Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


#2874255
04 Apr 20
Imali smo mogućnost da živimo odvojeno, prihvatili smo da živimo sa svekrvom iz sažaljenja prema njoj. Najveća greška ikad. Ne može se živeti normalno u zajednici, najgore je što smo u karantinu. Ona spava od 18h do 4h, mi se uspavamo posle ponoći. Počela je namerno da nas budi u 4, da lupa sat vremena, da kašlje ispred vrata itd. Muž ju je pitao zašto, a ona je rekla da mi budimo nju jer peremo sudove kad ona spava. Da bih joj izašla u susret, prestali smo da jedemo u to vreme i da pijemo čajeve pred spavanje. Nije je zadovoljilo i nastavila je. Ne da da sami spremimo obroke, jer kaže da ona zna najbolje. Onda se začuđava što ne jedemo svinju, iščuđava se svakodnevno i tera muža da to jede. Izaziva sukobe jer se odjednom ponekad izdere na mene zbog razlike u mišljenjima, a ja ćutim. Rekla sam mužu da ga volim, ali da ne mogu da je trpim i da odlazim kod svoje majke. Nadam se da će odabrati mene kad prođe ovo i da još ima nade da budemo srećni.
6127
144
99
share
odobravam
osuđujem

#2873645
04 Apr 20
Moja majka je oduvijek bila moderni rob i nečiji službenik. Kao da je mislila da je svaka budala iznad nje. Najgore je to što je tako učila mene i brata, da vječito budemo pokorni i poslušni, ne daj bože da se za nešto borimo. Ćuti, ne svađaj se, ne zamjeraj se. Jednog dana ja dođem kući i ispričam kako mi je poslodavac predložio sporazumni prekid radnog odnosa, koji ja nisam htjela potpisati. Ako mu ne trebam, neka me lijepo otpusti i da otpremninu, da mogu i na biro otići. Potpišem li ovo drugo, niko prema meni nema obaveza i nemam nikakvih prava, a on bi na moje mjesto doveo nekog drugog i tako u krug. Majka je zamalo doživjela nervni slom. Kako će ona njemu u oči pogledati od sramote (poslodavac i ona su bili komšije). Ja sam je pitala ko ti je draži od nas dvoje, čija dobrobit ti je važnija, a ona i dalje po svom. E pa draga mama, nisam ja ničiji rob, ja samo pošteno zarađujem, a taj tvoj "prijatelj" ako je htio firmu, neka zna da to nosi sa sobom i odgovornosti, a ne samo zaradu.
7507
116
48
share
odobravam
osuđujem

#2873557
04 Apr 20
Nosim leće i naočale. Naočale većinom nosim kod kuće, dok leće uvijek stavljam kad idem negdje van. Jedno jutro krenem na faks stavim leće i jave mi da je predavanje odgođeno. Ostanem kući i nakon nekog vremena upalim tv, stavim cvike na glavu i ne vidim apsolutno ništa. Panika, ćoraviji nego što sam bio. Šta ću, gdje ću, nazovem doktoricu da imam ozbiljan problem i ne znam šta se dogodilo. Žena me smiri kaže da dođem pa ćemo vidjeti što dalje. Jedva se dovezem do nje, skinem naočale odmah na ulazu u ordinaciju kad odjednom vidim savršeno. Tek sam tada shvatio da sam stavio naočale i leće istovremeno. Doktorica je oplakala od smijeha, a mene blam pojeo.
5555
135
44
share
odobravam
osuđujem

#2873794
03 Apr 20
Klasičan sam sredovečni muškarac. Onaj običan prolaznik koga srećete svakodnevno. Imam posao od kog živimo. Ali jednostavno počeo sam da smetam: roditeljima što ne radim više, ženi što ne zarađujem više, deca mi se ne raduju kad me vide... Dođem kući i ne smem progovoriti jer keva i žena gledaju seriju, pa stari info emisije i onda deca crtaće.... Tada se niotkud pojavila ona! Isto tako neprimetna, sa svojim problemima, razvedena sa troje dece, sama plaća stan i troškove, školuje decu. Vidi se po njenim dlanovima i borama na licu da je život ne štedi. Svojim nepogrešivim instiktom me je pročitala, kako mene tako i situaciju u kojoj se nalazim. Počeli smo da odlazimo na kafu. Po cele noći se dopisujemo kada odem na posao. Dan mi počinje sa njom, sa njom se završi. Noću je sanjam. Odjednom videh da nisam za bacanje. Proveli smo i nekoliko ludih noći zajedno. Ono što sa njom za noć provedem sa svojom ženom nisam za ceo brak od 15 i više godina. Ludo je volim. Ne prepoznajem sebe. Danilo.
3671
2545
205
share
odobravam
osuđujem

