Ja sam saobraćajni policajac i kada tražim dokumenta nikada ne pogledam šta treba, uvek vidim samo sliku nasmejem se i kažem "U redu je, prijatno".
Kad sam odgovarao Engleski, pošto nije bilo vremena da nas sve pita, gramatiku itd, ja sam pevao profesorki pesmu "Crna ženo" na engleskom. (Dark voman, gad dem ju...) 5 ko suza. za kraj.
Kada vozim bicikl svojom ulicom, inače je brzina umjerena, ali kada dođem do "njene" kuće, postajem Armstrong i vozim najbrže što mogu i svaki put tripujem da me ona gleda s prozora i divi se tome. :D
Dečko me je jako povredio, grebala sam mu auto ključem.
Moja najveća skrivena fantazija je da me slikar naslika nagu, u ležećem položaju, sa puštenom dugom kosom i da tu sliku držim u svojoj sobi. Nadam se da će mi se fantazija ostvariti. :)
Nije da ga mrzim, al' kad bih postala ptica, on bi bio prvi kojeg bi posrala!
Vozač sam autobusa i najviše volim kada autobus ostane prazan, pa odvrnem Bijelo dugme i pevam na sav glas.
Moj tata je oduvijek bio škrt na riječima i osjećajima. I brat i ja smo ga se uvijek bojali kao klinci. Puno je radio, vozio je kamion i tjednima ga nije bilo kod kuće, tako da nikad nismo imali neki odnos. I nekako je staromodan, ne konta kompjutere, smartphone, itd. Nedavno sam na poslu radio dvije smjene zaredom i on mi je biciklom donio sendvič sa parizerom. Ne podnosim parizer, ali u njegovim očima je to jedina salama za koju zna, jer je to bila poslastica kad je on bio mali. Nikad u životu nisam jeo bolji sendvič.
Često i ja poželim da sam iz Engleske, Švedske, itd. pa kad dođem rodbini u Hrv da se ceo svet vrti oko mene i da se svi nalože na mene.