Dok sam bio mlađi, sredja škola i faks, izlazio se, družio, muvao devojke ali nikad nisam ni blizu bio da neku prvo veče odvedem u krevet. I onda čujem, komšije u zgradi se razvode, imaju jedno dete jer je ona njega prevarila. Bila na žurci, neki je opalio i napravio dete. Videh i tog novog. Ne liči ni na šta. Ali bukvalno. Ja uvek izgledao bar prosečno....
Prosto mi neverovatno kako uspeju.
Sa mojim mužem sam od 18. godine. Sad imamo po 35. On mi je prvi i jedini. Mnogo ga volim. Fizički-za klasu ljepši od mene-crn, visok, maneken. Ja dosta niska, lijepa, ali jedna sasvim obična ženica (čak imam i 10 kg viška). Ali, ljudi moji, on me nikad nije u potpunosti zadovoljio u krevetu. Ne znam šta je orgazam, ne znam šta je svrš****e. Fizički me privlači, ali čim krene se*s ja se gasim. Mnogo više mi prija maženje i ljubljenje. Kod njega sve suprotno.
Udajem se za dva meseca, nisam sigurna da sam pravilno postupila iako smo nekoliko godina zajedno. Bojim se kako će biti u braku, obzirom da svi kažu da brak nije kao veza, oće li se on promeniti i biti druga osoba, oće li me tada poštovati, ceniti i sl.
Najvažniji stvar u životu muškarca je izbor žene, dobra žena ti da krila da stvoriš još više, loša žena te uništi, izgubiš zbog nje život, djecu….
Isto vrijeme i obrnuto za nas muškarce.
Ja sam godinama pomagao bivšoj, sve sam svoju dužnosti ispunjavao, financirao, ja sve plaćao od svoje plaće budala govorio njoj ostavi sebi, ostavi sebi ja ću, prosle godine, ona uz moju pomoć i podršku postane neko i nešto, i odma me napuca radi lika koji je bogatiji, a to što dok nije imala kruha jest ja sam godinu dana radio po 12-13h dnevno, to je ništa.
Gledao me i ponašao se kao da sam jedina devojka na svetu i da me voli najviše, da bi kasnije doznala da je u ozbiljnoj vezi i živi sa devojkom. Stvarno to u početku nisam znala, niti je itko iz zajedničke ekipe to znao, nikada nije spomenuo devojku. Osećam se užasno i odvratno, umesto da se on tako oseća. Boli me jako, ali prekinula sam svaki kontakt sa njim. Sad kad svi to znamo izbegava celo društvo komplet.
Ne volim žene, a pogotovo muškarce (pošto su većinom oni takvi) koji su previše 'duhoviti', ironični, sarkastični itd. To su mi jedne od najodvratnijih osobina koje postoje. Sa njima nikad ne znaš na čemu si. Ne znaš da li su ozbiljniji, da li se sprdaju, jednostavno, nikad ne možeš da znaš šta zapravo misle i da li su ozbiljni. Sa takvom osobom se nikad ne bi družila, a kamoli bila u vezi.
Nakon 150 neodgovorenih poziva, 300 poruka s pitanjem kako si, nakon što dođem u tvoj grad 7 puta za redom, ti napišeš da moraš radit i da nemaš vremena...
Mislim da sam shvatio da je vrijeme da i ja odustanem od prijateljstva.
Nikako ne mogu naći posao, dve godine nakon završetka fakulteta. Gledam kako me okolina i meni bliski ljudi ponekad osuđuju kao da sam nesposobna, a ne znaju kako gutam knedlu i kako mi je teško jer je u Srbiji za dosta profesija ovo nemoguća misao. Osećam se mnogo loše zbog ovoga, a znam da nije do mene.
Imam 25 godina i toliko me sram roditeljima i bilo kome iz porodice reći da imam dečka da ne izlazim u javnost s njim uopšte. Trudim se na sve načine da nikada ne saznaju.
Zašto većinom svi prokleti šefovi iliti nadređeni moraju da imaju neke odvratne face Bože te sačuvaj, točno im se vidi da su šefovi, ne moraš ih ni pitati.
Jedan kontrolor (šef od šefice) ima facu da ti se smrkne. Toliko izgleda odvratno i ozbiljno, čak se nikad ni ne smije. Užas!! Mene svaki put presječe kad ga vidim!