Nisam neki klubski tip. Otišli posle sto godina društvo i ja, kad tamo moja poznanica. Bila je pijana i uzviknula mi: "Gde si mačko" i lupila po du*etu. Ja, muško. Desilo mi se da me koleginica sa faksa dok sam studirao otvoreno spopadne, čak i koleginica sa posla pre koji mesec. Malo mi je sve to bilo smešno i u fazonu sam dooooobro, ali mi je ipak drago što su se danas žene opustile i one preuzimaju inicijativu.
Šta ako ovaj put stvarno bude kraj, i naše “nikad više” postane zauvek, koliko god da bežimo jedno od drugog, uvek smo se vraćali kao dve obale istog mora jer smo znali duboko u sebi da svet bez tebe nema istu boju.
Koliko puta sam ti okrenula leđa, samo da bih u sledećem trenutku poželela da te zagrlim..
Već par meseci ne mogu da izbacim iz glave tvoje poruke, naš poslednjii poziv, zagrljaj, poljubac, upućene reči, naše poslednje spavanje na pozivu ti u jednom gradu, a ja toliko daleko od tebe u drugom i naravno koliko god da si bio daleko sve sam veću i veću ljubav osjećala i sve sam više verovala u nas.. Sećam se mesta gde smo se prvi put videli na kratko, ali tu hladnu noć ću ceo život da pamtim.. Bila je to zima, zvao si me da se vidimo bila sam presrećna i preuzbuđena, da kad sam te videla nisam mogla da te ispustim iz zagrljaja, kad si me prvi put zagrilo osetila sam toplinu i znala sam da si pravi za mene, poljubio si me u čelo i rekao mi “koliko sam ja tebe samo zavoleo”.
Ljudi, kome se ovako nešto dešavalo neka da neki odgovor. Naime, skoro svaka devojka sa kojom sam probao, a sa kojom iz nekih razloga nije uspelo, je nakon tog našeg pokušaja ili našla dečka za ozbiljnu vezu ili se kasnije udala. Isto tako mi je dosta njih (nakon što je kontakt prekinut i ja nekako krenuo dalje) slalo poruke tipa "našla sam nekoga, volimo se i venčaćemo se" ili su mi iste poruke (i meni nebitne informacije) slate preko drugih ljudi bez da ja išta pitam. Кoja je poenta traženja takvog vida validacije? Zašto neko ima potrebu da radi takve stvari? Okej, kažeš da nećeš, vidim ja da nisam poželjan i da trebam da se sklonim, razumem sve to, ali ako je poenta priče da odustanem od tebe a zaboravio sam da postojiš posle par dana, čemu potreba za tim da znam stvari koje me ne zanimaju i šta imam ja od toga?
Kada nemaš nešto u stanu (nemaš jer si sve dao da isti kupiš) ona ti se žali na to što nemaš. Kada kupiš neke patike koje su jeftinije, ona te ismijava. Kada odeš iz kuće jer znaš da ona dolazi pobjegneš da je ne slušaš, kada te vidi odmah te napadne jer ti moraš biti tu kada ona dolazi. A kada nemaš ništa, kada si bez posla i kada kući imaš suprugu koja se tek porodila, ona propadne u zemlju i nestane a kada se situacija smiri eto nje opet da kritikuje. Mrzim je, mrzim. Da nije porodica i da moja supruga nije vezana za nju, nikada je u životu vidio ne bih. Pišem jer se moram gristi za jezik kada je vidim. PS rekao sam joj da mi smeta, ništa nije prihvatila.
Stalno nešto čitam, uvijek mi neka knjiga u rukama, govorim tečno i engleski, a osjećam se nepismeno i jadno kad treba da sročim neku rečenicu i da se izrazim a neke riječi ne mogu da se sjetim, eventualno je se sjetim ali na engleskom, načitanija sam i inteligentnija od većine ljudi a izražavam se kao neškolovana, ne znam u čemu je problem niti zašto zablokiram tako.
Nemam ideju gdje bih mogao upoznati djevojku. Po klubovima i splavovima ne mogu jer izgleda da ne umijem.
I tako, proveli smo 5,6 godina zajedno, raskinemo najviše radi mene i karaktera mog i jedne jake situacije koja nam se desila, moj život od tada sve loše, svaka stavka, sve bi dao da opet probamo, molio sam se i molim se Bogu, ali do nje nikad nisam mogao da doperem, nekad je bila đevojka koja je gledala samo u mene, danas je đevojka, koja gleda u sve sem u mene, srce puklo, nema trenutka da na nju ne mislim, volio sam je i volim kao nikog, ali pomirenja nema....
Ne razumem osobe koje se izdižu iznad vas samo zato što su stariji (a samo stariji 5 ili 10 godina). Stalno potenciraju to što su stariji, znaju oni nešto, imaju iskustva... Kao da imaju 50 godina, a ne 35-40. Stvarno ne razumem ovakve.
Prodajem Božićna drvca i svake godine s nevjericom promatram ljude kako traže drvo što sličnije umjetnom. Odvojeni od prirode i stvarnosti.
Nema sexa u braku, loše zdravlje jednog od partnera. Šta ja kao drugi da radim? Godine i godine su u pitanju. U početku nije bilo problem, ali sada već nije da nije... Mladi smo ljudi...