Nikad nisam kapi popila, štoviše alkohol mi se gadi. Sinoć uzmem čašu crnog vina i gledam njegove slike na mobitelu. Ukratko poslala sam mu poruku 'okice moje lijepe'. Još nisam uzela mobitel u ruke od sramote od sinoć.
Za 23 godine života bila sam samo s jednim momkom u vezi za kog se ispostavilo da nikad nije ni bio u vezi sa mnom, već je to bila kombinacija koju sam ja doživljavala vezom. Nakon toga sam počela drugačije da gledam na momke. Zaključila sam da 99% likova koji me muvaju (kako mlađi tako i stariji) zapravo ne žele vezu, već one night standing. Nekad je ljubav mnogo jednostavnija bila, ne mogu da verujem da ne mogu naći makar jednog muškarca koji bi hteo vezu ili ne daj Bože brak. Potpuno sam razočarana u muški rod...
Počela sam jako da se zaljubljujem u lika koji me je hteo samo za sex...sex je nažalost i dobio i naravno da mi se više ne javlja..a ja budaletina ulazim na njegov profil 20 puta na dan...
Sestra od tetke od mog supruga, fakultetski obrazovana dama od 45 godina koja je popila svu pamet sveta a prosečnog izgleda, neuredne kose onaj “natural look” bolje bi bilo da nije… znam da je imala jednu vezu, nekada davno, pre 15 god i to je to. Ona zna šta želi, ima brdo udvarača, svi je žele, svi je izvode po restoranima, konstantno priča o tome kako je ženi potreban s.x da bi bila lepa… što se na njoj i vidi… da ga nema. Ja ubeđena da laže… jer evo ja radim sa ljudima, kolektiv muški, masu puta se neki muškarac našali sa mnom, nekad i onako dvosmisleno… al meni to nije muvanje, meni je to šalimo se tako po nekad i to je to… ko je ovde lud 😆 Meni nikad niko nije ponudio da izađem negde, pa od tolikoh muškaraca valjda bi se bar jednom svidela 🤣
Nakon toliko godina i danas se sjetim nekih djevojaka koje su ugradile dio sebe u mene. Nije to neka žal/tugovanje za njima i onim što je prošlo. Nekada me neka situacija ili priča sa nekim podsjeti na njih, pa kažem u sebi: "Bože šta li je sa njom. Pazi je". Nije to za svaku djevojku sa kojom sam bio ali za neke mi sjećanje proradi. Lijepo je ostati nekome u tako pozitivnom sjećanju kao što su one meni. Nadam se da sam i ja njima.
Muško sam i jako sam nesigurna osoba, čak do te mere da u toku istog dana imam za sebe vezan osećaj najveće bezvrednosti i apsolutne vrednosti. To najviše u zavisnosti od toga kakav mi je odnos sa drugima tog dana i koliko bi se smejali na moje fore i slično. Znam da je to veliki problem i jedini nedostatak koji zapravo imam je da su mi ruke prenaglašeno mršave zbog čega izgledam manje u svojim očima, ali nikad mi niko nije to isticao ili nešto slično da bi mi to bila neka trauma.
Strepim da će me muž prevariti s 22 god mlađom. On je profesor u srednjoj školi i dodaje svoje učenike na mreže i onda mu oni pišu. Ovi što idu u školi postavljaju pitanja o gradivu i testovima, a ovi što završe mu pišu kao o životnim temama, filozofiji, društvu i onda on s njima diskutuje, tako kaže... Dao mi je sve prepiske, ali ova devojka nastavlja uporno da mu piše iako je završila srednju. Pričaju o filozofiji, nema nigde ništa ljubavno, ali svejedno se nesigurno osećam. Prošlog meseca mu se hvalila da je pročitala njegov rad sa fakulteta koji je od bukvalno kad se ona rodila i pisala koliko je uživala da pročita tako nešto 🤮Pišu i drugi slično, ali ne tako na sitno kao ona i svi ostali su muškarci. A ovaj moj još odgovara na to. Rekla sam mu da mi to smeta, ali on kaže da ih on zna od kad su bili deca i da ne vidi nijednog učenika, ni bivšeg, na taj način. Sve ostalo nam je u redu u braku, ali ovo me plaši već neko vreme.
Nerviraju me influenseri koji se hvale po Instagramu nečim, a doslovno to monetizuju i zarađuju od toga. Npr. očevi koji snimaju kako su oni fantastični jer grade neke brutalne stvari za djecu u vrtu. Doslovno zarađuju od toga što snime, a onda to ulože u još luđi kontent, a nama to predstavljaju kao normalan standard za oca. Isto je i sa trad wife kontentom koji nabija kompleks kakva žena treba biti, travel influensericama koje pokazuju da ako nisi obišao planetu do 25te propao si i slično. Mislim da moramo shvatit da je to njima posao i zarađuju od toga i da te stvari nisu dokučive većini i da je to okej.
Žena kaže da sam stalno nervozan.
Ja sam radim i na ivici smo od 1. Do 1., stalno nešto fali. Drugo dete uskoro, razmišljamo o nekom našem biznisu, trenutno na poslu imam puno obaveza, menjali auto za jeftinije i oko toga ima previše razmišljanja, jer uvek ima neki problem sa autom. Žena kaže ne posvećuješ dovoljno pažnje meni, gde je možda i u pravu. Ali od ovoliko stalnog razmišljanja ne mogu se opustit i posvetit njoj.
Ja ne mogu ovu novu modu gde se prodaju samo king size pantalone koje mi stoje kao džak. Ja sam mršavica i ne mogu da nađem pantalone za sebe. Čak i neke minimalno široke su mi preširoke, vise na meni. Ja stvarno ne znam zašto ne prave za svakog po nešto, i svako će kupiti šta mu odgovara i stoji. Ne mogu naći sebi pantalone, nosim 3 para i vrtim ih u krug...