Dođe mi da prevarim muža prvom prilikom koliko me njegova ljubomora ubija. Nikada zadovoljan, zvoca ako se sredim, spremim, ako izađem bez njega. Uvijek su tenzije, ljutnja, prijetnje i to one grozne da će me pretući, golu izbaciti i ostaviti bez ičega ako ga prevarim. Nikada nisam i ne pravim gluposti. Napominjem da radim, čuvam djecu, kuvam, čistim, peglam i još stignem i trenirati i malo se dotjerati. Ljudi mi govore koliko se blago mome mužu jer je našao takvu ženu, a muž nikad nezadovoljniji. On je obrazovan, ima dobro plaćen posao i na visokom je položaju, uspješan ali očigledno nesiguran. Ponekad se bojim za svoju sigurnost, djeca su mala i ne znam šta da radim. A da vam kažem da važimo za jedan od skladnijih parova u komšiluku i okruženju.
Zajedno smo 3 godine, imamo ćerku od skoro 2 godine i neplanirano sam trudna ponovo.
Već nakon porodjaja je otišlo sve u k pod ruku sa mojim libidom i njegovim nedostatkom razumevanja. Nekada strast, sada bračna dužnost.
Četvrti dan nismo progovorili jedne reči, jer mi je dosta njegovog ponašanja, lomljenja i cepanja stvari iz besa bez razmišljanja o posledicama. Svašta sam mu rekla u besu i naravno da mi je žao, ali nisam sigurna da bih htela da se pomirim sa njim.
Ponovo nosi telefon kao da na njemu ima davinčijev kod, a svaki put kada je to radio ja sam imala u njemu i šta da vidim :))) Predje budala, proguta budala svašta, oprosti X sranja.. ne mogu više, nemam snage. Okej mi je da se obilazimo po stanu i pravimo da ovo drugo ne postoji.
Žao mi je ćerke, volela bih da ona ne mora ovo da prolazi sa nama, nije ona tražila da je naprave dva debila i da je rodi praštajuća budala. Nema ništa pametno ni da nauči od ovakve majke..
Moja sestra (25) ima dečka (27) koji voli da se pravi da je singl i otvoreno flertuje sa drugim devojkama, bilo to uživo ili onlajn. Primera radi: javi mu se neka poznanica preko instagrama, a on umesto da je odbije i kaže da je zauzet, nastavlja razgovor i dalje dopisivanje, i to potraje i do par dana. Onda moja sestra za to sazna i, umesto da se obračuna i raskine sa njim, krene da vređa i napada tu drugu devojku, šalje joj preteće poruke i bog zna šta sve. Jednom se u nekom izlasku fizički potukla sa devojkom koja se muvala sa njenim dečkom (on se gospodin pravio mutav i nije umeo da kaže da je zauzet). Kad sam je pitala zašto se tako ponižava oko lika kojem očigledno prija flert i pažnja i namerno se pravi da je slobodan, rekla mi je kako je on prosto takav, ''ne voli konflikte'' pa ona stane u njegovu odbranu. Svašta.
Iritiraju me ljudi koji ništa ne mogu sami, bez društva. Znate one koji kažu "išao bih u teretanu, ali nemam sa kim" ili išao bih na bazen, ali nemam s kim, isti slučaj i za trčanje, šetnju, bioskop...o putovanjima i sl. da ne govorim. Jbt šta će ti ko, ako nemaš društva, a radi ti se nešto, idi sam, ne vidim problem. Da sam čekala ljude za sve, iz kuće ne bih makla. Mislim da takvi ljudi samo traže izgovore da ne urade nešto, i da imaju razloga da kukaju. Da vas to nešto stvarno zanima i stvarno želite da uradite to, uradili biste, našli biste način. A te izgovore "nemam sa kim" batalite.