#2873426
03 Apr 20
Najjače mi je kad čujem osobe da komentarišu "Ne mogu da zamislim nekoga sa 30 godina da živi sa roditeljima". Prvo ja radim, znači nisam lenčuga pa da živim na njihov račun, plaćam sve račune, namirnice kupujem, ali čovek jednostavno nema odakle da stvori sebi za kuću ili stan da se osamostali. Nemaju svi njive, stanove, kuće, vikendice, šume pa da prodaju ili izdaju. Jednostavno sam se rodio u takvu porodicu "golu" da se tako izrazim, majka i otac mnogo vredni ljudi, ali rade za nekih 500-600e, ja za 400 i nemaš odakle da uštediš, čak i da štedim ne bi dočekao da skupim za moj život pare za kuću. Imam 23 godine i stvarno mi nije ništa teško, radio sam svakakve poslove i ko zna koje ću raditi, jednostavno je nekome tako zapisano i kraj priče. Nas troje delimo stan od 40 kvadrata, za drugo ništa i ne znam, meni je puna kapa, naravno da bi voleo da stvorim još ali koliko ja vidim biće jako teško.
5595
257
171
share
odobravam
osuđujem

#2873485
03 Apr 20
Par dana pred venčanje svoje najbolje prijateljice (na kojem sam trebala biti kuma), doživela sam tešku saobraćajnu nesreću. Nakon 20 dana budim se i saznajem da se ona udala, kaže nije mogla otkazati jer je već sve bilo pripremljeno. PS.više mi nije najbolja prijateljica!
994
7774
168
share
odobravam
osuđujem

#2873210
02 Apr 20
Kako je počela ova izolacija cura je prešla samoinicijativno da živi sa mnom u kući, jer njih je puno u porodici, svađaju se i poludeće, a ja živim sam u velikoj i sređenoj kući (njene reči). Na početku mi je to smetalo, posebno spika uvalim ti se na gajbi jer je sređena i sam si. Međutim, sada posle 15 dana shvatam da mi je ona sve što mi treba u životu, do kraja ovog virusa bi mogo i da je zaprosim. Tek sada iako smo dugo u vezi uviđam koliko je ona divna, koliko je tiha i nenametljiva, predivna je domaćica, svako malo organizuje neka dešavanja, te movie time, te veče za igrice, stalno čita i uči, tek sam ovih dana saznao da tečno govori 3 strana jezika, oduševljen sam. Posle ovih 15tak dana mnogo sam je bolje upoznao nego za 2 godine veze.
4043
3851
160
share
odobravam
osuđujem

#2872290
02 Apr 20
Ostavila sam dečka kada mi je rekao da nikada prije mene nije poljubio djevojku. On ima 33 godine, ja 32. Imao je vremena kad da proba te stvari, neću mu ja sad u pola života biti učiteljica ni za što. Ako nije do sada, ne treba ni od sada. Jadnik.
769
10135
267
share
odobravam
osuđujem

#2872568
02 Apr 20
Imam dve ćerke i ne mogu da se oduprem tome da više volim onu koja je lepša. Osećam se kao grozna majka.
541
6477
81
share
odobravam
osuđujem

#2872659
01 Apr 20
Kada sam bio klinja, stalno sam prisustvovao raspravama između tate i prvog komšije. Glodali su se oko nekog stuba iako je geometar utvrdio da ceo komšiluk svako svakome bar malo ''upada'' u teritoriju. Jednog dana tata je nešto radio u dvorištu i zbog prirode posla imao je čekić i ispravljao neki lim, komšija je prošao i ne znam da li ga je opsovao ili rekao nešto drugo, ali ćale ga je gađao čekićem i pogodio ga. Komšija se izvrnuo kao kada se izvrnu u crtanim filmovima. Ja sam počeo da plačem jer sam mislio da je komšija mrtav, pritrčao sam i počeo da ga grlim jer sam se nekako nadao da ću tako da ga oživim. Neko je pozvao i hitnu pa kada su došli niko nije mogao da me odvoji od komšije, ni tata, ni hitna ni ostale komšije tako da su i komšu, i mene, i tatu strpali u kola i pravac bolnica. Kada je komša došao svesti i video me kako plačem, zagrlio me još jače nego ja njega i počeo i on da plače. Od tada do dan danas on i ćale su najbolji prijatelji, a ja sam kum njegovom sinu.
6229
176
43
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva