Mislim da sam uspela da promenim svog dečka. Imao je hiljadu i jednu (jedino mu je broj bio bitan), menjao ih kao čarape, sada je sa mnom već godinu dana, prva sam koja je upoznala njegove roditelje i ponosna sam na sebe! Ali, ipak, ponekad se plašim da se ne vrati starim navikama. Nadam se da ljudi mogu da se promene, ali stvarno.
Mrzim kad prodavačica pokušava da mi ugura u kesu i hleb, i sok, i čokoladu, i sapune, i sredstva za čišćenje, sve u istu kesu.
Toliko sam umorna da sam malopre gurala punjač u index...
Od malih nogu imam fobiju od toga da će autobus promašiti moju stanicu.
Rekla je, cigarete ili ja. Ostavio sam i nju i cigarete istog dana.
Tata uvek umotava daljinski providnom kesom,da se ne izližu brojevii -.-
Uvijek kad mi neko na četu pošalje dugačak vic, samo napišem ``ahahahhahahahha`` a i ne pročitam ga. -.-
Jedno veče u diskoteci igram i prilazi mi neki lik i reče mi nešto na uvo. Nisam ga ni čula, kažem mu da imam momka i da me ne zanima. Lik mi opet nešto reče, ja njemu opet, alooo imam momka. Lik se iznervira, okrenu me i zakopča mi šlic na pantalonama i reče ETO, JBO TE MOMAK!!
Kad sam na nekom veselju ili kod nekoga u gostima gde ima predjela, obavezno mi ubodeno parče padne na stolnjak na putu do mog tanjira.
Kad se vraćam sama kući iz grada, uvijek hodam što je moguće više na desnoj strani trotoara, kako bih bila dalje od ulice, jer ako neko hoće da me kidnapuje iz auta..e pa neće moći ove noći!