se plaši, a ona je samo odgovorila: "Pa zašto bih? Samo ti mene zagrli jako pa nam neće vetar ništa, kako će tebe neko tako velikog da dira? Vidiš da si najjači i najbolji." Tad sam shvatio da ona ne očekuje od mene da joj pružim sve, voli me takvog kakav jesam. A volim i ja nju, više od života.
Volim da gledam u vodu, pogotovo kad sam na moru , to me opušta.
Imam strašno veliku tremu jer u ponedeljak treba prvi put u školi da izađem ispred više od 20-oro dece i održim im čas. Nemam pojma šta treba da pričam posle predstavljanja...
Uvek kada se posvađam sa roditeljima, odem u sobu, zatvorim se i ne želim da jedem celi dan ne bi li ih grizla savest.