Danas sam imao neki trip kad sam ušao u sobu. Ušao sam sa namerom da učim i naglas rekao "Jel krećemo da učimo?", a nikog nije bilo u sobi. Što je najgore i odgovorio sam "Ajde!".
Imam 20 godina,i niko ne razume zašto i dalje duvam svećice za rođendan,a ja to radim zato što mi se ispune želje koje zamislim.
Zamišljam kako će jednom, za 500 ili više godina, neko pronaći zabeležene ove naše ispovesti, i iz njih učiti o našoj kulturi, ko smo bili, šta su nam bile glavne teme, šta smo želeli da sakrijemo, kako smo sudili jedni drugima, na šta smo bili ponosni...zanima me šta će misliti o nama.
Kad sam bio mali uvijek sam se "umivao" sa 2 kažiprsta trljajući samo oči vodom... Otac bi mi uvijek govorio: "Ti obrazi nisu državni no tvoji sine"...
Volim onaj zvuk u kolima kad neko daje žmigavac. t-t-t-t-t
Kada mi baka čuje na tv-u da je neko otet odmah me zove na mobitel jer misli da sam ja.
Nikad nisam obrisao uši štapićima za uši. Gaće završavaju poso! :)
Dok sam bila devojka bateraija na telefonu nije mogla da izdrži ni pola dana, a sada kada sam udata telefon ne punim po sedam dana...
Ne mogu da zaspim uveče ako nije mrtva tišina, a zato svi moji profesori imaju tako mio i uspavljujuć glas, da zakuntam kao beba...
Kad sam bila mala stalno sam pila vodu iz malih rakijskih čaša, i umišljala da je rakija, uživala sam u tome.