Treba proucavati one muškarce za kojima žene pate, seku vene i gube razum. Šta takvi muškarci imaju, kako se ponašaju i kako izgledaju. Uložiti vreme i novac na izgled (teretana, kozmetika, plastične operacije), fizičku i mentalnu snagu, edukaciju, promenu karaktera i obrasca ponašanja, stava i fokusirati se na biznis. Kopirati sve moguće paterne tih fatalnih tipova) i onda dovesti sebe u situaciju da čopori žena i za vama seku vene, završavaju po ludnicama i tabletama ako ih odbijete.
Imam 30 godina, vozim 13 godina i kao poslednji matorac kojem je svega dosta najradije bih kupio auto sa autopilotom. Dobro vozim, ali od posla do kuće mi treba skoro sat vremena vožnje i muka mi je od toga.
Noć kad sam shvatila da me više nema tamo gdje sam bila cijela... Znaš onaj osjećaj kad te neko zna od samog početka?
Kad si još dijete, a on već nosi nešto tvoje u sebi, iako niko to ne zna izgovoriti.
Tako je bilo s nama.
Godinama unazad, kroz sve te tišine koje nisu bile prazne. Bili smo prijatelji što se ne gube.
I kad se ne javljamo, znali smo.
Postojao je neki nevidljivi konac između nas.
Uvijek sam vjerovala da ćemo doći do dana kad će sve to imati smisla. On je bio ispred mene, uvijek korak više, ali kao da me čekao.
I ja sam hodala prema njemu.
Godinama.
Nosila sam ga u mislima kroz školu, kroz ljeta, kroz dane kad sam šutjela, a srce mi je pričalo samo o njemu. Nismo mnogo govorili. Nismo morali. Tišina među nama nikad nije bila kraj, nego pauza. A onda.. nedavno.
Kad sam se nadala da ćemo napokon disati isto vrijeme…
Stigla je poruka. Napisao je da se ženi. Jedna rečenica.
Jedna vatra što je spržila sve snove koje sam čuvala kao svetinju. Nisam znala kako da dišem.
Jesam kriv.
Znaš za šta sam kriv?!
Zato što sam te voleo kao lud, eto samo zato.
Krivi me koliko želiš.
Ako je ljude sramota da polude zbog ljubavi, mene nije.
Bolje voleti i poludeti, nego ne voleti, nemati hrabrosti za to, a ostati normalan.
Muva me već neko vreme jedan dečko. Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja, na svadbi od tog jednog zajedničkog prijatelja. Stvarno je fin i kulturan, izlazili bi na kafu, dopisujemo se ceo dan, rekao mi je da se zaljubio u mene i da bi hteo vezu. I meni se on jako sviđa, ali sam u isto vreme uplašena. Imam 20 godina, a nijednu vezu iza sebe, ma ni poljupca. Zato se plašim da uđem u vezu sa njim jer nikada to nisam imala do sad. Svi mi govore kako treba da budem sa njim jer je on super momak i stvarno to tako jeste. Ne znam, možda me i plaše priče drugih žena kako su svi muškarci loši i da te na kraju povrede. Volela bih da se ne plašim i dam tom momku šansu.
Bili smo drugari, pa onda kolege. Bio je moj oslonac, moj prijatelj, neko u koga sam se klela. Sve do dana dok nije stigla informacija o unapređenju. Njegovom. Prestao je da kontaktira sa mnom, javljao se samo kad mu nešto treba. Onda sam ja prestala da se javljam njemu. Kad mu zatrebam uvek sam bila zauzeta drugim i nisam mogla. Pričao je svašta o meni. Ono najgore… ćutala sam. I nastavila da ćutim. Danas je stigao mail da odlazi iz firme. Ja ćutim. Svejedno mi je. Bio ili otišao… a to je čovek sa kojim sam 10 godina doručkovala, svako jutro. Vrlo često sam spremala nešto mužu, deci, sebi… pa spremim i njemu, uvek. Al eto nisam dobra. Al svejedno mu je. U stvari, super mi je jer mi je svejedno.